https://sputnikportal.rs/20220402/kompletan-pogled-na-dnk-objavljen-prvi-citav-ljudski-genom-1136079833.html
Комплетан поглед на ДНК: Објављен први читав људски геном
Комплетан поглед на ДНК: Објављен први читав људски геном
Sputnik Србија
Научници су објавили први читави људски геном, попунивши празнине преостале након претходних напора и понудивши нове могућности у потрази за тајнама мутација... 02.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-02T18:40+0200
2022-04-02T18:40+0200
2022-04-02T18:40+0200
наука и технологија
наука и технологија
магазин
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112106/89/1121068947_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_998d619593379f57c38df257aee38de1.png
Научници су 2003. године открили оно што се тада сматрало потпуним следом људског генома. Међутим, око осам одсто није било у потпуности дешифровано, углавном зато што су се ти делови састојали од учестало понављајућих делова ДНК које је било тешко спојити с остатком. Конзорцијум научника то је решио у истраживању објављеном у часопису „Сајенс““. Рад је објављен прошле године пре научне рецензије.Идентификовано око 2000 нових гена„Ове темељне информације ојачаће многе садашње напоре да се разумеју све функционалне нијансе људског генома, што ће заузврат ојачати генетске студије људских болести“, додао је Грин. Читава верзија састоји се од 3,055 милијарди темељних парова, јединица од којих су изграђени хромозоми и наши гени, и 19,969 гена који кодирају протеине.Од тих гена, истраживачи су идентификовали око 2.000 нових. Већина њих је блокирана, али 115 је можда још увек активно.Научници су такође уочили око два милиона додатних генских варијанти, од којих су 622 биле присутне у релевантним генима у медицинском смислу. Конзорцијум је назван Т2Т, по структурама које се налазе на крајевима свих хромозома, нитима у језгру већине живих ћелија које носе генске информације у облику гена.„Сада можемо све јасно да видимо“„У будућности, када неко буде секвенцирао свој геном, моћи ћемо да идентификујемо све варијанте у њиховој ДНК и користити те информације да боље водимо њихову здравствену негу“, навео је у саопштењу Адам Филипи, један од вођа Т2Т-а и виши научник у Националном институту за истраживање људског генома.Између осталог, нове ДНК секвенце дале су нове детаље о подручју око центромера, где хромозоми приону и растављају се када се ћелије деле како би се осигурало да свака „ћерка“ ћелија наследи одговарајући број хромозома.„Откривање комплетног следа ових раније 'недостајућих' подручја генома рекло нам је толико тога о томе како су организовани, што је било потпуно непознато за многе хромозоме“, рекао је Николас Алтемозе, сарадник на Универзитету Беркли у Калифорнији, пренео је портал „Индекс“.
https://sputnikportal.rs/20220308/reprogramiranje-celija-naucnici-na-tragu-tretmana-za-zaustavljanje-starenja-1135161352.html
https://sputnikportal.rs/20220225/povezano-27-miliona-ljudi-napravljeno-najvece-porodicno-stablo-na-svetu-1134759683.html
https://sputnikportal.rs/20220224/naucnici-uspeli-da-pretvore-maticne-celije-u-kost-samo-pomocu-zvucnih-talasa-1134732840.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, магазин, живи свет и генетика
наука и технологија, магазин, живи свет и генетика
Комплетан поглед на ДНК: Објављен први читав људски геном
Научници су објавили први читави људски геном, попунивши празнине преостале након претходних напора и понудивши нове могућности у потрази за тајнама мутација које узрокују болести и генетске варијације код 7,9 милијарди људи на свету.
Научници су 2003. године открили оно што се тада сматрало потпуним следом људског генома. Међутим, око осам одсто није било у потпуности дешифровано, углавном зато што су се ти делови састојали од учестало понављајућих делова
ДНК које је било тешко спојити с остатком. Конзорцијум научника то је решио у истраживању
објављеном у часопису „Сајенс““. Рад је објављен прошле године пре научне рецензије.
„Стварање истински потпуне секвенце људског генома представља невероватно научно достигнуће, пружајући први свеобухватан поглед на наш модел ДНК“, рекао је Ерик Грин, директор Националног института за истраживање људског генома, дела Америчког националног института за здравље.
Идентификовано око 2000 нових гена
„Ове темељне информације ојачаће многе садашње напоре да се разумеју све функционалне нијансе људског генома, што ће заузврат ојачати генетске студије људских болести“, додао је Грин. Читава верзија састоји се од 3,055 милијарди темељних парова, јединица од којих су изграђени хромозоми и наши гени, и 19,969 гена који кодирају протеине.
Од тих гена, истраживачи су идентификовали око 2.000 нових. Већина њих је блокирана, али 115 је можда још увек активно.
Научници су такође уочили око два милиона додатних генских варијанти, од којих су 622 биле присутне у релевантним генима у медицинском смислу. Конзорцијум је назван Т2Т, по структурама које се налазе на крајевима свих хромозома, нитима у језгру већине живих ћелија које носе генске информације у облику гена.
„Сада можемо све јасно да видимо“
„У будућности, када неко буде секвенцирао свој геном, моћи ћемо да идентификујемо све варијанте у њиховој ДНК и користити те информације да боље водимо њихову здравствену негу“, навео је у саопштењу Адам Филипи, један од вођа Т2Т-а и виши научник у Националном институту за истраживање људског генома.
„Завршити секвенцу људског генома било је попут стављања нових наочара. Сада када све можемо јасно да видимо, корак смо ближе разумевању шта све то значи“, додао је Филипи.
Између осталог, нове ДНК секвенце дале су нове детаље о подручју око центромера, где хромозоми приону и растављају се када се ћелије деле како би се осигурало да свака „ћерка“ ћелија наследи одговарајући број хромозома.
„Откривање комплетног следа ових раније 'недостајућих' подручја генома рекло нам је толико тога о томе како су организовани, што је било потпуно непознато за многе хромозоме“, рекао је Николас Алтемозе, сарадник на Универзитету Беркли у Калифорнији,
пренео је портал „Индекс“.
