https://sputnikportal.rs/20211205/zakon-o-digitalnoj-imovini-kriptovalute-srbija-1132154334.html

Криптовалуте у српском Закону: Како решити проблем опорезивања дигиталне имовине

Криптовалуте у српском Закону: Како решити проблем опорезивања дигиталне имовине

Sputnik Србија

Иако је пословање с дигиталном имовином у Србији ове године уређено Законом, систем опорезивања треба да се унапреди кроз праксу, јер, по прописима, грађани... 05.12.2021, Sputnik Србија

2021-12-05T13:41+0100

2021-12-05T13:41+0100

2021-12-05T16:09+0100

економија

економија

криптовалуте

србија – економија

српски блокчејн самит

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/10/1123877226_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_1c9c3f4bdbd79bfc193f1e7dbe3948e8.jpg

Закон о дигиталној имовини ступио је на снагу у Србији 29. јуна ове године. Њиме су дефинисани основни појмови, попут виртуелних валута и дигиталних токена, и област издавања, трговине и пружања услуга повезаних са дигиталном имовином у нашој земљи. Одређен је и порез: приликом трговања плаћа се намет од 15 одсто на капиталну добит.Надзорни органи одређени Законом су Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности.Српски прописи о дигиталној имовиниДушан Ромчевић, менаџер регулаторних и правних послова Иницијативе „Дигитална Србија“, који је водио радну групу Комисије за хартије од вредности за израду Закона о дигиталној имовини, истиче да је најважније да је правним оквиром утврђено да је пословање везано за дигиталну имовину легално, јер је тако уклоњена свака недоумица о законитости поседовања криптовалута.Он за „Спутњик“ предочава да прописи у Србији нису превише либерални нити конзервативни тј. да је нађено средње решење, према којем је пословање с дигиталном имовином дозвољено, али регулисано, а које тек треба да се покаже у пракси. Када је у питању плаћање пореза, постоје два пута: један за крипто-ентузијасте који самостално тргују криптовалутама и воде рачуна о плаћању пореза и документацији коју треба да подносе, а други за оне који послују преко пружаоца услуга, ког користе као свог брокера и који може да им да потребну документацију.„Постоје једноставније и сложеније ситуације. Најједноставније решење је куповина код домаћег пружаоца услуга, односно неког ко је у процесу добијања дозволе и послује у складу са Законом. Он издаје потврдe и рачунe које признаје Пореска управа. Ако су ваша средства код страног пружаоца услуга и њима сте трговали на децентрализованој мењачници, ствар се мало компликује и може да вам затреба порески саветник“.Како каже, главни проблем с којим се грађани Србије с дигиталном имовином тренутно суочавају је самостално обрачунавање пореза:„Људи који се баве дигиталном имовином у Србији нису навикли да порез ту мора да се плати, посебно како обрачунавање капиталне добити није једноставно – које су трансакције обављене, шта је купљено, шта је продато, у ком периоду, шта може, а шта не може да се одбије или пренесе... Ипак, према информацијама којима располажем, Министарство финансија намерава да развије и поједностави порески оквир у погледу дигиталне имовине“.Регистар власника дигиталних новчаникаПошто трансакције обављене путем блокчејн технологије могу да се виде ако се зна ко је власник ког дигиталног новчаника, улагач у криптовалуте и блокчејн пројекте Михајло Попеску предочва да би проблем обрачунавања пореза могао да буде решен тако што би државе направиле своје регистре власника дигиталних новчаника, помоћу којих би саме обрачунавале тај порез.Србија у односу на ЕвропуОн додаје да се Велика Британија мање меша у пословање с дигиталном имовином од Србије. Рецимо, британске пореске власти не потражују рачун од куповине криптовалута, а домаће траже.„Ако сте појединачни инвеститор, плаћате порез на капиталну добит. Ако вам трговање криптовалутама није примарна делатност, а имате огроман број трансакција у току дана, добит из прихода сматра се вашим личним приходима и тако се опорезује, постоји прогресивна каматна стопа. На крају дана је на вашој савести да пријавите тачан износ пореза“, каже Попеску.С друге стране, Ромчевић напомиње да су српски прописи повољнији од европских на пољу прикупљања капитала за пословни подухват путем издавања дигиталних токена, али сматра да би Србија направила добар потез ако би оне које тргују дигиталном имовином или хатријама од вредности ослободила пореза бар у току прве две године пословања.„Иако је Закон усвојен, ми немамо ниједног лиценцираног пружаоца услуга. Имамо лица која послују у складу са Законом, која су у процесу добијања дозволе, али још увек није издата ниједна дозвола. Тек када дозволе буду издате, видећемо које су тачно правне ‘шупљине’ које треба попунити и тек тада ће систем заживети онако како је замишљено“, закључује Ромчевић.Ромчевић и Попеску учествовали су у Блокчејн правној радионици, првом делу четвртог Српског блокчејн самита, одржаној у среду 1. децембра у хотелу „Зира“ у Београду. Конференција је окупила домаће стручњаке и крипто-ентузијасте који су говорили о законским и пореским оквирима, проблемима и приликама везаним за дигиталну имовину.

https://sputnikportal.rs/20211201/odrzana-blokcejn-pravna-radionica-kako-propisi-u-srbiji-uticu-na-digitalnu-imovinu-1132097407.html

https://sputnikportal.rs/20210930/srpski-blokcejn-samit-konferencija-stefan-djuric-1130259873.html

2021

Вести

sr_RS

закон о дигиталној имовини, криптовалуте, србија, српски блокчејн самит