Српска економија у рукама странаца – 5. октобар је био колонијална контрареволуција
© Pixabay
Пратите нас
Србија је после 2000. године водила економску политику тако што је кључне секторе препустили странцима, што би могло да буде погубно, оцењено је на представљању књиге „Србија од санкција до неоколонијалне привреде.“
То је проблем поготово што економска криза у свету, по оцени Ђорђа Ђукића, озбиљно узима маха.
Аутори књиге коју је објавио новосадски „Прометеј“, економисти, проф. др Ђорђе Ђукић и проф. др Божо Драшковић, су свако из свог угла, са потребном историјском дистанцом у односу на протекли период и уз обиље фактографског материјала, обрадили период од почетка деведесетих година, хиперинфлације и санкција којима је Србија била изложена и потом транзиционе године после 2.000-те.
Странци купили све што су хтели
Осврћући се на проблем неоколонијалног положаја Србије, апострофиран у наслову књиге, рецензент проф. др Бојан Димитријевић је подсетио на тврдњу социолога Слободана Антонића да је 5. октобар заправо био колонијална контрареволуција јер су странци у Србији купили све што су хтели и по ценама по којима су хтели.
„У том периоду однос профита у односу на улагања био је два и по према један. Тај ниво профитабилности био је достигнут у Латинској Америци у периоду од 1957. до 1964. када је вероватно био највиши степен неоколонијализма. Нашу економску ситуацију пратио је велики дефицит текућег биланса, задуживање од неких 130 милијарди долара, од којих је 38 покривено кредитима, 77 дознакама и неких шест-седам милијарди из ефеката приватизације“, констатовао је овај економиста.
Указано је, такође, да су субвенције које се дају странцима у односу на домаће 15 пута веће, а аутори су посебно указали на то да се после приватизације банака 85 одсто банкарске активе налази у рукама странаца, што је јако лоше. Он је указао на податак да су у периоду 2014-2018. кредити привреди у банкарском сектору порасли за три процента, кредити за инвестиционе намене за осам процената, а готовински кредити за 101 проценат, јер су они најисплативији банкама.
На представљању књиге "Србија од санкција до неоколонијалне привреде"
© Фото : Спутњику уступио прес центар УНС-а
Одлив новца
Оно што је, пак, Србији потребно је, додао је он, да се већа количина кредита усмери у привреду и инвестиције.
И Драшковић је указао на то да је лоше препустити читав банкарски сектор странцима јер то де факто значи одлив новца из земље. Однос између нето профита и акцијског капитала је преко 42 посто укупно за све банке што је изузетно висок степен профитабилности, каже он.
„Ми после 2.000. године водимо економску политику тако што смо кључне секторе препустили странцима. То је лоше за економски развој. Препустити све ресурсе странцима је погубно и то јесте кључни елеменат нечега што у наслову књиге стоји – неоколонијална позиција“, оценио је професор Београдске банкарске академије .
По његовој оцени, као земља у транзицији смо некритички применили економску политику либерализма са последицама које видимо. Вратили смо се, како каже, у време Краљевине Југославије, када је 78 посто индустрије било у рукама странаца. Металургија је 90 посто у страним рукама, хемијска индустрија 74 посто, чак и текстилна индустрија 61 посто.
Извући поуке
Кључни профитабилни ефекат се остварује кроз матичну компанију која се најчешће налази у пореским рајевима, каже Драшковић и закључује:
„Ваља извући одређене поуке из тога шта нам се дешавало да бисмо видели какву економску политику водити. Не треба заборавити да су профити интернационални, крајњи корисник је негде у свету, а социјални трошкови су национални. Питање образовања, здравства, културе... остаће као социјални трошкови друштву“.
Продајом Комерцијалне банке 85 одсто банкарске активе у Србији отишло је у руке странаца
© Sputnik / Александар Милачић
Стручњак за банкарство и монетарну политику, професор Економског факултета др Ђукић, који је својевремено био велики противник продаје Комерцијалне банке, сматра да прелазак банкарског сектора готово у целости у руке странаца води Србију у неоколонијални положај у финансијској сфери. Он је указао на искуства Пољске и Мађарске које су у последњих десет година, по отпочињању светске економске кризе, вратиле битне банке опет већински у у руке државе ради лакшег управљања монетарним системом.
Димитријевић је посебно указао на то да је Ђукић готово најавио светску економску кризу која нам предстоји, после неприродно ниских каматних стопа, малих приноса на различите хартије од вредности, проблема са обвезницама…
Држава пред свршеним чином
На питање Спутњика о каквом капитализму се може говорити с обзиром на све већи државни интервенционизам у банкарском сектору који је видљив од 2008. године, Ђукић сматра да повратка на старо сигурно неће бити.
„Постоји ужасно висок степен концентрације капитала у рукама јако малог броја банака. Како сада ствари теку, по мојим предвиђањима, формираће се природни монопол у финансијској сфери где ћемо имати олигопол, неколико играча који ће увек државу ставити пред свршен чин. Уколико наступе неки догађаји попут овог који сада имамо са банкама, држава неће имати избор него ће морати да интервенише и цену ће платити порески обвезници“, изјавио је Ђукић за Спутњик.
Ко је спреман да сутра не залегне за Џи Пи Морган, која то америчка влада било републиканаца, било демократа. Или да ли би Волстрит с обзиром на моћ коју уопште има допустио да се тако нешто деси, јер читава америчка машинерија функционише на томе, каже зналац америчког финансијског система који је постдокторске студије завршио на Стенфорду.
Аутори књиге др Ђорђе Ђукић и др Божо Драшковић сматрају да би могло да буде погубно то што су кључни сектори српске економије после 2.000. године препуштени странцима
© Sputnik / Мира Канкараш Тркља
Доказ да криза озбиљно узима маха за њега је предлог америчке министраке финансија Џенет Јелен, изнесен у Конгресу, да сви депозити у банкама буду заштићени, а не само они до 250.000 долара, како је то тренутно регулисано законом.
Тешко одржив неолиберални капитализам
То је, како каже, тотално контраекономски. Идеја да се сви депозити покривају значи да директно стимулишете хазардни морал људи у финансијским институцијама, истиче Ђукић.
Он сматра да је требало пустити да дође до пропасти свих тих банака чији су супервизори подбацили, које нису умеле да управљају ризиком, али је исто тако уверен да ће после свега што се сада дешава „интензитет државне интервенције бити бруталан“.
Ако сам системски важна банка држава и порески обвезници ће то платити и долазимо на питање да ли је овај капитализам у овој форми који је резултат неолибералног приступа даље одржив. Тешко, закључио је Ђукић.
