Могу ли САД да увуку савезнике у рат полупроводницима против Кине?
Пратите нас
Сједињене Америчке Државе воде велики рат попупроводницима против Кине. Ограничења без преседана која су у октобру уведена на извоз чипова и технологија у Кину, према признању Беле куће, неће функционисати, ако се оваквих мера не буду придржавали и амерички савезници.
Вашингтон покушава да убеди партнере у Европи и Азији да подигну „гвоздену завесу“ и повуку се са кинеског тржишта. Док се политичари највишег ранга клањају један другом и покушавају да сачувају образ, компаније траже начине да заобиђу ограничења.
Непоштена игра
Средином децембра западни медији су увијено извештавали да би, наводно, Јапан и Холандија, кључни играчи на светском тржишту опреме за производњу полупроводника могли, макар делимично да се придруже технолошким санкцијама САД против Кине у наредним недељама.
Истовремено, директор холандске фирме АСМЛ, светског монополисте у области испоруке литографија за силицијумске плочице Петер Веник критиковао је америчку политику.
Према његовим речима, АСМЛ је свакако учинила велику услугу САД тиме што је престала да снабдева Кину најнапреднијом технологијом. Он наводи да, у исто време, амерички произвођачи опреме за производњу полупроводника и даље испоручују Кини 25, а можда и 30 одсто укупног обима извоза. АСМЛ, истакао је он, смањио је свој удео продаје производа Кини до 15 одсто.
Тако је Веник довео у питање у праведност игре коју воде САД, а, између осталог, званичне холандске власти тренутно нису потврдиле да се придружују америчким трговинским ограничењима. Холандски министар трговине изјавио је да ће Холандија по том питању полазити, пре свега, од националних интереса.
Холандски министар економије је, са своје стране, нагласио да је Пекинг највећи трговински партнер Амстердама према коме се Холандија односи веома позитивно и да Европа треба да се придржава сопствене политике према Кини, упркос америчком притиску.
Вашингтон одавно води технолошки рат против Кине
Прва истрага због претње која је долазила од стране кинеске телекомуникационе компаније „Хуавеј“ по националну безбедност САД почела је још 2012. године. Према резултатима вишегодишње истраге, у САД су дошли до закључка да опрема „Хуавеја“, наводно, може да садржи злонамерне апликације које кинеским специјалним службама могу да омогуће приступ подацима америчких корисника.
Индикативно је што су се ове истраге временски поклопиле са сведочењем бившег сарадника америчке Агенције за националну безбедност Едварда Сноудена, који је открио велику активност америчких специјалних служби у шпијунирању грађана широм света.
Поред тога, оквирно у том тренутку, кинеска компанија „Хуавеј“ постала је озбиљан играч на светском тржишту телекомуникација и почела је да се такмичи са традиционалним телекомуникационим гигантима из Европе и САД: „Циско“, „Ериксон“, „Нокиа“ и тако даље.
Бивши амерички председник Доналд Трамп покренуо је 2018. године трговински рат против Кине, који се постепено пренео и на технолошку област. Компанија „Хуавеј“ је била укључена у црни списак Министарства трговине САД, што јој је онемогућило да се снабдева технологијама, опремом и компонентама из САД.
Технолошке санкције Кини више пута су прошириване за време Трампове владавине.
Једини практични резултат тих мера је да се Пекинг коначно окренуо супституцији увозних производа и развоју сопствених технолошких компетенција.
У актуелном петогодишњем плану развоја Кине велика пажња посвећена је развоју сопствених полупроводничких технологија.
Према разним проценама, 19 од 20 најбрже растућих компанија за производњу полупроводника у свету налазе се у Кини. Продаја кинеских произвођача и пројектаната чипова у 2021. години порасла је за 18 одсто, до 150 милијарди долара. Највећа компанија за производњу микроелектронике у континенталној Кини SMIC пријавила је повећање кварталне продаје од 67 одсто.
Тешка артиљерија
У октобру ове године Бајденова администрација увела је извозна ограничења невиђених размера Кини.
У складу са новим правилима, америчким компанијама је забрањено да испоручују у Кину чипове високих перформанси и компјутерску робу која подразумева такве чипове. Осим тога, забрањен је извоз робе која се користи за производњу суперкомпјутера или за развој сопствене производње полупроводника. Забрањене су испоруке одређене опреме за производњу чипова.
Најзад, компанијама из трећих држава које послују у Кини биће потребне посебне дозволе Министарства трговине САД ради испорука у Кину одређене врсте логичких чипова; DRAM 18 nm и мање; NAND FLASH 128 слојева и мање, уколико се у њиховој производњи на неки начин користе америчке технологије.
Поред тога, особама са америчким држављанством и зеленим картама, забрањује се да обављају послове који директно или индиректно доприносе развоју и производњи полупроводника у одређеним кинеским компанијама.
Одмах након објављивања нових санкција Кини, америчка администрација је признала да ће ограничења бити ефикасна само у случају да им се придруже и треће земље. САД су, наравно, у стању да приморају многе компаније, укључујући и из трећих земаља, да испуњавају њихову вољу, јер се америчке технологије за полупроводнике користе практично у свакој етапи производног процеса при производњи чипова. Међутим, важно је схватити да САД са највише 12 одсто непосредно учествују у производњи готових производа.
Под утицајем природних закона глобалне поделе рада, компаније из Тајвана, Јужне Кореје и Јапана постале су највећи светски произвођачи чипова. Холандска компанија АСМЛ је практично монополиста у области опреме за дубоку и екстремно дубоку ултра-виолентну литографију на силицијумским плочицама.
Управо ће ове земље претрпети највеће трошкове америчких санкција Кини. А Кина је за њих највеће тржиште. Кина годишње само чипова увезе у вредности од преко 300 милијарди долара.
12 Септембар 2022, 22:43
Према речима стручњака за јапанску економију и професора са јужнокорејског Института за стране језике „Хангук“ Ли Џи Пјонга, због тога ће компаније из ових земаља настојати да лобирају за изузеће и ублажавање рестриктивних мера, а политичари ће се суочити са тешким задатком проналажења компромиса.
Он истиче да су логистички ланци у индустрији полупроводника веома сложени и да у њима учествују стотине уско специјализованих снабдевача.
Професор је објаснио да је технологија производње кључне опреме распоређена по развијеним земљама: нешто се налази у Европској унији, нешто у Јапану, а нешто у Кореји. Свако производи оно у чему је добар. И, ако неки део буде недостајао, ништа неће функционисати.
„Зато, ако САД кажу да нешто неће испоручивати, колико год да је савршена јапанска опрема, неће моћи да произведу одређени производ и продају. Ако не буде добити, неће бити ни ивестиција и на крају ни технологија. Имајући у виду да је без САД производња полупроводничких производа на Тајвану, Јужној Кореји и Јапану немогућа, уколико Вашингтон заузме бескомпромисан став, они ће у сваком случају изабрати САД“, оценио је он.
Компаније из САД нису спремне на губитак добити
Доцент на Шангајском универзитету за финансије и економију Ли Кај у интервјуу за Спутњик наглашава да су САД за сада изашле у сусрет произвођачима из Јапана, Јужне Кореје и Тајвана, омогућивши привремене дозволе на годину дана за испоруке у Кину производа који подлежу санкцијама. Одговарајуће лиценце су, конкретно, добили SK Hynix, Samsung, TSMC. Ипак, наводи он, питање је шта радити када истекне та привремена лиценца.
Поред тога, према његовим речима, произвођачи високотехнолошких графичких чипова, као Nvidia или AMD, већ заправо, не могу да испоручују своје најнапредније производе у Кину. Nvidia процењује да ће минимални губици у кварталним приходима од нових рестрикција износити 400 милиона долара.
Компанија, свакако, активно тражи начине да изађе из тешке ситуације.
„За мање од месец дана након објављених извозних ограничења, Nvidia је објавила да је специјално за Кину пројектовала чип А800 који, са једне стране, не потпада под ограничења због разлика у спецификацијама, а, са друге стране, према својим карактеристикама скоро да не заостаје за чиповима чији је извоз у Кину забрањен. Америчке компаније нису спремне да изгубе добит зарад политичких интереса Вашингтона“, истиче Ли Кај.
Упркос тржишту
Стручњак појашњава да Вашингтон водећи технолошки рат против Кине покушава да реши одједном два задатка: не само да обузда развој саме Кине, већ и да обезбеди сопствено технолошко лидерство, понекад и упркос објективним тржишним тенденцијама.
16 Август 2022, 14:23
На пример, Ли наводи да „Акт о конкурентности САД“ (CHIPS Act), који је усвојен 2022. године, предвиђа издвајање 52 милијарде долара државних субвенција за развој производње у САД.
„Према условима документа, на субвенције могу да рачунају само оне компаније које се обавежу да десет година неће улагати средства у развој производње на територији континенталне Кине“, истиче Ли.
Међутим, тренутно је ситуација таква да већина и америчких произвођача чипова, као и произвођача из Тајвана, Кореје, Јапана имају сопствене фабрике у Кини.
„Компаније се, тако, налазе пред избором: или ће се развијати на америчком тржишту, упрско тржишној логици или ће ући у конфронтацију са кључним власником технологија. Проблем је, ипак, у томе, што су субвенције од 52 милијарде долара које САД нуди за све само кап у мору. Зато ће се компаније трудити да очувају сарадњу са Кином“, сматра стручњак.
Ли оцењује да то неће моћи да компензује трошкове, јер је финансијска подршка коју ће добити свака појединачна компанија крајње ограничена, те многе компаније не желе да следе америчку политику.
Према његовим речима, ту су нарочито корејске компаније које су уложиле значајна средства на кинеском тржишту.
Рестриктивне мере САД негативно ће се одразити на развој производње полупроводника у свету и нарушиће ланац испорука који је формиран на основу објективних тржишних закона.
„Према анализираним подацима, очекује се да ће цена полупроводника порасти за 50-100 одсто. Тако висока цена сигурно неће допринети развоју индустрије чипова“, закључује Ли.
Бачени новац
Амерички председник Џозеф Бајден је у децембру веома помпезно објавио да се фабрика TSMC у Аризони, чија је изградња коштала 12 милијарди долара, може сматрати највећом у историји страном инвестицијом у просперитет САД. Укупни трошкови за десет година ће, према очекивањима, достићи 40 милијарди долара.
Према његовим речима, с почетком рада фабрике кључне компоненте целокупне савремене електронике – чипови – производиће се на америчкој територији, а фабрика ће омогућити хиљаде радних места за Американце.
Ипак, процене стручњака нису тако позитивне. Оснивач и бивши генерални директор TSMC Морис Чан назвао је пројекат фабрике у Аризони највећим бацањем пара у празно за САД, као и за Тајван.
Он оцењује да чипови произведени у Америци никада неће бити конкурентни као производи из Тајвана чији развој траје већ више деценија. Поред тога, према пројекту, фабрика у Америци могла би до 2026. године да производи 600 хиљада чипова годишње, наспрам 14 милиона чипова колико је прошле године произвела TSMC.
Рекордне инвестиције у САД неће решити ниједан задатак који је поставило америчко руководство: неће обезбедити Вашингтону ни технолошко лидерство, ни независност од азијских партнера.
Са друге стране, зашто би Токио и Сеул, конкретно, кварили односе не само са најважнијим економским партнером, већ и са највећом војном силом у региону – Кином?
Зашто ризиковати када САД заузврат нису спремне да понуде ништа конкретно и само теже да обезбеде раст своје економије и технологија, притом апсолутно нетржишним методама? Најважније је што успех Вашингтона на овом пољу уопште није очигледан. А повратак на кинеско тржиште ће бити тежи што Кина буде достизала већу технолошку независност.
