https://sputnikportal.rs/20230520/izmedju-evropskog-parlamenta-i-saveta-evrope-sta-ostaje-od-srbije-ako-neispuni-zahteve-partnera-1155931412.html

Између Европског парламента и Савета Европе: Шта остаје од Србије ако (не)испуни захтеве партнера?

Између Европског парламента и Савета Европе: Шта остаје од Србије ако (не)испуни захтеве партнера?

Sputnik Србија

На Исланду је одржан Самит Савета Европе, тек четврти за седам деценија његовог постојања и први после 18 година. На самиту су били канцелар Немачке Олаф Шолц... 20.05.2023, Sputnik Србија

2023-05-20T22:35+0200

2023-05-20T22:35+0200

2023-05-20T22:49+0200

србија

србија

србија – политика

свет

свет – политика

нови спутњик поредак с николом врзићем

анализе и мишљења

савет европе

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/13/1155931641_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_ae17de6e54b257cd60da3ede18594864.jpg

Била је то логична, иако не и сасвим очекивана, последица односа који су чланице Савета Европе исказале према Србији. А како практично све те чланице Савета Европе имају, или макар желе да имају, своје посланике и у Европском парламенту, јасно је и да однос према суверенитету и територијалном интегритету Србије, какав је овом приликом исказан у Савету Европе, није инцидент него правило.Билчиков извештајЗато што је прошле недеље тај исти однос лепо демонстрирао и Европски парламент, усвојивши извештај известиоца Владимира Билчика о Србији лишеној њене јужне покрајине.Ко је уопште Билчик да се било шта пита о Србији која га за тако нешто никад није бирала, друго је питање. Али и пригодно сведочанство тог устројства које називају демократијом, демократија је, наиме, кад се ми ништа не питамо о себи него само имамо да извршимо оно што нам се каже.Почев од територијалног интегритета Србије, јер, тражи Европски парламент да „без даљег одлагања“ са такозваним Косовом постигне такозвани компромис у облику „правно обавезујућег споразума о нормализацији односа заснованог на принципу узајамног признања у складу с међународним правом“. Цинизам ове опаске о међународном праву је очигледан колико и беспризоран.Па се у складу с тим од Србије захтева и да не блокира улазак тог Косова у међународне организације, и „дубоко жали“ што је Србија гласала против Косова у Комитету министара Савета Европе јер, указује се, то представља кршење Охридског споразума од 18. марта. А додатно се замера Београду што је, кажу европосланици, организовао бојкот избора на северу Косова; оних избора које су потом прогласили за легалне иако на њима практично нико није гласао.Читаво српско питањеНаравно, није признање сецесије јужне српске покрајине и једини услов за Србију. Потребно је решити читаво српско питање на Балкану, па се у том циљу замерке са Косова већ шире и према југу централне Србије због „дискриминаторне праксе и таргетирања“ тамошњих Албанаца.И према Републици Српској, где се „снажно осуђују“ високи званичници Србије који су присуствовали „нелегалним прославама Дана Републике Српске у Босни и Херцеговини, чији је циљ поткопавање њене државности“, а забрањује се и негирање геноцида који су прогласили у Сребреници, и нека се онда Република Српска, као геноцидна творевина, спреми на укидање, уосталом, у духу оне британске резолуције у Савету безбедности која је пропала захваљујући руском вету.Па се и због тога, и не само због тога, у резолуцији Европског парламента од Србије, као знак захвалности Русији на подршци Србима с обе стране Дрине, тражи и да Русији уведе санкције. И да, кад је већ код тога, „под хитно“ угаси и Руско-српски хуманитарни центар у Нишу; није европски постављати питање ко ће, онда, у Србији да гаси пожаре. Боље и да гори Србија него да јој проценат усклађености са заједничком европском спољном и безбедносном политиком са лоших 64 одсто у 2021. спадне на бедних 45 одсто у прошлој години.Али не тражи се од Србије само да се одрекне Русије, него и Кине и њених инвестиција иако се признаје да су оне све веће, и Ирана, а упала је ту однекуд и Мађарска јер заједно са Србијом помаже Кини и Русији да „остваре своје геополитичке циљеве“.Промена свестиТражи се и промена свести Срба зато што у целом региону они најмање подржавају евроинтеграције — „најмања подршка икад забележена, уз растућу подршку руском режиму“, пише у резолуцији — па у склопу тога и захтев да се забране „Спутњик“ и РТ Балкан. И да се поврх тога казне они приватни медији који допуштају тај забрањени проруски наратив.Волели би европосланици и да они буду овлашћени да кадрирају у нашој Безбедносно-информативној агенцији јер смо ми на њено чело ставили Александра Вулина који је, стоји тамо, „познат по својој анти-ЕУ и прокремаљској реторици“, траже и отварање архива наших тајних служби, али, не би била фер тврдња да нас само критикују. Наиме, похвалили су Србију јер је одржала Европрајд, додуше, ова похвала стиже уз захтев да Скупштина Србије усвоји закон о истополним браковима.Резолуција Савета ЕвропеДа би у таквом контексту затим стигао и самит Савета Европе на Исланду чији је главни циљ осуда Русије. Па је у ту сврху у резолуцији исказана подршка територијалном интегритету Украјине, али је, у исту ту сврху геополитичког интереса Запада, одбијен амандман Србије да се истовремено пружи подршка и територијалном интегритету „свих осталих чланица Савета Европе“. То се, открио је министар спољних послова Србије Ивица Дачић, „није свидело Немачкој“.Зато је, у знак протеста, српско учешће на самиту у Рејкјавику и сведено на Александру Ђуровић, док се Београду у оваквом односу према самиту придружила и Република Српска тако што Жељка Цвијановић, као председавајућа Председништва Босне и Херцеговине, није отпутовала на Исланд уз образложење да „не жели да присуствује још једном исмевању међународног права“.А поврх тога ни антируска резолуција Четвртог самита Савета Европе, у којој је помпезно донета одлука о оснивању Регистра штете у Украјини, а колатерално и антисрпска резолуција јер није подржан интегритет Србије, није усвојена једногласно. Србија се уздржала од гласања. А са њом и Босна и Херцеговина због Републике Српске, Мађарска, Турска, Јерменија и Азербејџан.Какву је поруку Београд упутио на овај начин? Шта све Европски парламент тражи од Србије, и са којим циљем? И шта ће од Србије преостати ако испуни те захтеве?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дипломата Зоран Миливојевић и сарадник Института за европске студије Петар Милутиновић.

србија

2023

Вести

sr_RS

србија, србија – политика, свет, свет – политика, нови спутњик поредак с николом врзићем, анализе и мишљења, савет европе