Центар светског развоја сели се на источну хемисферу
22:23 15.09.2022 (Освежено: 13:03 09.03.2023)
© Sputnik / Сергей Гунеев
Пратите нас
Шангајска организација за сарадњу (ШОС) је симбол формирања мултиполарног света и доказ да се центар светског развоја сели на источну хемисферу, где ће се одвијати главна економска и, сходно томе, политичка активност, истиче руски експерт Михаил Бељајев.
Поводом самита ШОС-а у Самарканду, аналитичари наглашавају да ШОС постаје све атрактивнија алтернатива западним политичким савезима, а његова улога у свету расте у сенци актуелне геополитичке ситуације. Ипак, како истичу, привлачност ШОС-а је у његовој неконфликтности - није војни блок и његове активности нису усмерене ни против кога. Реч је о савезу незападних земаља које развијају и продубљују међусобну сарадњу.
„Није чак ни реч о томе да је то нека посебна организација која се за нешто ствара, већ квалитативно другачија. Ова организација је створена и јача на основу објективних веза које се у тренутној геополитичкој ситуацији само интензивирају. То су објективне везе које одређују наше везе са Кином и Индијом, која је такође део ШОС-а. И што је најважније, то је језгро земаља бившег Совјетског Савеза које се налазе у Централној Азији. То је такође објективно условљена кластерска група земаља које су међусобно повезане прилично блиским економским односима и управо на основу тих преплитања, ШОС се економски и политички развија...“, каже Бељајев.
Експерти истичу да се самит ШОС-а у Самарканду одржава у сенци тектонских потреса који се дешавају у свету који се убрзано мења. Глобалне промене су утицале на готово све аспекте међународних односа, али пре свега на светску економију и међународну трговину. Укупан БДП земаља-чланица ШОС (плус Иран) је прошле године износио 23,5 билиона долара (24 одсто светског БДП-а) и био је 13 пута већи него када је организација основана.
Последњих година земље ШОС-а акценат стављају на стварање повољнијих услова за трговину и инвестиције. Циљ је да се обезбеде одговарајући услови за постепено спровођење слободног промета робe, капитала, услуга и технологија, а наставља се и заједнички рад на јачању саобраћајне повезаности и модернизацији инфраструктуре.
Експерти констатују да се захваљујући заједничким напорима, трговински "мотор" ШОС-а из године у годину убрзава, а да је 2021. укупан трговински промет између земаља ШОС (плус Иран) премашио 776 милијарди долара. У поређењу са 2020. спољнотрговински промет међу земљама ШОС-а порастао је за 25 одсто, а у последњих пет година раст је износио импресивних 31,5 одсто. Још импресивнији податак је да је трговински промет између Русије и Индије ове године порастао за 120 одсто, а очекује се да робна размена две главне чланице ШОС-а, Русије и Кине, убрзо достигне вредност од 200 милијарди долара.
Посебна тема је јачање сарадње у енергетској сфери. Као што је познато, земље ОПЕК-а чине 79,9 одсто светских резерви нафте. Истовремено, земље ШОС-а располажу са 619 милијарди барела, или 40 одсто свих доказаних резерви нафте у свету.
Осим тога, земље ШОС-а имају скоро половину свих резерви природног гаса на Земљи - 44 одсто. Удео ШОС-а у светској производњи гаса је 30 одсто, а у светском извозу природног гаса - 19,5 одсто. На земље ШОС-а отпада 29 одсто светских резерви уранијума, а Казахстан је дуги низ година светски лидер у производњи уранијума, са 41 одсто укупне светске производње овог метала 2020. године. Укупно, земље ШОС-а производе 59 одсто овог хемијског елемента који се користи у нуклеарној енергији.
ШОС постаје све атрактивнија алтернатива западним политичким савезима, а његова улога у свету расте у сенци актуелне геополитичке ситуације
© Фото : SCO Uzbekistan Organizing Committee
Иран и Белорусија улазе у ШОС
Дводневни самит у Самарканду окупља 14 светских лидера. Очекује се да ће се руски председник Владимир Путин састати са лидерима Кине, Индије, Ирана, Турске, Пакистана и других земаља. Бела кућа је посебно забринута због приближавања Пекинга и Москве, посебно у време руске војне операције у Украјини и погоршања односа са Кином због Тајвана.
Једна од тачака дневног реда биће проширење ШОС укључивањем Ирана у њен састав, а експерти оцењују да ће организација тиме доста добити, с обзиром на то да је Иран земља са образованим становништвом, са великим ресурсима, са великим геостратешким потенцијалом, јер на северу излази у срце Азије, а кроз Персијски залив у Индијски океан. Поред тога, реч је о технолошки напредној земљи са веома озбиљним резервама најразличитијих природних ресурса, готово читавог периодног система, укључујући и ретке земне метале.
Бељајев истиче да ће овогодишњи самит обележити пријем Ирана у ову организацију, иако Иран, „можда и није баш географски повезан са шангајском групом“.
„Иран је велика земља, веома важна транспортно и економски. Осим Ирана, и Белорусија треба да се придружи ШОС-у... Ове земље нико није терао на силу да се придруже, а то доста говори. Такође, важно је што ће на самиту разговарати председници разних земаља, а одржан је и разговор Путина и Си Ђинпинга, коме је ово прво путовање у иностраство после две године. Кина је земља која је веома богата традицијама које носе одређену симболику. Чињеница да Си Ђинпинг први пут после пандемије путује ван земље показује значај ове групе. За Кину је ово веома важно. Председници, по правилу, не склапају никакве конкретне послове, већ сумирају резултате и одређују правац даљег развоја. Очекујем да ће бити договора о финансијским обрачуна у локалним и националним валутама и слично“, сматра Бељајев.
Земље-чланице ШОС-а обухватају територију од 30 милиона квадратних километара, односно 60 одсто територије Евроазије и имају више од милијарду и 455 милиона становника, што је више од четвртине светске популације. Кина, Русија и Индија посебно се истичу међу осталим чланицама по територијалним, демографским, економским и војним параметрима моћи.
Бељајев напомиње да за разлику од земаља ШОС-а, Група 20 индустријски најразвијенијих земаља света нису повезане таквом економском фукционалношћу.
„ШОС одликује управо тo што њене чланице повезане, пре свега, економском функционалношћу и политичким и безбедносним интересима, док је Г20 више формалан и њене земље-чланице немају увек интересе који се подударају унутар те групе“, каже Бељајев.
Русија јача сарадњу са земљама ШОС-а, а очекује се да робна размена две главне чланице те организације - Русије и Кине - убрзо достигне вредност од 200 милијарди долара
© AP Photo / ROMAN PILIPEY
Руски заокрет ка Истоку
Заокрет ка Истоку Русији ће дати нова тржишта или ће проширити и продубити она на којима је већ присутна. Тај заокрет се, истиче Бељајев, већ догодио.
Како наводи, до тог заокрета ка Истоку дошло је због антируске политике колективног Запада и посебно западне Европе са којом је Русија вековима имала добру сарадњу и заједничке економске интересе. Те везе су попуцале, али не кривицом Русије, истиче Бељајев.
„Били смо приморани да тражимо нова тржишта, а на Истоку се ствара зона која се убрзано развија и пружа могућности за развој, а где има развоја - ту су и тржишта... Европа је добра, али је већ засићена, такорећи, презасићена. И док није било санкција тешко да би та тржишта имала било какав развој. На Истоку је ситуација суштински другачија, другачија су и тржишта, а то су тржишта која ће се ширити и развијати, односно пружати све више могућности...“, предвиђа Бељајев.
Такође, очекује се да ће организација решавати питања стварања алтернативне финансијске архитектуре. Није искључено ни стварање банке ШОС-а, о чему се већ дуго прича. Бељајев каже да постоји потреба за постојањем банке која би опслуживала земље чланице ШОС-а и очекује да же она ускоро бити отворена.
„Банка мора бити отворена, пошто постоје заједнички економски интереси, постоје робни токови, шансе за улагања, инвестиционе размене и пружање услуга... Можда у будућности дође и до стварања неке врсте заједничке, наднационалне валуте која би служила свим земљама које су део групе ШОС. Потребна је банка која ће опслуживати инвестиције, која ће давати дугорочне кредите... Питање отварање банке треба да буде једно од најактуелних и најперспективних питања“, истиче експерт.
Још пре неколико година земље ШОС-а су покренуле међусобна плаћања у националним валутама, а санкције Русији само су убрзале тај тренд. То је показало да је много земаља-чланица те организације спремно за „дедоларизацију”.
„Постојала је таква навика да се све обрачунава у доларима и еврима, јер су управо САД заузимале значајан део светског економског и трговинског простора. Свима су били потребни долари да плате и тако је свима било згодно, али нико није забранио обрачун у националној валути или у валути треће земље. На пример, за време СССР-а са Кином смо трговали у швајцарским францима, а не у доларима, док евро тада није ни постојао. Трговали смо у швајцарским францима јер се чинило да је то најстабилнија валута, најперспективнија за трговање. Одговор на питање о плаћањима у националној валути даћу из угла банкара и човека који се бави банкарском праксом - уопште нема техничких потешкоћа“, закључио је експерт.
Подсетимо, ШОС је основан 2001. године, а чланице су Русија, Индија, Казахстан, Кина, Киргизија, Таџикистан, Пакистан и Узбекистан. Посматрачи су: Авганистан, Белорусија, Иран и Монголија, а земље партнери су: Азербејџан, Јерменија, Камбоџа, Египат, Катар, Непал, Саудијска Арабија, Турска и Шри Ланка.
15 Септембар 2022, 14:03
