https://sputnikportal.rs/20220907/vostok-2022--ozbiljan-signal-koji-rusija-kina-i-indija-salju-americi-olivera-ikodinovic-1142318007.html
„Восток 2022“ – озбиљан сигнал који Русија, Кина и Индија шаљу Америци
„Восток 2022“ – озбиљан сигнал који Русија, Кина и Индија шаљу Америци
Sputnik Србија
Наводи западних медија да учешће резервиста у манверима „Восток-2022“ указује на кадровске проблеме у руској војсци су „чиста спекулација“, кажу руски... 07.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-07T22:42+0200
2022-09-07T22:42+0200
2022-09-07T22:42+0200
русија
русија – војска и наоружање
војне вежбе "восток 2022"
анализе и мишљења
кина
индија
сад
специјална војна операција у украјини – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/07/1142317264_0:130:2501:1536_1920x0_80_0_0_636e5346c8450a923ebf56ff2bf1b63b.jpg
Чак и западни експерти констатују да ове војне вежбе, у којима учествује преко 50.000 војника, показују да Русија није изолована у међународној арени, упркос свим напорима Запада.Списак земаља-учесница далеко превазилази границе бившег Совјетског Савеза. У вежбама су ангажоване војске из 14 држава, више од 5.000 комада наоружања и војне технике, укључујући преко 140 летелица, 60 војних бродова, чамаца и помоћних пловила.Док Москва истиче да су ови маневри одбрамбене природе и да нису усмерени ни против једне одређене државе или војних савеза, западни медији их виде као демонстрацију тесне војне сарадње Русије и Кине због подршке Запада Украјини и Тајвану.Сарадња Русије и Кине „нема граница“Седмодневне стратешке командно-штабне војне вежбе „Восток 2022“, које се завршавају 7. септембра, одржане су на седам полигона руског Источног војног округа, под руководством начелника Генералштаба Оружаних снага Русије Валерија Герасимова. Увежбавана су одбрамбена и офанзивна дејства, разрађиване различите варијанте сарадње између различитих родова војске у циљу осигуравања војне безбедности Русије и њених савезника у источном региону.У саставу коалиционих снага, војних контигената и посматрача из ОДКБ-а, ШОС-а и других партнерских земаља су Азербејџан, Алжир, Јерменија, Белорусија, Индија, Казахстан, Киргизија, Кина, Лаос, Монголија, Никарагва, Сирија и Таџикистан.Маневри „Восток“ спадају међу највеће које организује Русија, а руски војни експерти оцењују да извођењем ових вежби Русија демонстрира своју борбену способност, снагу и моћ, с обзиром да је у току руска специјална војна операција у Украјини, која захтева концентрацију и значајне снаге, средстава и ресурсе, а Русија истовремено изводи овако велике вежбе на 10.000 километара од зоне борбених дејстава. Тиме се показује да су руске Оружане снаге у стању да истовремено решавају различите задатке и спроводе војне операције, чак и на тако удаљеним тачкама.Осим тога, вежбе „Восток-2022“ имају важан војно-политички аспект, пошто учешће два азијска дива - Кине и Индије показује да велики светски играчи подржавају спољнополитичку позицију Русије.Очигледно је да је заједничко учешће Русије и Кине у овим вежбама трн у оку Запада. Сарадња Москве и Пекинга у сфери безбедности привлачи пажњу светске јавности, посебно откако су руски и кинески председници Владимир Путин и Си Ђинпинг у заједничкој изјави истакли да пријатељство две земље „нема граница“ и да у њиховој сарадњи нема „забрањених зона“. Обе земље суочавају се са тензијама, притисцима и претњама које долазе од стране САД.Пекинг је на маневре послао више од 2.000 војника заједно са више од 300 војних возила, 21 борбени авион и три ратна брода да учествују у вежбама, док кинески медији истичу да су „ови маневри први у којима је Кина послала снаге из три рода своје војске да учествују у једној руској вежби“.Може се рећи да су Кина и Русија у великој мери неформални војни савезници, пошто две земље нису везане уговорним обавезама те врсте једна према другој, али њихова блискост и тесна сарадња у свим сферама, укључујући и војну, у великој мери се објашњава стратегијама обуздавања које Вашингтон истовремено спроводи према ове две државе.Азијске државе стале уз РусијуOсим тога, акценат се ставља и на учешће Индије, која од Русије купује нафту и наоружање, док су јој САД највећи трговински партнер. Чланица је БРИКС-а у коме су и Русија и њен ривал Кина са којом има погранични територијални спор. Истовремено, Индија је и део Квада са САД, Јапаном и Аустралијом – савеза чији је циљ обуздавање Кине.Њу Делхи је одбио да осуди руску војну специјалну операцију у Украјини и да уведе санкције Русији због чега се суочава са америчким критикама и притисцима. Амерички званичници претили су Индији увођењем санкција због куповине руског противваздушног система С-400 „Тријумф" и другог руског наоружања, упркос томе што та земља последњих година блиско подржава активности Вашингтона и његових савезника на обуздавању војно-политичког утицаја Кине у Пацифику и Индијском океану.Индија је склопила уговор са Русијом о куповини система С-400, а пет комплета тог система Њу Делхи ће коштати 5,43 милијарде долара. Тиме је Индија постала трећи страни купац система С-400, после Кине и Турске, која је чланица НАТО-а.По неким ценама, друга земља у свету по броју становника у својим војним снагама има преко 60 одсто наоружања и опреме руског порекла, на шта САД не гледају благонаклоно.Осврћући се на војне вежбе „Восток - 2022“ чак и неки западни експерти признају да САД и њихови европски савезници за шест месеци руске специјалне војне операције у Украјини нису „постигли скоро никакав напредак“ у проширењу своје „коалиције против Русије“. Са изузетком Јапана и, донекле, Сингапура, велике азијске и евроазијске државе не само да нису ушле у ту коалицију, него неке од њих чак изгледа да продубљују везе са Русијом.
https://sputnikportal.rs/20220820/vojne-vezbe-rusije-i-kine--trn-u-oku-nato-i-vasingtona-olivera-ikodinovic-1141255864.html
кина
индија
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – војска и наоружање, војне вежбе "восток 2022", анализе и мишљења, кина, индија, сад, специјална војна операција у украјини – вести
русија – војска и наоружање, војне вежбе "восток 2022", анализе и мишљења, кина, индија, сад, специјална војна операција у украјини – вести
„Восток 2022“ – озбиљан сигнал који Русија, Кина и Индија шаљу Америци
Наводи западних медија да учешће резервиста у манверима „Восток-2022“ указује на кадровске проблеме у руској војсци су „чиста спекулација“, кажу руски експерти, истичући истовремено да су те вежбе, у којима учествују Русија, Кина и Индија, глобални догађај и озбиљан сигнал САД које покушавају да дестабилизују ситуацију у Азијско-пацифичком региону.
Чак и западни експерти констатују да ове војне вежбе, у којима учествује преко 50.000 војника, показују да Русија није изолована у међународној арени, упркос свим напорима Запада.
Списак земаља-учесница далеко превазилази границе бившег Совјетског Савеза.
У вежбама су ангажоване војске из 14 држава, више од 5.000 комада наоружања и војне технике, укључујући преко
140 летелица, 60 војних бродова, чамаца и помоћних пловила.
Док Москва истиче да су ови маневри одбрамбене природе и да нису усмерени ни против једне одређене државе или војних савеза, западни медији их виде као демонстрацију тесне војне сарадње Русије и Кине због подршке Запада Украјини и Тајвану.
"Нема ништа ново у томе што се резервисти позивају на вежбе. Они се увек позивају, код нас је тај процес поједностављен - ти људи добијају одређене бенефиције на послу, исплаћује им се просечна плата за тај рок и тако даље. Дакле, све је у складу са законодавством. Резервисти учествују, између осталог, у стратешким вежбама које су на нивоу актуелних маневара ‘Восток-2022’ и то је редовна појава, али се не позивају на такве маневре масовно. То има за циљ да резервисити одржавају војнa знања и војне вештине", каже експерт Николај Костикин.
Сарадња Русије и Кине „нема граница“
Седмодневне стратешке командно-штабне војне вежбе „Восток 2022“, које се завршавају 7. септембра, одржане су на седам полигона руског Источног војног округа, под руководством начелника Генералштаба Оружаних снага Русије Валерија Герасимова. Увежбавана су
одбрамбена и офанзивна дејства,
разрађиване различите варијанте сарадње између различитих родова војске у циљу осигуравања војне безбедности Русије и њених савезника у источном региону.
У саставу коалиционих снага, војних контигената и посматрача
из ОДКБ-а, ШОС-а и других партнерских земаља су Азербејџан, Алжир, Јерменија, Белорусија, Индија, Казахстан, Киргизија, Кина, Лаос, Монголија, Никарагва, Сирија и Таџикистан.
Маневри „Восток“ спадају међу највеће које организује Русија, а руски војни експерти оцењују да извођењем ових вежби Русија демонстрира своју борбену способност, снагу и моћ, с обзиром да је у току руска специјална војна операција у Украјини, која захтева концентрацију и значајне снаге, средстава и ресурсе, а Русија истовремено изводи овако велике вежбе на 10.000 километара од зоне борбених дејстава. Тиме се показује да су руске Оружане снаге у стању да истовремено решавају различите задатке и спроводе војне операције, чак и на тако удаљеним тачкама.
Осим тога, вежбе „Восток-2022“ имају важан војно-политички аспект, пошто учешће два азијска дива - Кине и Индије показује да велики светски играчи подржавају спољнополитичку позицију Русије.
„Ово је велики догађај - обратите пажњу, на тим вежбама учествују Индија и Кина и друге земље. Поред тога што се развијају војне вештине, ово је и важан политички моменат. Стога, сама чињеница да се вежбе одржавају привлачи пажњу западних новинара који покушавају да то искористе у пропагандне сврхе“, додао је Костикин.
Очигледно је да је
заједничко учешће Русије и Кине у овим вежбама трн у оку Запада. Сарадња Москве и Пекинга у сфери безбедности привлачи пажњу светске јавности, посебно откако су руски и кинески председници
Владимир Путин и Си Ђинпинг у заједничкој изјави истакли да пријатељство две земље „нема граница“ и да у њиховој сарадњи нема „забрањених зона“. Обе земље суочавају се са тензијама, притисцима и претњама које долазе од стране САД.
Пекинг је на маневре послао више од 2.000 војника заједно са више од 300 војних возила, 21 борбени авион и три ратна брода да учествују у вежбама, док кинески медији истичу да су „ови маневри први у којима је Кина послала снаге из три рода своје војске да учествују у једној руској вежби“.
Може се рећи да су Кина и Русија у великој мери неформални војни савезници, пошто две земље нису везане уговорним обавезама те врсте једна према другој, али њихова блискост и тесна сарадња у свим сферама, укључујући и војну, у великој мери се објашњава стратегијама обуздавања које Вашингтон истовремено спроводи према ове две државе.
Азијске државе стале уз Русију
Oсим тога,
акценат се ставља и на учешће Индије, која од Русије купује нафту и наоружање, док су јој САД највећи трговински партнер. Чланица је БРИКС-а у коме су и Русија и њен ривал Кина са којом има погранични
територијални спор. Истовремено, Индија је и део Квада са САД, Јапаном и Аустралијом – савеза чији је циљ обуздавање Кине.
Њу Делхи је одбио да осуди руску војну специјалну операцију у Украјини и да уведе санкције Русији због чега се суочава са америчким критикама и притисцима. Амерички званичници претили су Индији увођењем санкција због куповине руског противваздушног система С-400 „Тријумф" и другог руског наоружања, упркос томе што та земља последњих година блиско подржава активности Вашингтона и његових савезника на обуздавању војно-политичког утицаја Кине у Пацифику и Индијском океану.
Индија је склопила уговор са Русијом о куповини система С-400, а пет комплета тог система Њу Делхи ће коштати 5,43 милијарде долара. Тиме је Индија постала трећи страни купац система С-400, после Кине и Турске, која је чланица НАТО-а.
По неким ценама, друга земља у свету по броју становника у својим војним снагама има преко 60 одсто наоружања и опреме руског порекла, на шта САД не гледају благонаклоно.
Осврћући се на војне вежбе „Восток - 2022“ чак и неки западни експерти признају да САД и њихови европски савезници за шест месеци руске специјалне војне операције у Украјини нису „постигли скоро никакав напредак“ у проширењу своје „коалиције против Русије“. Са изузетком Јапана и, донекле, Сингапура, велике азијске и евроазијске државе не само да нису ушле у ту коалицију, него неке од њих чак изгледа да продубљују везе са Русијом.
