Свет се неповратно мења: И финансијска моћ се сели на Исток
09:15 09.07.2023 (Освежено: 08:46 10.07.2023)
© Фото : Pixabay / rupixen
Пратите нас
Вест да је ових дана у Индији спајањем два кредитора створена банка која је по висини тржишне капитализацији четврта на свету јасан је знак да се и финанијска моћ сели на исток попут оне економске која је већ неко време неспорна, сматра консултант Бранко Павловић.
Највећи индијски приватни зајмодавац ХДФЦ банка је завршила своје спајање са Хаусинг Девелопмент Фајнанс Корпорејшен, највећим хипотекарним кредитором у земљи. Нови ентитет са тржишном капитализацијом од приближно 172 милијарде долара је четврта највећа банка у свету, пренео је Ројтерс.
Банке са истока међу шест највећих
Тако су се сада по том критеријуму тржишне капитализације која представља тржишну вредност акција компаније којима се тргује на берзи, међу шест највећих банака у свету нашле две америчке, три кинеске и ова индијска.
Најјача је америчка банка ЈП Морган Чејс са тржишном капитализацијом од 416,5 милијарди долара. Следи је Индустријска и комерцијална банка Кине (ИЦБЦ) са тржишном капитализацијом од 228,3 милијарде долара. Одмах иза ње са 227,7 милијарди је Банка Америке, а потом индијска ХДФЦ.
На петом и шестом месту су кинеске банки – Пољопривредна банка Кине (168,9 милијарди долара) и Кинеска грађевинска банка (ЦЦБ) чија је тржишна капитализација 162,8 милијарди долара.
Међу шест највећих банака у свету су три кинеске и једна индијска, што је јасан знак да се и финансијска моћ сели на исток
© AP Photo / Andy Wong
Павловић за Спутњик каже да би тај редослед био сигурно нешто другачији где би се индијска банка нашла у окружењу америчких да су у обзир узимане само приватне банке. Ипак, додаје, да то не мења много на ствари.
Ван утицаја Америке
„Генерално говорећи финансијска моћ се одавно преселила изван утицаја Америке и западноевропских држава. Ако гледајући кроз БРИКС и оне који желе да му се прикључе, томе додамо још и Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате са њиховим финанијским потенцијалом који је преко 2500 милијарди долара, ако додамо Кину која има државне резерве 3000 милијарди плус најмање дупло више од тога у државним банкама и када додамо сада индијски финансијски капитал, а сутра ће се опоравити у потпуности и руски финансијски капитал, онда први пут после неколико векова на светском нивоу имамо финансијске изворе за читав свет довољне да се он развија, које немају никакве везе са западним капиталом“, оцена је нашег саговорника.
Иако каже да није поборник великих укрупњавања финансијског капитала, јер, како напомиње, када си велика финансијска група не видиш мала и средња предузећа као клијенте, он потребу за тим види због наступа на финансијским тржиштима.
„На једној страни је то снага, а на другој страни може бити слабост и штетност за сам привредни систем. У Кини то, пак, није случај зато што су све банке државне и онда оне по другом критеријуму, не чисто профитабилном, морају да воде рачуна о реалном сектору привреде и онда нема тих девијација“, истиче он.
Свет се ноповратно мења
По оцени Павловића, најновија вест о индијској банци неће имати утицаја на америчко финанијско тржиште које је и даље моћно.
Стварањем заједничке валуте земље БРИКС-а ће убрзати процес дедоларизације
© Sputnik / Антон Денисов
/ „Они када виде такве конгломерате желе пре свега да преузму контролу над кадровима такивих финанијских институција, да то буду у овом случају Индуси, али они који размишљају као и они са Волстрита. Највећа капитализација је и даље у америчком финансијском сектору. Процес дедоларизације се убрзава, али је долар и даље најјача валута и то је и даље најснажнија полуга америчке хегемоније“, реалан је Павловић.
Ипак сматра да се, несумњиво, попут економске, и финансијска моћ полако али сигурно сели на исток јер се свет неповратно мења.
Табела најјачих банака у свету по тржишној капитализацији сасвим је у складу са подацима о снази привреде земаља из којих долазе. Кину, по номиналном БДП-у другу, а по паритету куповне моћи прву економију света прати Индија којој је ове године препустила место најмногољудније земље света. Шеста привреда света, Индија је по паритету куповне моћи засела на треће место, иза Кине и Америке.
