Како Америка намерава да победи Русију и Кину
© Pixabay
Пратите нас
У новој америчкој стратегији националне безбедности претње од Русије и Кине подигнуте су на још већи ниво, а истовремено се инсистира на јачању веза са савезницима САД. У документу се, међутим, наводе изазови са којима се САД суочавају, али не и да су саме допринеле стварању тих проблема, каже политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.
Нова стратегија којом Вашингтон намерава да се „ефикасно такмичи“ са Кином, паралелно обуздавајући „опасну Русију“ је, примећује наш саговорник, врло слична претходним, с том разликом што је сада у току сукоб у Украјини.
„Баук“ Кине и Русије још израженији
„У том смислу је оно што су раније говорили за Русију, а што је било радикално у погледу ривалства и перципирања Руске Федерације као могућег непријатеља, у овој стратегији прешло у још већи ниво опасности коју Русија у овом моменту представља не само Америци, него и Европи. Међутим, врло је занимљиво то што у контексту циљева које су они идентификовали као главне, нема неких кључних ствари попут, на пример, питања миграната. Тога нема јер је администрација ту рањива, а то је у суштини једна од главних претњи које Америка сада има због јужне границе и проблема великог броја илегалних миграната који улазе на територију САД током мандата ове администрације“, напомиње Кесић.
То је, каже, нешто што упадљиво недостаје у овом документу.
„Али, све остало је повезано са кључним питањима која су они већ раније идентификовали као приоритете спољне политике – пре свега питање климатских промена и ривалство са Кином које се у овом документу диже на неки већи ниво, као и сукоб са Русима и очување традиционалних савезништава Сједињених Америчких Држава. Ово последње у овом документу добија већи значај него у претходним и то је неки кључни аргумент који ова администрација представља у смислу да Америка неће сносити цео терет испуњавања ових циљева, него да ће га поделити са својим савезницима, а да би се то десило та савезништва се морају обновити и ојачати. То је порука која је супротна порукама које је слао Доналд Трамп, поготово везано за НАТО и Европску унију“, истиче Кесић.
Политички памфлет
Ипак, како наводи, у овом документу апсолутно нема ничег конкретног.
„Ово су неке велике идеје, флоскуле које се стално користе од стране ове администрације, али нема ничег специфичног у смислу тога како они заправо планирају да одговоре на тај велики изазов Кине и која је то њихова стратегија мимо тога да рачунају на јачање савезништава са кључним партнерима. Шта је њихов коначни циљ? То је оно што остаје недефинисано у овом документу. Ми, наравно, можемо да тумачимо између редова да Америка намерава да сачува доминацију над западним светом и међународним поретком“, наводи Кесић и додаје да то говори да америчка администрација и даље рачуна са тим да ће остати лидер тзв. слободног западног света.
Такође, каже наш саговорник, у стратегији се не наводи на који начин ће америчка администрација проценти успешност остваривања наведених циљева.
„Управо због тога што нема неких прецизно дефинисаних циљева овај документ и није толико користан да би послужио као нека база за одлучивање у контексту не само рата у Украјини, него у и контексту све веће и интензивније конфронтације са Кином. У том смислу је за мене овај документ врло танак, има пуно недостатака и у суштини се више чита као неки политички памфлет, него као неки озбиљан темељ за изградњу неке стратегије за будућа времена америчке државе“, категоричан је аналитичар.
Сигнал „наивним“ Кинезима
У осврту на део стратегије у којем САД признају да је могућа „мирна коегзистенција“ са Кином и где се наводи одлучујући допринос Пекинга светској економији и решавању глобалних проблема, као и то да су САД заинтересоване за „одржавање мира и стабилности у Тајванском мореузу“ и привржене политици „једне Кине“, Кесић каже да то јесте одређени сигнал Кинезима.
„То је порука која се може тумачити као: „Немојте се плашити изјава нашег председника и неких других људи који говоре о вама као о непријатељу коме ћемо се ми војно супротставити. Тога нема у овом документу!“. Међутим, то претпоставља да су Кинези наивни, јер ако погледамо раније америчке документе везане за Русију видећемо врло сличан опис могућих односа на релацији САД-Русија, али само уколико би Москва прихватила позицију да су Американци доминантни. То је кључно и у овом контексту када је реч о Кини, односно када би Пекинг прихватио позицију да су Американци супериорни и да се сви отворени проблеми решавају на начин који одговара Вашингтону - у том случају би Американци заузврат прихватили да су Кинези конструктивни партнери“, сматра аналитичар.
Тако су, подсећа Кесић, Сједињене Државе у ранијим стратегијама поставиле могуће односе са Русијом, али не треба заборавити да када Американци гледају на нека боља времена у контексту односа са Русијом, они гледају на период када је Јељцин био председник.
„За њих је то био период који је обећавао, али само зато што је Русија била на коленима и толико слаба да није могла да се супротставља никаквој политици, стратешким или политичким циљевима Сједињених Америчких Држава који су били везани за регионе који су Русима били од интереса. Једноставно, када Американци говоре о томе на који начин би са ривалима могли бити партнери, то увек стављају у контекст да тај ривал мора да прихвати да су амерички циљеви исправни, супериорни и морају да имају приоритет над интересима друге стране. Тако читам и овај документ када је реч о Кини“, закључује Обрад Кесић за Спутњик.
Као кључне тачке нове америчке стратегије националне безбедности наводи се, између осталог, да су „главни приоритети САД заштита Американаца и проширивање економских могућности земље“. Кини је додељен статус „најозбиљнијег геополитичког изазова“, док је Русији додељен статус „актуелне претње по безбедност Европе“.
