https://sputnikportal.rs/20221023/opasne-oluje-i-neuporediva-slava-sta-donosi-narednih-pet-godina-si-djinpinga-video-1144952015.html
Опасне олује и неупоредива слава: Шта доноси наредних пет година Си Ђинпинга /видео/
Опасне олује и неупоредива слава: Шта доноси наредних пет година Си Ђинпинга /видео/
Sputnik Србија
У поверљивој америчкој депеши из 2009, портрету тадашњег члана Политбироа Комунистичке партије Кине Си Ђинпинга, његов друг из детињства, доушник америчке... 23.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-23T22:35+0200
2022-10-23T22:35+0200
2023-03-09T13:03+0100
свет
свет
свет – политика
кина
нови спутњик поредак с николом врзићем
анализе и мишљења
си ђинпинг
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/10/1144626454_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_c9fd6ebfd9aa8aa95bc1ef188aa7565e.jpg
Два Сијева петогодишња председничка мандата касније, и на прагу трећег, „Фајненшел тајмс” јавља: „Си Ђинпинг иде према конфронтацији са Западом… Кинески председник исказао је намеру да своју спољну политику усмери даље од помирења са Западом”.Но, лепо је онај „професор” и доушник опоменуо да је „Си ‘тежак за читање’“, и, ”од првог дана, никада није откривао своје планове”.20. Конгрес КПКСада је то, можда, почело да се мења. На 20. Конгресу Комунистичке партије Кине, највеће међу најмоћнијим организацијама на свету, Си је злослутно најавио „опасне олује” на светској сцени, али и „неупоредиву славу” своје земље. И као да је том горко-слатком најавом мука и победе одговорио на питање које је поставио тамошњи „Глобал тајмс”: „Свет је још једном на раскршћу историје. Како ће Кина реаговати на прилике и изазове, и како ће се односити према свету?”У говору дугом само 105 минута на конгресу који је у Великој дворани народа у Пекингу отпочео у недељу, Си је констатовао да су се „међународни утицај Кине, њена привлачност, као и моћ да обликује свет, у значајној мери повећали”. Али, командовао је својим партијским друговима скоро поетично, „морамо да будемо спремни да издржимо снажне ветрове, узбуркане воде и опасне олује”. Тим пре што је Кина изложена, како је рекао, „спољним уценама, обуздавању, блокади и екстремном притиску”; иако Америку није именовао, није тешко разлучити на кога се ова примедба односила.Водећа сила на светуБез обзира на све те уцене и покушаје обуздавања, до 100. годишњице Народне Републике Кине — 2049. — „она треба да постане водећа сила на свету у свим аспектима… Њена моћ неће бити мерена само величином њене економије”, најавио је Си, „већ и на пољима науке, технологије и културе… Модернизација Кине нуди човечанству нов избор” који ће, обећава, бити заснован на праведнијој расподели богатства од досадашње: „Упорно ћемо тежити заједничком просперитету… Пажљиво ћемо регулисати дистрибуцију прихода, као и начине стицања богатства”.Оваква модернизација Кине, указаће бодро „Глобал тајмс”, „прошириће хоризонте цивилизације… Кинески начин модернизације не служи само њеном развоју, он доноси корист читавом свету” — већ и тиме што ”разбија монопол Запада на модернизацију и на идеолошке парадигме која се намећу земљама у развоју… Кинеска модернизација одвија се кроз мирољубиви развој. Крвава и криминална историја модернизације неких земаља Запада кроз рат, колонизацију и пљачку донела је огромне патње читавом свету… Историјска је мисија Комунистичке партије Кине (…) промоција новог типа међународних односа заснованих на једнакости, отворености и сарадњи. КПК увек испуњава своја обећања”.Све то, а ваљда другачије није ни могуће, уз војску која ће, најављује Си, постати „борбена сила светске класе”. С тим у вези, приметио је по питању Тајвана, „никада нећемо обећати да ћемо се одрећи употребе силе, и задржавамо право да предузмемо све потребне мере. Ово се односи искључиво на мешање спољних сила… Точкови историје крећу се ка поновном уједињењу Кине, и обнови кинеске нације”.Предвидљива реакција ЗападаОва Сијева бунтовна реторика непристајања на вечни монопол Запада науштрб сопственог народа и његових интереса изазвала је жалосно предвидљиву реакцију оних који су конфликт у старту и изазвали у очајничком покушају да убаце клипове у те точкове историје које спомиње председник Кине. Уосталом, баш као што су учинили у случају Русије и Украјине, наиме, њихова понуда свету и свела се на сејање раздора и провоцирање конфликта, од Либије и Сирије до Кине и острва Тајван.„Сијева запаљива реторика о Тајвану”, коментарише тако „Блумберг”, „повећава ризик од рата у његовом трећем мандату”.„Кина је решена”, тумачи Рајан Хас, бивши директор за Кину и Тајван у Савету за националну безбедност САД, ”да присили остале земље да прихвате њено понашање и амбиције. Си је нестрпљив, а кинески лидери спремни су да се супротставе свакој земљи која се усуди да стане на пут њихове ’националне обнове’”.„Пекинг је”, опомиње и актуелни државни секретар САД Ентони Блинкен, „донео фундаменталну одлуку да статус кво више није прихватљив, и одлучан је да спроведе уједињење по много бржем распореду”.„Као одговор на страхове од растућег војног и економског утицаја Кине, САД и њени савезници формализују економске и безбедносне групе,” пише „Фајненшел тајмс”, који је имао увид у документ написан за лидере Европске уније са захтевом да „очврсне свој став према Кини и да је схвати као супарника у свим областима… ЕУ мора још ближе да сарађује са САД.” А магазин „Форин полиси” пише и да се амерички председник Џо Бајден „одлучио за убрзано раздвајање (од Кине), без обзира на последице”.Конфликт изгледа као да је све ближи. Трачак наде да ће га свет ипак избећи стиже са страница „Волстрит џорнала” који констатује да „САД још нису потпуно спремне да се боре у великом рату против Кине”.Додуше, ово није позив на мир, већ на улагање још више новца у војно-индустријски комплекс како би Америка постала потпуно спрема за рат против Кине.Кинеске амбицијеЗначи ли то да је рат неизбежан? Шта је из Велике дворане народа Кини и свету поручио Си Ђинпинг? И шта ће донети наредних пет година његовог мандата?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” разговарали некадашњи дописник наших медија из Кине Милорад Денда и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.Указујући да је реч о „састанку тела које руководи милијардом и по људи”, Милорад Денда објашњава да 20. конгрес Комунистичке партије Кине представља „изузетно важан догађај, и то не само за Кину већ и за читав свет… Планови су, притом, и те како амбициозни — до 2035. Кина планира да удвостручи свој БДП, а да се доходак по глави становника утростручи. Већ и по чињеници да су овакви планови направљени може да се види опсег кинеских амбиција у наредном периоду, што ће неминовно имати утицај и на укупне односе у свету”.Управо из тог разлога, скреће пажњу Милорад Денда, „и донета је одлука да Си остане на челу државе и партије и у трећем петогодишњем мандату. Очигледно, стало се на становиште да је у овом тренутку Кини потребно снажно руководство са снажним лидером, као и континуитет власти”.А уз то и јака војска, додаје Борислав Коркоделовић: „Током предстојећег мандата, до 2027. године, треба да се доврши и модернизације кинеске Народноослободилачке армије, како би до 2035. постала једна од најсавременијих у свету. До 2035, иначе, предвиђено је и да Кина постане глобални технолошки лидер. А како је уочио кинески економиста Џастин Јифу Лин, бивши главни економиста Светске банке — ко је овладао технологијом, овладао је и светом. У 19. веку то је била Велика Британија, у 20. веку САД, а у 21. веку то ће бити Кина”.Сарадња са РусијомУз колективни Запад који ће, предвођен Сједињеним Државама, покушати то да спречи, Пекингу ће бити неопходни савезници. А то је, у првом реду, Русија.Па стога и не чуди, практично, безрезервна кинеска подршка Русији коју је недавно у Москви, у разговору с председником Државне думе Вјачеславом Володином, изразио Ли Жаншу, председавајући Сталног комитета КПК: „Кина подржава кључне националне интересе Русије о свим главним међународним питањима. Разумемо и подржавамо Русију у потпуности. Као сад када је реч о украјинском питању, САД и НАТО притисли су капије Русије и угрозили њену националну безбедност и безбедност руског народа. Под таквим околностима, Русија чини оно што мора да би се заштитила. Не само да ми то разумемо, него и на различитим местима подржавамо. Америчка и НАТО експанзија сатерали су Русију у ћошак, и она мора да учини све што може да заштити своје националне интересе. Русија делује у циљу самоодбране”.„Јасно указујући на правог виновника кризе, Кина се јасно сврстала уз Русију, а истовремено је показала да је свесна да и сама може да буде изложена сличним проблемима, имајући у виду јачање НАТО компоненти у Пацифику”, коментарише Милорад Денда, и закључује:„Истовремено, Кинези у својим наступима настоје да покажу свету да је могућ и другачији, мирољубив модел развоја. А Запад је у илузији ако заиста верује да ће моћи да обузда кинески развој и настанак бољег света, који елиминише садашњи свет изазивања конфронтација и подела”.
https://sputnikportal.rs/20221017/prelomna-sijeva-poruka-koja-se-nece-svideti-zapadu-1144719063.html
https://sputnikportal.rs/20221017/istorijski-kongres-komunisticke-partije-kine-vekovni-ciljevi-na-dnevnom-redu--1144712776.html
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, свет – политика, кина, нови спутњик поредак с николом врзићем, анализе и мишљења, си ђинпинг
свет, свет – политика, кина, нови спутњик поредак с николом врзићем, анализе и мишљења, си ђинпинг
Опасне олује и неупоредива слава: Шта доноси наредних пет година Си Ђинпинга /видео/
22:35 23.10.2022 (Освежено: 13:03 09.03.2023) У поверљивој америчкој депеши из 2009, портрету тадашњег члана Политбироа Комунистичке партије Кине Си Ђинпинга, његов друг из детињства, доушник америчке амбасаде у Пекингу под кодним именом „професор”, описао га је као „црвенијег од црвеног”. Али и „повољно настројеног” према Америци, „без амбиције да јој се супротстави”.
Два Сијева петогодишња председничка мандата касније, и на прагу трећег, „Фајненшел тајмс” јавља: „Си Ђинпинг иде према конфронтацији са Западом… Кинески председник исказао је намеру да своју спољну политику усмери даље од помирења са Западом”.
Но, лепо је онај „професор” и доушник опоменуо да је „Си ‘тежак за читање’“, и, ”од првог дана, никада није откривао своје планове”.
Сада је то, можда, почело да се мења. На 20.
Конгресу Комунистичке партије Кине, највеће међу најмоћнијим организацијама на свету, Си је злослутно најавио „опасне олује” на светској сцени, али и „неупоредиву славу” своје земље. И као да је том горко-слатком најавом мука и победе одговорио на питање које је поставио тамошњи „Глобал тајмс”: „Свет је још једном на раскршћу историје. Како ће
Кина реаговати на прилике и изазове, и како ће се односити према свету?”
У говору дугом само 105 минута на конгресу који је у Великој дворани народа у Пекингу отпочео у недељу, Си је констатовао да су се „међународни утицај Кине, њена привлачност, као и моћ да обликује свет, у значајној мери повећали”. Али, командовао је својим партијским друговима скоро поетично, „морамо да будемо спремни да издржимо снажне ветрове, узбуркане воде и опасне олује”. Тим пре што је Кина изложена, како је рекао, „спољним уценама, обуздавању, блокади и екстремном притиску”; иако Америку није именовао, није тешко разлучити на кога се ова примедба односила.
Без обзира на све те уцене и покушаје обуздавања, до 100. годишњице Народне Републике Кине — 2049. — „она треба да постане водећа сила на свету у свим аспектима… Њена моћ неће бити мерена само величином њене економије”, најавио је Си, „већ и на пољима науке, технологије и културе… Модернизација Кине нуди човечанству нов избор” који ће, обећава, бити заснован на праведнијој расподели богатства од досадашње: „Упорно ћемо тежити заједничком просперитету… Пажљиво ћемо регулисати дистрибуцију прихода, као и начине стицања богатства”.
Оваква модернизација Кине, указаће бодро „Глобал тајмс”, „прошириће хоризонте цивилизације… Кинески начин модернизације не служи само њеном развоју, он доноси корист читавом свету” — већ и тиме што ”разбија монопол Запада на модернизацију и на идеолошке парадигме која се намећу земљама у развоју… Кинеска модернизација одвија се кроз мирољубиви развој. Крвава и криминална историја модернизације неких земаља Запада кроз рат, колонизацију и пљачку донела је огромне патње читавом свету… Историјска је мисија Комунистичке партије Кине (…) промоција новог типа међународних односа заснованих на једнакости, отворености и сарадњи. КПК увек испуњава своја обећања”.
Све то, а ваљда другачије није ни могуће, уз војску која ће, најављује Си, постати „борбена сила светске класе”. С тим у вези, приметио је по питању Тајвана, „никада нећемо обећати да ћемо се одрећи употребе силе, и задржавамо право да предузмемо све потребне мере. Ово се односи искључиво на мешање спољних сила… Точкови историје крећу се ка поновном уједињењу Кине, и обнови кинеске нације”.
Предвидљива реакција Запада
Ова Сијева бунтовна реторика непристајања на вечни монопол Запада науштрб сопственог народа и његових интереса изазвала је жалосно предвидљиву реакцију оних који су конфликт у старту и изазвали у очајничком покушају да убаце клипове у те точкове историје које спомиње председник Кине. Уосталом, баш као што су учинили у случају Русије и Украјине, наиме, њихова понуда свету и свела се на сејање раздора и провоцирање конфликта, од Либије и Сирије до Кине и острва Тајван.
„Сијева запаљива реторика о Тајвану”, коментарише тако „Блумберг”, „повећава ризик од рата у његовом трећем мандату”.
„Кина је решена”, тумачи Рајан Хас, бивши директор за Кину и Тајван у Савету за националну безбедност САД, ”да присили остале земље да прихвате њено понашање и амбиције. Си је нестрпљив, а кинески лидери спремни су да се супротставе свакој земљи која се усуди да стане на пут њихове ’националне обнове’”.
„Пекинг је”, опомиње и актуелни државни секретар САД Ентони Блинкен, „донео фундаменталну одлуку да статус кво више није прихватљив, и одлучан је да спроведе уједињење по много бржем распореду”.
„Као одговор на страхове од растућег војног и економског утицаја Кине, САД и њени савезници формализују економске и безбедносне групе,” пише „Фајненшел тајмс”, који је имао увид у документ написан за лидере Европске уније са захтевом да „очврсне свој став према Кини и да је схвати као супарника у свим областима… ЕУ мора још ближе да сарађује са САД.” А магазин „Форин полиси” пише и да се амерички председник Џо Бајден „одлучио за убрзано раздвајање (од Кине), без обзира на последице”.
Конфликт изгледа као да је све ближи. Трачак наде да ће га свет ипак избећи стиже са страница „Волстрит џорнала” који констатује да „САД још нису потпуно спремне да се боре у великом рату против Кине”.
Додуше, ово није позив на мир, већ на улагање још више новца у војно-индустријски комплекс како би Америка постала потпуно спрема за рат против Кине.
Значи ли то да је рат неизбежан? Шта је из Велике дворане народа Кини и свету поручио Си Ђинпинг? И шта ће донети наредних пет година његовог мандата?
О овим су питањима у „
Новом Спутњик поретку” разговарали некадашњи дописник наших медија из Кине Милорад Денда и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.
Указујући да је реч о „састанку тела које руководи милијардом и по људи”, Милорад Денда објашњава да 20. конгрес Комунистичке партије Кине представља „изузетно важан догађај, и то не само за Кину већ и за читав свет… Планови су, притом, и те како амбициозни — до 2035. Кина планира да удвостручи свој БДП, а да се доходак по глави становника утростручи. Већ и по чињеници да су овакви планови направљени може да се види опсег кинеских амбиција у наредном периоду, што ће неминовно имати утицај и на укупне односе у свету”.
„Најновија анкета, коју је спровео канадски Универзитет Јорк, показала је да 98 одсто Кинеза подржава руководство НР Кине. Кинези су задовољни оним што им партија и држава пружају, и то је гаранција да ће сви, са пуно елана, радити на остварењу планова које је с пуно ентузијазма изнео Си Ђинпинг. Ови планови развоја производ су озбиљних промишљања и анализа огромног броја стручњака — и ни по чему нису налик на предизборна обећања западних политичара која се дају само да би после избора била заборављена. Додуше, ни мало не треба сумњати да ће САД и оно што остане од Европске уније учинити све што могу да осујете остварење кинеских планова”, напомиње Борислав Коркоделовић.
Управо из тог разлога, скреће пажњу Милорад Денда, „и донета је одлука да Си остане на челу државе и партије и у трећем петогодишњем мандату. Очигледно, стало се на становиште да је у овом тренутку Кини потребно снажно руководство са снажним лидером, као и континуитет власти”.
А уз то и јака војска, додаје Борислав Коркоделовић: „Током предстојећег мандата, до 2027. године, треба да се доврши и модернизације кинеске Народноослободилачке армије, како би до 2035. постала једна од најсавременијих у свету. До 2035, иначе, предвиђено је и да Кина постане глобални технолошки лидер. А како је уочио кинески економиста Џастин Јифу Лин, бивши главни економиста Светске банке — ко је овладао технологијом, овладао је и светом. У 19. веку то је била Велика Британија, у 20. веку САД, а у 21. веку то ће бити Кина”.
Уз колективни Запад који ће, предвођен Сједињеним Државама, покушати то да спречи, Пекингу ће бити неопходни савезници. А то је, у првом реду, Русија.
Па стога и не чуди, практично, безрезервна кинеска подршка Русији коју је недавно у Москви, у разговору с председником Државне думе Вјачеславом Володином, изразио Ли Жаншу, председавајући Сталног комитета КПК: „Кина подржава кључне националне интересе Русије о свим главним међународним питањима. Разумемо и подржавамо Русију у потпуности. Као сад када је реч о украјинском питању, САД и НАТО притисли су капије Русије и угрозили њену националну безбедност и безбедност руског народа. Под таквим околностима, Русија чини оно што мора да би се заштитила. Не само да ми то разумемо, него и на различитим местима подржавамо. Америчка и НАТО експанзија сатерали су Русију у ћошак, и она мора да учини све што може да заштити своје националне интересе. Русија делује у циљу самоодбране”.
„Јасно указујући на правог виновника кризе, Кина се јасно сврстала уз Русију, а истовремено је показала да је свесна да и сама може да буде изложена сличним проблемима, имајући у виду јачање НАТО компоненти у Пацифику”, коментарише Милорад Денда, и закључује:
„Истовремено, Кинези у својим наступима настоје да покажу свету да је могућ и другачији, мирољубив модел развоја. А Запад је у илузији ако заиста верује да ће моћи да обузда кинески развој и настанак бољег света, који елиминише садашњи свет изазивања конфронтација и подела”.
