https://sputnikportal.rs/20230115/najpotcenjeniji-politicki-dogadjaj-u-2022-daleka-kriza-koja-se-moze-preslikati-i-u-evropi-video-1149397055.html

Најпотцењенији политички догађај у 2022: „Далека“ криза која се може пресликати и у Европи /видео/

Најпотцењенији политички догађај у 2022: „Далека“ криза која се може пресликати и у Европи /видео/

Sputnik Србија

Дешавања на далекој и егзотичној Шри Ланки један су од најпотцењенијих политичких догађаја у 2022. години. Донекле, то је и разумљиво. Јер шта је за просечног... 15.01.2023, Sputnik Србија

2023-01-15T19:57+0100

2023-01-15T19:57+0100

2023-01-15T19:57+0100

економија

свет – економија

свет

економија

емисија „пророк“

спутњик видео

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/09/1139684853_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_0ad265a62f83e1f9c5d5a9612ce0bec7.jpg

Старији, пре свега из земаља некадашњег Источног блока, сећају се вести о Тамилским тигровима, након убиства Раџива Гандија о њима се, макар у Југославији често говорило, као и председнице владе Сиримаво Бандаранаике, која је на тој позицији наследила супруга, страдалог у атентату.За млађе је то само туристичка дестинација. Уопште, интересовање за дешавањима у том делу света, изузимајући неколико „крупних тема“ везаних за Индију и индијско – пакистанске односе изазивају мало пажње код шире јавности, остају непримећене.Догађаји у Шри Ланки потцењени у јавностиФреквентност помињања Шри Ланке повећала се након „доласка“ Кинеза на ово острво. Наводило се да су кинеске инвестиције неисплативе, неоправдане, мотивисане не економским, већ неким другим разлозима. Данас се управо те инвестиције апострофирају као један од разлога тоталног колапса, економског и политичког.Током 2022. године се, нешто чешће, опет говорило о Шри Ланки. Истина, због других, актуелнијих тема у међународним односима, драматичне слике о ескалацији кризе на острву и тоталном распаду државног система брзо се и заборављају. Мада би их требало узети за озбиљно. Не сме се то потцењивати. Оно што се одигравало у тој земљи може врло лако постати образац, наставити се и другде.Елем, острвска држава у Индијском океану, по површини нешто већа од централне Србије, али и са преко 20 милиона становника, суочава се са најгором економском кризом још од стицања независности 1948. године. Иако је нестабилности било и раније, а на делу територије се одигравао и дуги грађански рат (од 1983. па све до 2009. године) безнадежност, каква се показује данас, није уочавана.Држава банкротиралаУкратко, Шри Ланка је суштински банкротирала, а перспектива је рђава пошто није јасно како би дугове могла враћати. Употребљиве девизне резерве спале су на свега 50 милиона долара, а треба платити рате које стижу у висини од 7 милијарди. Укупно, дуг према страним повериоцима је око 50 милијарди, од чега 6,5 милијарди чини „кинески дуг“ (или 13%). Ипак, овај, релативно мали „кинески удео“ у укупном задужењу не значи и да се у политичком простору престало говорити о неисплативим, неоправданим и ко зна чим мотивисаним кинеским пројектима. Напротив. Наратив о томе како су „Кинези криви за све“ само ће се надограђивати.Међутим, узроци колапса нису текући, не тичу се појединачних кредитних или инвестиционих аранжамана (мада међу њима свакако има и штетних или макар сумњивих), већ системски, тичу се неодрживости пројектоване структуре.Годишњи „минус“ у спољнотрговинској размени износио је у просеку око 3 милијарде долара. Премошћаван је, подразумева се, задуживањем, да би се улагало првенствено у инфраструктуру. Са бољом инфраструктуром доћи ће и више инвеститора. Инвеститори су, иначе, долазили, али су, поред инфраструктуре, најатрактивнија поља за улагање били пољопривреда, производња чаја (чувеног цејлонског) и гуме, керамичка индустрија, експлоатација природних ресурса, туризам.Утицај пандемијеНепосредно пред почетак пандемије, номинални бруто друштвени производ прелазио је 85 милијарди долара, што показује и да је задуженост према параметрима међународних финансијских институција била прихватљива или подношљива. И док су на финансијском тржишту каматне стопе биле ниске, а бруто друштвени производ континуално растао, тако се још и могло функционисати. Већи раст – више задуживања.Након пандемије и свих последица које је оставила, било да се ради о прекидима дистрибутивних ланаца, мањом потражњом или нижим приливима од туризма, као и последње „експлозије“ на тржишту енергената – завршио се и такав начин функционисања. Бруто друштвени производ се смањио, ценовне калкулације су драстично промењене, инфлација се захуктава (од фебруара је удвостручена), нових инвестиција нема, а позајмљено се морало враћати.Без других решења, за сервисирање дугова и хитне интервенције у земљи почело се са коришћењем девизних резерви које су на крају 2019. године износиле 7,6 милијарди долара (и за мање од 30 месеци су практично потрошене).У целој причи било је и много чудних и погрешних одлука власти: попут ограничавања увоза вештачког ђубрива како би се смањио спољнотрговински минус, а што је онда узроковало пад пољопривредне производње. Нормално, чудних и погрешних одлука има свуда, дешавају се и најбољима и највећима, али су у систему са слабим институцијама, где је важније партијско и рођачко, оне су чешће и по правилу делују разорније.Акција разуларених групаОвога пута деловале су толико разорно, да су разуларене групе хватале политичаре по улицама, приводиле их и преиспитивале по трговима и пољанама, упадале по кућама и палиле шта стигну. Несташице горива, лекова и хране утицале су на овакав расплет, бес се излио у дословном значењу. Напослетку, током јула, демонстранти су заузели и председничку палату, затим се данима у њој фотографисали.Специјалне полицијске снаге мирно су посматрале ова дешавања. Колапс је био потпун, неко је због свега морао одговарати. Накратко, дотадашњи председник Готабаја Раџапакса побегао је из земље, најпре на Малдиве, а затим и на Тајланд. Наравно, није желео да одговара за колапс, барем не у тим околностима. Након тога, како се ближио крај године, постављана су и питања: шта и како даље?Новоизабрани премијер, у изнудици, предлаже штампање новца за исплату зарада, свестан да ће то инфлацију убрзати, али и без другачијег решења.Индија је одобрила ургентну позајмицу која ће послужити краткорочно, послала контигенте горива и ђубрива, Кинези желе да преговарају о реструктурирању дуга, чланице Г7 размишљају да неке старе зајмове отпишу, док ММФ условљава нове кредите подизањем каматних стопа и пореза. Све у свему, делује скромно и закаснело за смиривање кризе коју гледамо. И све у свему, недовољно за исправљање системске грешке.Кандидата за „Шри Ланку“ има и у ЕвропиОно што забрињава јесте да десетине других држава функционише са истом или сличном системском грешком. Привреда грца, спољнотрговински дефицит постаје већи, енергенти и храна су све скупљи, инфлација расте, унутар разорених институција нема осмишљених решења, нема ни нових задуживања (или их уопште нема или их нема по досадашњим каматним стопама и пратећим политичким условљавањима, сада је то много скупље у сваком погледу), а рате давно узетих кредита уредно пристижу на наплату.Ово што се одиграва на Шри Ланки може врло лако постати образац, наставити се и другде. А то другде може бити и географски врло, врло бризу Европи. Или чак у самој Европи. Кандидата је већ неколико.Онда ће ваљда порасти и интересовање за овај пример и матрицу по којој се убрзава криза. Само, тада ће се моћи реаговати скромно и закаснело за смиривање криза које ћемо гледати.

https://sputnikportal.rs/20230110/svetska-banka-upozorava-globalna-ekonomija-bi-mogla-da-padne-u-recesiju-2023-1149218764.html

2023

Вести

sr_RS

свет – економија, свет, економија, емисија „пророк“, спутњик видео