00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
20:00
60 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Санкције САД НИС-у: Претња са пуно непознаница
06:56
29 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Нови Видић и Маркова рампа за Каталонце
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли је могућ НАТО без САД?
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Како су птице добиле крила: Једна од највећих научних мистерија

© Sputnik / Лола ЂорђевићДивље гуске
Дивље гуске - Sputnik Србија, 1920, 28.02.2023
Пратите нас
Како су птице добиле крила, односно како су се развила довољно јака крила да подигну кичмењаке са Земље, једна је од највећих научних мистерија, а ново откриће јапанских научника могло би да одговори на то питање.
Фосили диносауруса који имају неуобичајен начин савијања лактова и зглобова могли би да укажу да су некада имали тетиву за коју се не зна, а која је основа за модеран лет птица. Ако су научници са Универзитета Токио у праву, такав начин држања тела можда је кључ за полетање кичмењака у небо.

Први летећи диносауруси

Птеросауруси су најранији познати кичмењаци који су могли да полете, пре око 200 милиона година. Ипак, ови велики рептили нису диносауруси, па су рани преци птица морали сами да развију систем летења.
Летећи диносауруси, који су преци птица, еволуирали су знатно касније из двоножних пернатих теропода, 80 милиона година после летова птеросауруса.
CC0 / Pixabay/Damian Trochanowski / Птеросаурус
Птеросаурус - Sputnik Србија, 1920, 28.02.2023
Птеросаурус
Иако су им еволутивни путеви били другачији, птице користе веома сличну структуру као и птеросауруси да би остали у ваздуху, а она је највероватније настала много пре лета, баш као и перје.

Летна кожица као услов за летење

Заједничка карактеристика им је летна кожица (пропатагијум), мембрана коју имају сви кичмењаци са крилима, укључујући и птице и слепе мишеве, па чак и неки сисари, као што су летеће веверице, имају сличне структуре за лебдење.
Та мембрана омогућава птицама да испруже и истегну лакат и „ручни“ зглоб у исто време, док праве покрете крилима. Захваљујући летној кожици, птица успева да полети и да контролише два зглоба у исто време.
CC BY 2.0 / Andy Morffew / Short-tailed Fruit BatЛетна кожица јасно је видљива на крилима слепог миша
Слепи миш - Sputnik Србија, 1920, 28.02.2023
Летна кожица јасно је видљива на крилима слепог миша
Када су у питању птеросауруси, улога летне кожице је мање јасна, али је она највероватније служила током полетања и слетања, усмеравајући ваздух преко горње површине крила.
Научници верују да би без летних кожица птице, слепи мишеви и диносауруси, остали приковани на Земљу.
„Летна кожица није нађена код других кичмењака, а нестала је или је изгубила функцију код птица које не лете, и због тога знамо да је од суштинског значаја за летење“, каже палеонтолог Тацуја Хирасава.
Да бисмо сазнали како су птице почеле да лете, морамо сазнати како је летна кожица настала, додаје он.

Ретко сачувана на фосилима

Међутим, проблем је што се ради о меком ткиву, које је ретко сачувано на фосилима. Поред тога, она је веома танка, па је не остаје довољно на костима фосила.
Хирасава и његове колеге открили су начин да „виде“ ту тетиву чак и када је нема на костима. Кључ је у томе како је она ограничавала покрете животиње. Када савремене птице, на пример, угину, та тетива држи им крила скупљеним. Поредећи угао крила са углом код фосила теропода, научници су открили да се летна кожица протезала од рамена до „ручног“ зглоба неколико земаљских диносауруса.
CC BY 2.0 / Wikipedia/Jim, the Photographer / Реконструисани скелет диносауруса археоптерикса
Реконструисани скелет диносауруса археоптерикса - Sputnik Србија, 1920, 28.02.2023
Реконструисани скелет диносауруса археоптерикса
На пример, угао примећен на фосилима неких диносауруса био је незнатно већи него онај код модерних птица, што је указивало на присуство структуре налик летној кожици.
Они су такође нашли и остатке ткива које би могло да буде претеча летне кожице код два фосила манираптора, за које није сигурно да ли су могли да лете.

Настала пре 150 милиона година

Научници са Универзитета Токио мисли да би летна кожица могла да буде урођена код свих манираптора, линије диносауруса која је живела пре 150 милиона година.
Једини изузетак је археоптерикс, ког је тешко сместити у линију развоја диносауруса и који би могао, али и не мора бити манираптор. Предмет дебате је и да ли је овај пернати диносаурус могао да лети, будући да неки научници верују да је само могао да лебди захваљујући својим удовима. Међутим, угао његових екстремитета не указује да је имао летну кожицу.
„Због тога археоптерикс вероватно није могао да покреће крила на начин као савремене птице“, наводе аутори рада објављеног у часопису „Зоолоџикал летерс“, преноси „Сајенс алерт“.
Прве фотографије свемира са телескопа Џејмс Веб - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2023
ДРУШТВО
„Уздрмани су темељи науке“: Астрономи открили шест објеката у свемиру које не могу да објасне /фото/
Диносаурус - Sputnik Србија, 1920, 03.01.2023
ЖИВОТ
Москва из доба јуре: Каква су чудовишта насељавала тло руске престонице пре више милиона година
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала