„Челична канџа“: Турски удар на север Ирака – како ће одговорити Америка
19:30 18.04.2022 (Освежено: 21:40 18.04.2022)
© AP Photo
Пратите нас
Курдско питање једно је од најспорнијих у односима Турске и САД, а најновија турска војна акција на северу Ирака против курдских герилаца из Радничке партије Курдистана, сасвим сигурно ће се наћи на дневном реду састанка турског шефа дипломатије Мевлута Чавушоглуа и његових америчких саговорника, када 18. маја буде посетио Вашингтон.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Турска је поново покренула војну акцију против курдских побуњеника на северу Ирака, иако се, због односа према Курдима званична Анкара често спори са својим највећим савезником у НАТО – Сједињеним државама, коментарише турску операцију названу „Челична канџа“ дугогодишњи дописник српских медија из Турске Војислав Лалић.
Курдско питање на дневном реду турско-америчког самита
Чавушоглу је и сам признао да је курдско питање једно од најтежих у односима две земље, иако није једино – одбијање Америке да Турској прода борбене авионе, као и турска куповина руског противваздушног система С400 су такође међу њима, додаје Лалић.
„Када је у Сирији почело арапско пролеће, главни отпор Даешу, пружили су припадници курдских Јединица за заштиту народа. Ове јединице истински су се бориле против терориста, због чега уживају подршку Пентагона, који их наоружава“, наводи Лалић.
Чавушоглуа је у посету Вашингтону позвао амерички државни секретар Ентони Блинкен почетком априла, током самита држава чланица НАТО и то ће бити прва посета једног турског високог званичника откако је, јануара 2021. Џо Бајден преузео дужност председника САД. Посета ће се одвијати у оквиру „Стратешког механизма“, посебног формата осмишљеног како би Анкара и Вашингтон лакше превазилазили спорове који оптерећују односе.
Ипак, чини се да Анкара не одустаје од своје политике војних акција против припадника Радничке партије Курдистана (ПКК), коју од 1984. сматра терористичком организацијом. Турске акције против Курда у Ираку и Сирији трајале су читаве 2021, а продужене су ваздушним ударима у северном Ираку фебруара ове године, да би биле настављене „Челичном канџом“, која, према речима турског министра одбране Хулусија Акара, за циљ има „спречавање терористичких напада и обезбеђивање турске граничне безбедности“. Акар је навео да је турска ратна авијација успешно погодила складишта муниције, склоништа, пећине, тунеле и седишта штабова герилаца из ПКК.
Анкара се не осврће на протесте Дамаска и Багдада
Турска ове акције предузима са времена на време зато што сматра да Радничка партија Курдистана у Ираку и Сирији обучава нове борце које пребацује у Турску, где они врше герилске акције, објашњава дугогодишњи дописник српских медија из Турске Војислав Лалић.
„У Багдаду и Дамаску оштро реагују на те повремене упаде турске армије и оптужују турског председника Ердогана да се понаша као некада османски султани. У Турској се на те протесте много и не осврћу, иако у суштини угрожавају суверенитет и територијални интегритет две независне државе. Напротив, турски парламент сваког септембра усваја одлуку којом даје неограничена овлашћења Генералштабу и влади да, када год процене да је становништво у пограничном подручју према Сирији и Ираку угрожено, могу да упадну у те земље и обрачунају се са курдским терористима. То је наводно у складу са Повељом УН и међународним правом, што је и поред најбоље воље тешко разумети“, коментарише Лалић.
Радничка партија Курдистана основана је 1978, а циљ јој је борба за права Курда у Турској. Међутим, од 1984. Турска, САД, Аустралија, Велика Британија, Јапан, ЕУ и Канада сматрају је терористичком организацијом, а њен лидер, Абдулах Оџалан, налази се у турском затвору где служи казну доживотне робије. Зато што их Турска сматра „планинским Турцима“, тачан број Курда у овој земљи је непознат, али се процењује да их има око 15 милиона. У досадашњим сукобима између турских снага и ПКК процењује се да је страдало око 40 000 људи.
Само у два наврата од 1984. завладало је примирје у турско-курдском сукобу – крајем XX века и између 2013. и 2015, када је Анкара пристала на преговоре.
„Ниједна турска влада није желела да преговара и да нађе политичко решење курдског проблема. Напротив, њихово објашњење такође није лако разумети – кажу да са терористима не желе да преговарају и да је једино решење оружана борба“, закључује Лалић.
У интервјуу за турску државну новинску агенцију Анадолија, Акар је објаснио да је турска војна операција усмерена на регионе Метина, Зап и Авасин-Басјан у северном Ираку и укључује ангажовање командоса који су се, према његовим речима „инфилтрирали са копна“.
