Циљ Русије није да стигне до Берлина, нити су Москви потребне нове територије
© AFP 2023 / Christof Stache
Пратите нас
То што Немачка, први пут од Другог светског рата, трајно распоређује трупе ван својих граница - у Литванији директна је претња Русији и опасан пут ка ескалацији. Очигледно је да немачки министар одбране показује жељу да се преиспитају резултати Другог рата. Берлин и даље не може да заборави предају Калињинграда (пруског Кенигсберга) СССР-у.
Циљ Русије није да стигне до Берлина, као што је то било у Другом светском рату када је ослобађала Европу од нацизма, нити су Москви потребне нове територије, како то Запад покушава да представи. Циљ Русије је да се заштити од војне претње са Запада, осигура безбедност целе земље и заштити националне интересе. Борећи се против Запада на свим фронтовима, Москва се заправо бори за праведнији светски поредак.
Сукоб у Украјини подстакао је Немачку да трајно базира хиљаде војника у Литванији, на само око 100 километара од границе са Русијом, и буде на линији ватре „ако Москва изврши напад на територију НАТО“.
„Хоћемо и спремни смо да бранимо територију НАТО-а“, поручио је немачки министар одбране Борис Писторијус, упркос уверавањима Москве да Русија нема намеру никог да напада. Ови потези Немачке и НАТО-а су део тоталног хибридног рата који Запад води против Русије.
„То што ће тамо бити распоређена немачка бригада - Бундесвера сугерише да руководство Бундесвера, на челу са Писторијусом, плаши немачку и европску јавност да ће Русија ускоро завршити специјалну војну операцију са Украјином, а да ће након тога, за годину-две сигурно напасти балтичке државе, а за пет година земље НАТО-а. Стога, то морамо да узмемо у обзир и предузмемо одговарајуће мере. Зато Писторијус и шаље тамо бригаду, али он тиме не решава безбедносна питања, већ доводи до јачања ескалације на Балтику, који је већ у русофобичној хистерији“, каже руски војни експерт Алексеј Леонков.
Немачка ће стационирати у Литванији 4.800 војника и око 200 цивила у координацији са НАТО-ом. Главни део немачке војне јединице ће почети да пристиже 2025., док ће пуну борбену готовост достићи до 2027. године. Њихове породице добиће добре услове, укључујући школе на немачком језику, вртиће и станове.
Леонков оцењује да цифра од 5.000 војника „није озбиљна, али је претећа“.
Немачка циља на Калињиград
Немачка већ предводи мултинационалну борбену групу НАТО-а у Литванији од око 1.000 војника која ће бити интегрисана у бригаду, а у Литванију ће бити пребачени и 203. тенковски батаљон из Северне Рајне-Вестфалије и 122. оклопни пешадијски батаљон из Баварске, који ће чинити нову бригаду.
Немачка ће стационирати у Литванији 4.800 војника и око 200 цивила у координацији са НАТО-ом, а главни део немачке тенковске бригаде почеће да пристиже 2025., док ће пуну борбену готовост достићи до 2027. године.
© AP Photo / Polish Defense Ministry
Тај 203. тенковски батаљон предао je све своје тенкове "леопард 2" Украјини и чека нове. Писторијус је рекао да је наруџбина за замену тенкова за 203. батаљон у току — и када буду направљени, биће испоручени директно у Литванију.
Руски експерти упозоварају да први на удару може бити Калињинград, најзападнија руска област која нема копнену границу са Русијом, а коју Писторијус назива старим немачким именом - Кенигсберг.
Москва зна за претензије Немачке и НАТО-а, што значи да већ предузима све неопходне мере да осигура безбедност земље.
„Русија адекватно оцењује овакво, како наводе у саопштењима, пребацивање трупа. Није случајно што смо одлучили да повећамо Оружане снаге и створимо нове бригаде. И, сходно томе, знамо да је руска ексклава Калињинградска област одавно циљ земаља НАТО-а. Чак су извели своје последње вежбе по сценарију који се завршио припајањем Калињинградске области. Јасно нам је да су земље НАТО-а агресивно настројене, па је наш председник на колегијуму Министарства одбране упозорио да ‘своје нећемо дати!’. То јест, предузећемо све адекватне мере како бисмо осигурали да се покушаји анексије Калињинградске области заврше неповољно по Запад“, истиче Леонков.
Нова бригада Бундесвера ће бити базирана на две локације — Рукла у близини другог литванског града Каунаса и Руднинкаја, недалеко од главног града Вилњуса.
Те базе довеле су немачке јединице веома близу коридора Сувалки, уског појаса који повезује руску ексклаву Калињинград и блиског савезника Русије – Белорусију и представља појас земље на граници Литваније и Пољске
Дакле, за Русију је овај коридор важна веза са Калињинградом, а за НАТО представља важан контакт са три земље чланице на Балтику.
Руски експерти указују да је ово озбиљна претња која се не може игнорисати, јер је очигледно да потенцијални непријатељи Русије на овај начин покушавају да направе притисак на Сувалки коридор.
По мишљењу аналитичара, ако непријатељ блокира Калињинградску област, руска војска мораће да ослободи регион управо кроз коридор Сувалки, дуг око 100 километара.
Коридор Сувалки до распада Совјетског Савеза и уласка балтичких земаља у НАТО није имао неки посебан стратешки значај. Али, геополитичке промене су довеле до тога да је овај коридор постао место од највећег стратешког значаја како за НАТО тако и за Русију.
НАТО јача источно крило
Потезе НАТО-а руски стручњаци посматрају кроз призму ширења офанзивног потенцијала алијансе у близини руских граница. Очигледно је да западни војни блок предузима кораке ка ескалацији у областима које су од виталног значаја за безбедност Русије. Овде се не ради само о балтичким државама, већ и о Финској, новој чланици НАТО-а, која је у понедељак потписала са САД оквирни споразум који омогућава Американцима да распореде своје базе, складишта, оружје и контигент у 15 војних база у Финској.
Такве мере имају за циљ јачање НАТО присуства на источном крилу алијансе, а све то ствара директну претњу Руској Федерацији, напомиње Леонков.
У вези са милитаризацијом балтичких земаља, ступањем Финске у НАТО, као и предстојећим примањем Шведске у Алијансу, Русија наставља формирање Лењинградског и Московског војног округа, јача одбрану земље и повећава број Оружаних снага на преко 1,3 милиона војника, навео је Леонков.
„Све док је Финска имала неутралан статус, ништа јој није претило. На граници са Финском био је распоређен минимални руски контингент, углавном погранична војска, а сада ће они бити распоређени у пуном саставу и биће створен посебан Лењинградски војни округ, јер руску северну престоницу – Санкт Петербург - сада треба пажљивије штитити него што је то чињено раније, када је Финска имала неутралан статус“, каже Леонков.
Он додаје да је распоређивање војних контингената у балтичким државама давнашња одлука блока НАТО-а, коју су правдали термином „обуздавање Русије“ због чега су тамо груписали војне контигенте на ротационој основи.
Руски експерти подсећају да ово није први пут да Немци покушавају да стационирају своје војне формације на литванској територији. То се већ догодило крајем 1914, 1938. и у лето 1941., али се није добро завршило по Берлин.
Као што се Писторијус сетио Кенигсберга, Немци би сада могли да се досете и да је литванска Клајпеда некада био немачки град Мемел, па би Литванија, након распоређивања немачких трупа, могла да изгуби излаз на море.
