Шта може Шмит против Српске: Ем је нелегалан, ем и овлашћења спорна
© Фото : https://www.christian-schmidt.de/3_7_Alle-Bilder.htmlКристијан Шмит
Пратите нас
Такозвани високи представник у БиХ Кристијан Шмит може да примени Бонска овлашћења али је питање са којим то он апаратом присиле мисли да располаже да може да употреби у пракси поменута овлашћења, напомиње професор Милош Шолаја.
После одлуке такозваног високог представника у Босни и Херцеговини Кристијан Шмита да поништи одлуке које је парламент Републике Српске донео везано за непризнавање одлука Уставног суда БиХ (у саставу без Срба) и непризнавање одлука самог Шмита, намеће се питање хоће ли се Шмит у удару на Српску и њеног председника Милорада Додика усудити да примени Бонска овлашћења, с обзиром да је већ најавио измену кривичног закона по коме је поступак функционера РС окарактерисао као дело против Устава БиХ. А чак и да потегне Бонска овлашћења нејасно је шта би тиме постигао.
Бонска овлашћења могу, али…
Професор Факултета политичких наука у Бањалуци, др Милош Шолаја као одговор на ово питање каже да нико не зна са сигурношћу шта би то у овој ситуацији значило у пракси.
„Бонска овлашћења он може да употреби али ту има читав низ спорних ствари и када би се то и применило остаје велико питање шта од тога може испасти,“ каже Шолаја.
На крају крају крајева, додаје саговорник Спутњика, и да Шмит примени та овлашћења не зна се како би их данас спровео, с обзиром да када су она донета у БиХ је било 60.000 стране војске и нека војна сила које данас нема.
„Сад, ја не знам са којим то он апаратом присиле мисли да располаже да може да употреби у пракси Бонска овлашћења. Тако да ће се све вероватно свести на неки вид кохабитације у којој ће се РС држати својих одлука а Шмит ће наставити да се представља као високи представник и да настави као што је и до сада функционисао јер њега РС не признаје управо јер није његов мандат потврђен у СБ УН,“ напомиње Шолаја.
Он је уверен и да се Шмит неће усудити да захтева хапшење функционера РС, забрану њиховог политичког деловања, или нешто треће што предвиђају Бонска овлашћења, јер зна да то не би било могуће урадити.
Ни легитимитет, ни легалитет
Саговорник Спутњика подсећа да су Савет за имплементацију мира који је и „дао“ високом представнику у БиХ Бонска овлашћења од првог дана спорна институција јер је у ствари неформално тело које је себи узело за право да да тако јаке извршне могућности децембра 1997. године.
„Сад се поставља велико питање, поготову што се Русија искључила из тог тела, какав је легитимитет одлука које је донело. Друго, Шмит нема потврду СБ УН да је високи представник за БиХ тако да ни он сам не зна да ли је високи представник или није. Јер ако ћемо се држати било каквог међународног права, онда је јасно да он нема никакав легалитет по том питању. Легитимитет нема свакако, јер га не признаје једна од страна потписница Дејтонског мировног споразума,“ истиче Шолаја.
И Бонска овлашћења дискутабилна
Он сматра да је чак и само тумачење Бонских овлашћења одувек било врло дискутабилно с обзиром да су институцији високог представника дала могућност да намеће законе, смењује политичке представнике, доноси одлуке и укида законе.
„То је сада испало и спорно поготову што је резултат свега тога након оволико година комплетна нестабилност у БиХ и чињеница да се она удаљава од основних идеја из времена доношења Дејтона, а то је да народи у БиХ координирају, договарају се и ротирају се на руководећим местима. Све то данас тзв. високи представник поставља искључиво на штету Срба, донекле и Хрвата , а да при том остварује неке од Бошњачких циљева,“ истиче саговорник Спутњика.
Подсећања ради, Шмит се већ позвао на Бонска овлашћења и то када је суспендовао Закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти ентитета Република Српска а који је усвојио парламент РС. Шмит је тада најавио да ће привремено суспендовати закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти РС, све док Уставни суд БиХ не донесе одлуку о овом закону. Осим Закона о имовини, Шмит је тада рекао да планира и да поништи и Закон о лековима РС, који је требало да ступи на снагу крајем јуна и којим су власти РС, наводно, отеле надлежности државној Агенцији за лекове.