https://sputnikportal.rs/20221027/kako-je-ana-brnabic-rasprsila-nade-zapadnih-vojnika-da-ce-nova-vlada-okrenuti-ledja-rusiji-1145228025.html
Како је Ана Брнабић распршила наде западних „војника“ да ће нова влада окренути леђа Русији
Како је Ана Брнабић распршила наде западних „војника“ да ће нова влада окренути леђа Русији
Sputnik Србија
Порука председнице Владе Србије Ане Брнабић да ће држава наставити истим путем и да неће уводити санкције Русији, био је сасвим јасан одговор на унутрашњу... 27.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-27T21:04+0200
2022-10-27T21:04+0200
2023-04-11T12:55+0200
србија
србија
србија – политика
антируске санкције
косово и метохија (ким)
запад
политички притисак
влада србије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/19/1145145729_188:537:2874:2048_1920x0_80_0_0_27cb13001a5cebe56e692b9f74c414f9.jpg
Ана Брнабић изјавила је да ће њен нови кабинет наставити да се бори да не уводи санкције Русији јер је то принципијелна политика коју води."Остајем при нашем ставу, санкције Русији нису у најбољем националном интересу Србије, такође, нису нешто што наш народ подржава, јер је био предмет санкција и знамо колико људи трпе", рекла је премијерка.Тиме је директно одговорила приговорима да Србија треба да преиспита свој став о неувођењу санкција Русији, који су долазили са разних страна, од појединих опозиционих политичара, неких медија, аналитичара, па чак и из редова прошле владе.Дипломата у пензији, Зоран Миливојевић сматра да су такви гласови били у функцији притиска са Запада.Питање санкција Русији је постало једно од приоритетних питања у односима Запада према трећим земљама, па и нама, каже он, истичући да се на Србију врши притисак по дна основа. Генерално, Запад покушава да прошири круг земаља које ће увести санкције Русији у чему не успева месецима, практично од самог почетка.Део мозаика притиска ЗападаТај притисак на Србију , по његовој оцени, расте и добија на динамици у мери у којој расте и нервоза на Западу пошто се ствари у Украјини не одвијају на начин који би одговарао геостратешким интересима Запада.Он објашњава да став Србије има два основа. Један је политичко-правни, институционални, а то је закључак Савета за националну безбедност на који се позива и председник Србије. И то је, како додаје, потпуно јасно и ту не постоје елементи да би то могло да се промени.Зашто је став Србије непромењен„Други основ је, рекао бих, много важнији и у темељу је нашег става према санкцијама, али и односа са Руском Федерацијом. То је први интерес Републике Србије, а то је очување суверенитета и територијалног интегритета, однoсно питање Косова и Метохије. Тачније, Русија Србији гарантује суверенитет и територијални интегритет за разлику од западних земаља које то не гарантују“, јасан је некадашњи дипломата.Миливојевић истиче да постоји притисак Запада да се косовско питање брзо решава, па се ставља у контекст сукоба у Украјини и у том смислу геостратешких интереса западне алијансе.Сломити СрбијуЦиљ Запада је да се Србија сломи и на овај или онај начин призна такозвану нову реалност односно државност Косова и да Косово добије приступ Уједињеним нацијама. Пошто смо ми против тога и нема шансе да га Србија призна, питање Косова и Метохије у статусном смислу, како би то Запад желео, мора да се решава у УН, у Савету безбедности. Зато је нама став Русије и са њом Кине, од прворазредног значаја и зато нема шансе да се тај став промени, уверен је некадашњи дипломата.Он напомиње да се Србија притиска тако што се увођење санкција Русији поставља и као примарни услов за наставак преговора, односно за напредак у преговарачком процесу јер је приступање ЕУ Србија поставила као свој циљ. Указује, међутим, да та друга линија притисака делује неубедљиво јер је политика проширења ЕУ сада на дугом штапу, она уопште није тема и јасно је да Србија у било ком догледном периоду не може да постане чланица ЕУ.Тешко може да успеЗато сматра да колико год ти притисци били потпомогнути изнутра, везивање за ову врсту уцене тешко може да има успеха кад је реч о позицији Србије.То је, како напомиње, јасно речено у експозеу Брнабићеве.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/19/1145145729_614:570:2584:2048_1920x0_80_0_0_286e9e2b13212b4546270616ed4ebb49.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
брнабић нова влада србије, брнабић србија неће уводити санкције русији, унутрашња кампања западни "војници", санкције русији притисак запада, територијални интегритет и суверенитет србије русија гарант, уцене и притисак без успеха,
брнабић нова влада србије, брнабић србија неће уводити санкције русији, унутрашња кампања западни "војници", санкције русији притисак запада, територијални интегритет и суверенитет србије русија гарант, уцене и притисак без успеха,
Како је Ана Брнабић распршила наде западних „војника“ да ће нова влада окренути леђа Русији
21:04 27.10.2022 (Освежено: 12:55 11.04.2023) Порука председнице Владе Србије Ане Брнабић да ће држава наставити истим путем и да неће уводити санкције Русији, био је сасвим јасан одговор на унутрашњу кампању вођену са разних страна која је одавала утисак да ће увођење санкција бити малтене први посао новог кабинета. По оцени Зорана Миливојевића то је само део мозаика притиска Запада.
Ана
Брнабић изјавила је да ће њен нови кабинет наставити да се бори
да не уводи санкције Русији јер је то принципијелна политика коју води.
"Остајем при нашем ставу,
санкције Русији нису у најбољем националном интересу Србије, такође, нису нешто што наш народ подржава, јер је био предмет санкција и знамо колико људи трпе", рекла је премијерка.
Тиме је директно одговорила приговорима да Србија треба да преиспита свој став о неувођењу санкција Русији, који су долазили са разних страна, од појединих опозиционих политичара, неких медија, аналитичара, па чак и из редова прошле владе.
Дипломата у пензији, Зоран Миливојевић сматра да су такви гласови били у функцији притиска са Запада.
Питање санкција Русији је постало једно од приоритетних питања у односима Запада према трећим земљама, па и нама, каже он, истичући да се на Србију врши притисак по дна основа. Генерално, Запад покушава да прошири круг земаља које ће увести санкције Русији у чему не успева месецима, практично од самог почетка.
Део мозаика притиска Запада
Тај притисак на Србију , по његовој оцени, расте и добија на динамици у мери у којој расте и нервоза на Западу пошто се ствари у Украјини не одвијају на начин који би одговарао геостратешким интересима Запада.
„Када је реч о ставу Србије, он се не мења и неће се мењати. Постоје и на унутрашњој сцени у Србији механизми за вршење притисака који су прозападни, било да се ради о медијској сфери, било о неким политичким или параполитичким центрима који делују на територији Србије и овог простора. То није ништа ново. Став Србије, међутим, остаје непромењен, што је јасно речено и у експозеу председнице владе“, истиче Миливојевић.
Он објашњава да став Србије има два основа. Један је политичко-правни, институционални, а то је закључак Савета за националну безбедност на који се позива и председник Србије. И то је, како додаје, потпуно јасно и ту не постоје елементи да би то могло да се промени.
Зашто је став Србије непромењен
„Други основ је, рекао бих, много важнији и у темељу је нашег става према санкцијама, али и односа са Руском Федерацијом. То је први интерес Републике Србије, а то је очување суверенитета и територијалног интегритета, однoсно питање Косова и Метохије. Тачније, Русија Србији гарантује суверенитет и територијални интегритет за разлику од западних земаља које то не гарантују“, јасан је некадашњи дипломата.
Миливојевић истиче да постоји притисак Запада да се косовско питање брзо решава, па се ставља у контекст сукоба у Украјини и у том смислу геостратешких интереса западне алијансе.
Циљ Запада је да се Србија сломи и на овај или онај начин призна такозвану нову реалност односно државност Косова и
да Косово добије приступ Уједињеним нацијама. Пошто смо ми против тога и нема шансе да га Србија призна, питање Косова и Метохије у статусном смислу, како би то Запад желео, мора да се решава у УН, у Савету безбедности. Зато је нама
став Русије и са њом Кине, од прворазредног значаја и зато нема шансе да се тај став промени, уверен је некадашњи дипломата.
Он напомиње да се Србија притиска тако што се увођење санкција Русији поставља и као примарни услов за наставак преговора, односно за напредак у преговарачком процесу јер је приступање ЕУ Србија поставила као свој циљ. Указује, међутим, да та друга линија притисака делује неубедљиво јер је политика проширења ЕУ сада на дугом штапу, она уопште није тема и јасно је да Србија у било ком догледном периоду не може да постане чланица ЕУ.
Зато сматра да колико год ти притисци били потпомогнути изнутра, везивање за ову врсту уцене тешко може да има успеха кад је реч о позицији Србије.
То је, како напомиње, јасно речено у експозеу Брнабићеве.