https://sputnikportal.rs/20221025/hoce-li-se-bitka-za-americki-kongres-voditi-i-u--ukrajini-1145137895.html

Хоће ли се битка за амерички Конгрес водити и у – Украјини

Хоће ли се битка за амерички Конгрес водити и у – Украјини

Sputnik Србија

Небојша Човић, бивши потпредседник Владе Србије и бивши председник Координационог центра за Косово и Метохију, у ауторском тексту за Спутњик анализира... 25.10.2022, Sputnik Србија

2022-10-25T20:45+0200

2022-10-25T20:45+0200

2022-10-25T20:57+0200

србија

србија – политика

србија

политика

свет – политика

свет

коментари и аналитика

небојша човић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/12/1124398502_0:42:3085:1777_1920x0_80_0_0_ca2eb3b65a221eb51e03187d85724498.jpg

Човићев ауторски текст преносимо у целости:Избори у САД 8. новембра за Представнички дом и Сенат, као и за многобројна места гувернера и остале кључне позиције на нивоу појединачних држава, имаће утицај и на даљи ток, односно ниво даљег учешћа и подршке САД Кијеву у кризи у УкрајиниСадашња администрација, неспособна да се носи са нарастајућим унутрашњим проблемима, друштвеним поделама које су у великој мери они сами продубили, инфлацијом и долазећом рецесијом, већ месецима покушава да кривицу превали на неког другог. Тако је инфлација „Путинова“, а дубоке поделе у америчком друштву „Трампове“.У томе им здушно помажу пропагандна машинерија, коју користе и на унутрашњем, и на спољно-политичком плану, ФБИ, кога независни интелектуалци и медији већ зову Штазијем Демократске странке, као и они судови који су под њиховом контролом.Медијски циркус, који су направили око суђења за догађаје од 6. јануара 2021. године, које се директно преноси на главним телевизијским каналима са националном фреквенцијом и до детаља препричава у медијима попут „Њујорк тајмса“ и „Вашингтон поста“, и чија је сврха била да смање популарност Доналда Трампа и правним зачкољицама га онемогуће да се кандидује на председничким изборима 2024. године, на њихово очајање није дао жељене резултате међу бирачима. Резултати последњег истраживања расположења бирача показали су да подршка Бајдену варира између 36% (у јуну 2022) и нешто испод 40% (18. октобра 2022.) Чак 54% Американаца није задовољно Бајденом и не жели више да га види на том месту, док је преко 44% испитаника рекло да су економија и инфлација најважнија питања, за које ова администрација очигледно нема решење и поред свих медијских спинова. „Лидер слободног света и светионик демократије“ је, у очајничком покушају да ствари промени у своју корист пре 8. новембра, пао на колена и молио свог доскорашњег савезника, престолонаследника и премијера Саудијске Арабије, коме је надобудно претио у предизборној кампањи да ће од њега начинити „парију“ у међународним односима због кршења људских права и бруталног убиства Џамала Хашогија, да повећа производњу нафте „макар док не прођу избори у САД“. Мохамед бин Салман је одговорио да ће то зависити од одлуке ОПЕК-а + - у чијем саставу је и Русија - а ОПЕК+ је одлучио да се производња смањи од 1. новембра за 2 милиона барела дневно. Запењени Бајден је поново почео да прети бин Салману, и у последњем напору да спречи катаклизму демократа на предстојећим изборима, донео одлуку да на тржиште пусти гориво из националних стратешких резерви, у количинама које су довољне за свега пар дана. Да ли ће успети да спречи скок цена горива на пумпама довољно дуго да замаже очи бирачима, остаје да се види. Али цела ова ситуација доста говори о принципијелности самозваног лидера демократије и главног „заштитника“ људских права у свету.Међутим, оно што брине је то да овим структурама које по сваку цену покушавају да очувају власт у САД није страно да изазову велико продубљивање кризе на међународној сцени како би скренули пажњу са сопствене девијантности или неспособности да обављају посао који им је поверен. Сетимо се скандала са морално изопаченим Билом Клинтоном који је пажњу америчке јавности успешно преусмерио са своје сексуалне авантуре са стажисткињом у Белој кући на креирану драму са режираним масовним егзодусом Албанаца и злочиначку агресију против наше земље. Пар година касније, чак је снимљен и филм инспирисан овим Клинтоновим маневром, „Wag the Dog“, које код нас преведен „Ратом против истине“. Иако је филм сатирична комедија, размере до којих су спремне „политичке елите“ да иду, брутална је и незамислива реалност одсуства било каквих моралних принципа.Имајући у виду самоумишљену посебност и ароганцију ових кругова, који своје „генијалне“ идеје рециклирају на свим жариштима у којима учествују, у овоме видим и опасност за креирање инцидента великих размера у Украјини, за који би, наравно, била оптужена Русија, и којим би се испровоцирала реакција јавности и у САД и у осталим западним земљама, скренула пажња са унутрашње катастрофалне ситуације и дао подстицај опадајућој подршци становништва на западу кијевском режиму. Све оно што су САД и НАТО радили прво у БиХ, а затим на КиМ, дословно се копира и у конфликту у Украјини: Маркале, Сребреница, Рачак, Буча, наводни ратни злочини... Нема приче коју западна јавност лоботомисана двогодишњом пандемијском показном вежбом неће прогутати ако је пропаганда западних медија довољно јака, а гушење другачијег мишљења или информација, односно гушење слободе говора, довољно брутално...Но, да се вратим на кратко на предизборно расположење у САД. И у једној и у другој странци, а нарочито код демократа, постоји велики број младих лидера који имају слуха за оно што мучи грађане САД и имају визију за боље и интегрисаније америчко друштво – али они се доживљавају као претња хегемонији страначких аристократија и активно и брутално спречавају да своје шансе провере на изборима – за било које значајније место. Невероватно звучи, али тај организовани криминални круг дугогодишњих руководстава демократа и републиканаца заједно ради да би спречио да ови млади лидери направе било какав успех и у једној и у другој странци. У том гушењу свих који би могли да их угрозе, користе се сва оруђа, од главних медија до ФБИ-ја, измишљене афере, напади на породице и слично. Последњих месеци, и из једне и из друге странке је изашао велики број квалитетних младих политичара који ће, надам се, ускоро бити у врху америчке политике. Неки од њих, попут Кери Лејк, која се као независни кандидат близак републиканским програмским начелима кандидовала у Аризони, и поред бруталне кампање коју против ње већ месецима воде кључни медији, значајно води у односу на све друге кандидате. Недавно је бивша гувернерка Аризоне, која је иначе у руководству Републиканске странке, на питање новинара да ли њена острашћена супротстављеност Кери Лејк значи да ће дати глас демократском кандидату за гувернера, одговорила потврдно.Није тешко разумети разлоге због чега ове страначке „аристократије“ користе сва средства да сачувају своју власт и утицај. Даћу само један пример, везан за пандемију и скандале са злоупотребама у вези са вакцинама, у којима су поред америчких, главне звезде и неки од лидера у ЕУ, попут Урсуле фон Лајен. Последња истраживања које су спровели поједини медицински институти као и неке од осигуравајућих компанија у САД, показала су да РНК вакцине не спречавају ширење вируса, јер то, упркос тврдњама никада није било предмет истраживања пре њиховог пуштања у употребу, а нису ни безопасне како су их представљали. У САД је регистрован велики број пацијената код којих су се развили миокардитис или перикардитис, нарочито код деце старости између 12 и 15 година (један случај у 6,700), затим код оних старости од 17-18 година (један у 8,000 после друге дозе, један у 6,000 после бустера), док су и они старости од 18 до 30 година у групи у којој су овакве последице честе. У Њујорку је чак направљен промотивни цртани филм који се врти на медијима – у коме се приказује девојчица којој се „разболело срце“ после вакцине, али „она је отишла у болницу и тамо су јој помогли и она сад узима лекове и живи као и до сада и планира своју будућност“?!У САД је вакцина била обавезна за одређене професије. Здравствени радници, војска, полиција, администрација, медији – у свим овим професијама људи су губили посао ако нису били вакцинисани. Сада, када се испоставља да ствари нису онакве каквим су их приказали Центар за контролу болести (ЦДЦ) и савезна администрација, они који су изгубили посао и они који су примили вакцине да посао не изгубе а код којих се развио миокардитис, као и породице оних који су од ових последица преминули, пресавили су табаке да туже и државу, али и „Фајзер“ и „Модерну“. Међутим, до 11. јануара 2023. је давање вакцина покривено стањем ванредне епидемиолошке ситуације. По закону, док траје овакво стање, нема одговорности фармацеутске компаније за компликације, укључујући и смртне, настале код оних који су добили њихове вакцине. Да би избегле да по истеку тог рока буду засуте тужбама за новчану надокнаду, ове фармацеутске компаније су, у договору са државном администрацијом, излобирале да се пре три дана донесе одлука на нивоу ЦДЦ-а да се РНК вакцине уврсте у списак обавезних вакцина за децу у САД! Иако нема апсолутно никакве објективне медицинске оправданости за тако нешто, исто као што нема разлога да, на пример, вакцина против грипа буде обавезна за децу. Иако је истраживање показало да постоји појачани ризик од трајних последица по децу која приме ову вакцину. Ако сте помислили да мора да постоји нека зачкољица иза овога, а не само грамзивост да се стицање ненормалног профита продужи што је могуће више, чак иако постоји ризик по живот и здравље деце, били сте у праву. По важећем америчком закону, фармацеутске компаније не могу да се туже за вакцине које су уврштене у списак обавезне вакцинације за децу! Тако је држава заштитила фармацеутске компаније. А то што су животи 74,3 милиона деце непотребно изложени ризику, то је, изгледа „колатерална штета“. Природно, ова вест је изазвала праву буру међу родитељима преко викенда. Многи су рекли да су спремни да испишу децу из школе и пређу на образовање од куће. Медији под контролом демократа су одмах кренули да гасе пожар: „То што је ЦДЦ уврстио ову вакцину на листу за обавезну вакцинацију деце, нема никакве везе. Коначну одлуку о томе да ли ће применити одлуку ЦДЦ-а донеће појединачне државе и школске администрације (?!)“.Није згорег поменути да је истовремено са овом одлуком државе, „Фајзер“ објавио да диже цену своје вакцине са 30 долара на 130 долара. У САД има 74,3 милиона деце. Мислим да је излишан сваки коментар.Рука руку мије, па чак и у земљи која је „лидер слободних демократија“, у којима ових дана није остало много слободе и у којима има још мање демократије. А овај пример је тема за размишљање – до којих граница – или недостатка истих - су владајуће америчке елите спремне да иду када желе да заштите своје приватне и политичке интересе, и на унутрашњем плану и глобално.Бескрупулозност оних који су спремни да униште свет да би очували своју хегемонију види се и у томе што подржавају и политички и финансијски структуре у Украјини које, под маском „борбе против дезинформација“ креирањем листе „руских колаборациониста и информационих терориста“, који потом завршавају на листи у основи терористичке организације Миротворец иза које стоје служба безбедности Украјине, покушавају да угуше слободу говора и слободу медија у свету. На тој листи, коју финансира америчка влада, су и амерички сенатори, политичари, новинари, интелектуалци, који одбијају да прихвате пропагандне лажи које сервирају ЦИА и МИ6 преко Кијева и преко медија у САД, ВБ и ЕУ. Тај сајт даје фотографије и личне податке о циљаној особи, њеној породици, адресу, бројеве телефона, где раде чланови одрасли чланови породице, у коју школу иду деца. Скандалозно! Неки од оних који су били на овој листи су убијени, попут Дарије Дугине, италијанског фоторепортера Андреа Рочелија, украјинског новинара Олеса Бузине, а преко њихових фотографија је написано „ликвидирани“. На овој листи има неколико хиљада имена. Међу њима су имена и лични подаци 341 страног новинара. Међу њима су имена и лични подаци 327 деце, од којих најмлађе има 9 година! То доста говори о моралним квалитетима оних који су ангажовани на овом „послу“ и онима који их финансијски и на други начин подржавају. У нашим језицима постоји израз који прецизно одређује овакву појаву: државни тероризам.Не могу а да се не осврнем на катаклизмична писања медија о појачаним напорима Запада да нас натера да уведемо санкције Русији и да им великодушним признањем фантомског парадржавног пројекта на окупираном делу наше територије отклонимо ту благу нелагодност због тога што се данас неко други позива на оно што су они нама урадили 1999. године.Уз часне изузетке, извештавање великог броја наших медија је или 1. површно и сензационалистички, без икаквог познавања материје и последица које овакво извештавање може да има, или 2. на „задатку“ за оне којима заштита наших националних интереса није срцу блиска.Бомбастичне и готово навијачке насловне стране о (ирационалним) роковима, „батини“ ако се не повинујемо, и слично, више би одговарале албанској штампи – на српском, која би за циљ имала да престраши српску јавност и кроз промоцију дефетизма припреми терен да се донесу „тешке одлуке“. Заиста ми није јасна уређивачка политика појединих медија и за чије интересе они заправо раде?!Заправо, ово што се дешава са покушајем убрзања процеса је оно о чему говорим више од две године. Конфликт у Украјини је донео и тај елемент појачаног притиска за увођење санкција Русији. Све има свој рок трајања, па и ови притисци. И о томе сам говорио. Постоји више разлога иза овог убрзања; поред већ поменутог, утицај и снага наметања решења копне са сваким новим даном. Притисци јесу велики. Не бих се до краја сложио са онима који тврде да су незабележени у нашој историји. Без обзира на притиске, ништа се није променило у нашим националним интересима и нашим црвеним линијама.А што се тиче опасности од „повлачења европских инвеститора“, да по ко зна који пут поновим да су они код нас не због тога да нама буде боље, него да направе што већи профит, због јефтине енергије, јефтине и стручне радне снаге, и великих субвенција које им даје држава. Можда се решење крије у диверсификацији инвестиција и, да не бисмо били лака мета страних политичко-инвестиционих уцена, изједначавању домаћих компанија са страним по питању субвенција. Ако развијемо сопствене компаније, онда странци губе тај потенцијални инструмент уцене. Наравно, лакше је да привучемо стране компаније а и добро изгледа, али можемо штошта да научимо из овог што се дешава са страним компанијама на руском тржишту.И још једном да поновим – неопходно је да одустанемо од те мантре „ЕУ или смрт“. Као и код инвестиција, лакше је да идете путем који вам је неко други зацртао. Али та прича више није реална. Вербално треба да понављамо да је наш стратешки циљ чланство у ЕУ, али и да будемо свесни реалности. И проширење и будућност ЕУ су потпуно неизвесни. Свако ко тврди супротно, отворено лаже. И постоји још једна важна чињеница коју свесно прикривају у Бриселу: ниједна земља која није чланица НАТО-а не може да постане чланица ЕУ. У маниру Брисела да константно измишља нова условљавања за Србију, овај услов би вероватно био обнародован када затворимо поглавље 35. Што се, верујем, неће десити никад.Мој став је да јавно и даље изражавамо заинтересованост за чланство у ЕУ, али да рационално и критички сагледамо шта од оног што носи процес хармонизације реално доноси дугорочну добробит опстанку и напретку нашег народа и земље, очувању нашег идентитета и културе и нашег система вредности и да одбацимо све оно што ове вредности доводи у питање. Без обзира на притиске и „популарност“ неких идеја, које, заправо, имају за циљ да нас уназаде и припреме за послушништво у планираном неоколонијалном свету који се сада убрзано урушава.Одустајањем од златног стандарда, окосница даљег развоја и економске стабилности колективног запада заснована је на сталној потреби за што јефтинијом нафтом и ресурсима. Као код некадашњих колонија. Зато и јесу све америчке војне агресије биле у земљама које су богате нафтом и осталим ресурсима. На пример, шта се дешава у Сирији? Поред тога је развијен и систем финансијског поробљавања земаља у развоју преко Светске банке и ММФ-а. То је све неопходно демонтирати што пре. И остале мултилатералне организације, попут ОЕБС-а или УН су у великој мери узурпиране од стране САД и подређене њиховим интересима, иако се томе противе земље попут Русије, Кине, Индије...Своју грамзивост за територијама, односно јефтиним ресурсима који би требало да им обезбеде очување хегемоније крију иза излизане приче о људским правима и демократији, док, на пример, покушавају да гурну под тепих да још увек примењују смртну казну, да нису ратификовали конвенцију о правима детета и да у САД још увек постоји дечији рад, да се деци суди као одраслима и слично. Да је расна дискриминација структурална. И слично. Они већ деценијама не крију да им цури вода на уста за руским територијама и ресурсима. И то је заправо главни разлог свих напада на Русију и пропаганде којом се ствара дубоко антируско расположење у САД.Јасно је свима да ће ЕУ бити највећа жртва овог сто се дешава, јер се дешава у тренутку када имају некомпетентне елите без државничког капацитета које слепо слушају САД и радећи за њихове интересе раде директно против интереса сопствених народа. У ЕУ ће највећу цену платити Немачка. И то је заправо смишљени план, не толико САД, колико Велике Британије, чији су улога и доминација, прво у ЕУ, а потом и у Европи генерално, били у сенци снажне Немачке. То је и један од главних разлога за Брегзит, а не оно сто се јавно представља. Потпуним упропаштавањем немачке привреде и стандарда због ирационалних санкција, дизањем у ваздух немачке енергетске инфраструктуре, Велика Британија је на дуже време елиминисала Немачку као конкурента за водећу улогу у Европи, поред општег америчког циља да се Европа ослаби како би се потпуно подредила америчким интересима. Оно на шта нису рачунали у Великој Британији је неспособност и недостатак капацитета сопствених елита, које су јаке када прете нуклеарним ударом другима и мешетаре по другим земљама, док су истовремено неспособне да управљају сопственом земљом. Отуда и крах британске економије. Па сад можемо, ако смо реални, да проценимо ко и какав малигни утицај има на нашим просторима, а извесно и шире.Седнице СБ УН о КиМ и о Украјини у петак показале су ко су независне и суверене земље, које принципијелно подржавају међународно право, а ко су мегафони америчке администрације. Било би морално да су оне земље које су надахнуто давале подршку украјинском територијалном интегритету и суверенитету, попут, на пример Словачке, или, на пример Француске, Немачке , са истим жаром говориле о територијалном интегритету и суверенитету Србије. О удворичким наступима албанског амбасадора, који очигледно још увек не може да савлада узбуђење и самоочараност сопственом „величином” због прилике да учествује у раду овог највишег тела УН, нећу ни да говорим.

https://sputnikportal.rs/20221023/i-to-nije-kraj-ruse-li-svedska-i-italija-rambovu-tezu-da-je-nacionalizam-za-one-sa-trista-evra-1144994763.html

србија

2022

Вести

sr_RS

србија – политика, србија, политика, свет – политика, свет, коментари и аналитика, небојша човић