https://sputnikportal.rs/20230228/kako-su-ptice-dobile-krila-jedna-od-najvecih-naucnih-misterija-1151629326.html
Како су птице добиле крила: Једна од највећих научних мистерија
Како су птице добиле крила: Једна од највећих научних мистерија
Sputnik Србија
Како су птице добиле крила, односно како су се развила довољно јака крила да подигну кичмењаке са Земље, једна је од највећих научних мистерија, а ново откриће... 28.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-28T17:53+0100
2023-02-28T17:53+0100
2023-02-28T17:53+0100
друштво
друштво
наука и технологија
живи свет и генетика
археологија
палеонтологија
птице
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/05/1133066085_0:153:2254:1421_1920x0_80_0_0_8344f26b6557ac828723c499143e01ff.jpg
Фосили диносауруса који имају неуобичајен начин савијања лактова и зглобова могли би да укажу да су некада имали тетиву за коју се не зна, а која је основа за модеран лет птица. Ако су научници са Универзитета Токио у праву, такав начин држања тела можда је кључ за полетање кичмењака у небо.Први летећи диносаурусиПтеросауруси су најранији познати кичмењаци који су могли да полете, пре око 200 милиона година. Ипак, ови велики рептили нису диносауруси, па су рани преци птица морали сами да развију систем летења.Летећи диносауруси, који су преци птица, еволуирали су знатно касније из двоножних пернатих теропода, 80 милиона година после летова птеросауруса.Иако су им еволутивни путеви били другачији, птице користе веома сличну структуру као и птеросауруси да би остали у ваздуху, а она је највероватније настала много пре лета, баш као и перје.Летна кожица као услов за летењеЗаједничка карактеристика им је летна кожица (пропатагијум), мембрана коју имају сви кичмењаци са крилима, укључујући и птице и слепе мишеве, па чак и неки сисари, као што су летеће веверице, имају сличне структуре за лебдење.Та мембрана омогућава птицама да испруже и истегну лакат и „ручни“ зглоб у исто време, док праве покрете крилима. Захваљујући летној кожици, птица успева да полети и да контролише два зглоба у исто време.Када су у питању птеросауруси, улога летне кожице је мање јасна, али је она највероватније служила током полетања и слетања, усмеравајући ваздух преко горње површине крила.Научници верују да би без летних кожица птице, слепи мишеви и диносауруси, остали приковани на Земљу.Да бисмо сазнали како су птице почеле да лете, морамо сазнати како је летна кожица настала, додаје он.Ретко сачувана на фосилимаМеђутим, проблем је што се ради о меком ткиву, које је ретко сачувано на фосилима. Поред тога, она је веома танка, па је не остаје довољно на костима фосила.Хирасава и његове колеге открили су начин да „виде“ ту тетиву чак и када је нема на костима. Кључ је у томе како је она ограничавала покрете животиње. Када савремене птице, на пример, угину, та тетива држи им крила скупљеним. Поредећи угао крила са углом код фосила теропода, научници су открили да се летна кожица протезала од рамена до „ручног“ зглоба неколико земаљских диносауруса.На пример, угао примећен на фосилима неких диносауруса био је незнатно већи него онај код модерних птица, што је указивало на присуство структуре налик летној кожици.Они су такође нашли и остатке ткива које би могло да буде претеча летне кожице код два фосила манираптора, за које није сигурно да ли су могли да лете.Настала пре 150 милиона годинаНаучници са Универзитета Токио мисли да би летна кожица могла да буде урођена код свих манираптора, линије диносауруса која је живела пре 150 милиона година.Једини изузетак је археоптерикс, ког је тешко сместити у линију развоја диносауруса и који би могао, али и не мора бити манираптор. Предмет дебате је и да ли је овај пернати диносаурус могао да лети, будући да неки научници верују да је само могао да лебди захваљујући својим удовима. Међутим, угао његових екстремитета не указује да је имао летну кожицу.„Због тога археоптерикс вероватно није могао да покреће крила на начин као савремене птице“, наводе аутори рада објављеног у часопису „Зоолоџикал летерс“, преноси „Сајенс алерт“.
https://sputnikportal.rs/20230223/uzdrmani-su-temelji-nauke-astronomi-otkrili-sest-objekata-u-svemiru-koje-ne-mogu-da-objasne-foto-1151403177.html
https://sputnikportal.rs/20230103/moskva-iz-doba-jure-kakva-su-cudovista-naseljavala-tlo-ruske-prestonice-pre-vise-miliona-godina-1147004072.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, наука и технологија, живи свет и генетика, археологија, палеонтологија, птице
друштво, наука и технологија, живи свет и генетика, археологија, палеонтологија, птице
Како су птице добиле крила: Једна од највећих научних мистерија
Како су птице добиле крила, односно како су се развила довољно јака крила да подигну кичмењаке са Земље, једна је од највећих научних мистерија, а ново откриће јапанских научника могло би да одговори на то питање.
Фосили диносауруса који имају неуобичајен начин савијања лактова и зглобова могли би да укажу да су некада имали тетиву за коју се не зна, а која је основа за модеран лет птица. Ако су научници са Универзитета Токио у праву, такав начин држања тела можда је кључ за полетање кичмењака у небо.
Птеросауруси су најранији познати кичмењаци који су могли да полете, пре око 200 милиона година. Ипак, ови велики рептили нису диносауруси, па су рани преци птица морали сами да развију систем летења.
Летећи диносауруси, који су преци птица, еволуирали су знатно касније из двоножних пернатих теропода, 80 милиона година после летова птеросауруса.
Иако су им еволутивни путеви били другачији, птице користе веома сличну структуру као и птеросауруси да би остали у ваздуху, а она је највероватније настала много пре лета, баш као и перје.
Летна кожица као услов за летење
Заједничка карактеристика им је летна кожица (пропатагијум), мембрана коју имају сви кичмењаци са крилима, укључујући и птице и слепе мишеве, па чак и неки сисари, као што су летеће веверице, имају сличне структуре за лебдење.
Та мембрана омогућава птицама да испруже и истегну лакат и „ручни“ зглоб у исто време, док праве покрете крилима. Захваљујући летној кожици, птица успева да полети и да контролише два зглоба у исто време.
Када су у питању птеросауруси, улога летне кожице је мање јасна, али је она највероватније служила током полетања и слетања, усмеравајући ваздух преко горње површине крила.
Научници верују да би без летних кожица птице, слепи мишеви и диносауруси, остали приковани на Земљу.
„Летна кожица није нађена код других кичмењака, а нестала је или је изгубила функцију код птица које не лете, и због тога знамо да је од суштинског значаја за летење“, каже палеонтолог Тацуја Хирасава.
Да бисмо сазнали како су птице почеле да лете, морамо сазнати како је летна кожица настала, додаје он.
Ретко сачувана на фосилима
Међутим, проблем је што се ради о меком ткиву, које је ретко сачувано на фосилима. Поред тога, она је веома танка, па је не остаје довољно на костима фосила.
Хирасава и његове колеге открили су начин да „виде“ ту тетиву чак и када је нема на костима. Кључ је у томе како је она ограничавала покрете животиње. Када савремене птице, на пример, угину, та тетива држи им крила скупљеним. Поредећи угао крила са углом код фосила теропода, научници су открили да се летна кожица протезала од рамена до „ручног“ зглоба неколико земаљских диносауруса.
На пример, угао примећен на фосилима неких диносауруса био је незнатно већи него онај код модерних птица, што је указивало на присуство структуре налик летној кожици.
Они су такође нашли и остатке ткива које би могло да буде претеча летне кожице код два фосила манираптора, за које није сигурно да ли су могли да лете.
Настала пре 150 милиона година
Научници са Универзитета Токио мисли да би летна кожица могла да буде урођена код свих манираптора, линије диносауруса која је живела пре 150 милиона година.
Једини изузетак је археоптерикс, ког је тешко сместити у линију развоја диносауруса и који би могао, али и не мора бити манираптор. Предмет дебате је и да ли је овај пернати диносаурус могао да лети, будући да неки научници верују да је само могао да лебди захваљујући својим удовима. Међутим, угао његових екстремитета не указује да је имао летну кожицу.
„Због тога археоптерикс вероватно није могао да покреће крила на начин као савремене птице“, наводе аутори рада
објављеног у часопису „Зоолоџикал летерс“,
преноси „Сајенс алерт“.
