- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Два града нарочито страхују: Европа билдује лажно самопоуздање, али шта ако дође Трамп /видео/

© Sputnik / Александар Милачић Америчка војска у Европи - илустрација
Америчка војска у Европи - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 15.02.2024
Пратите нас
Украјински сукоб показао је да су војне снаге европских земаља недовољно конкурентне за велику игру коју играју Вашингтон, Москва и Пекинг. Зато, сматрају саговорници Спутњика, нема начина за било какво безбедносно осамостаљење Европе нити за формирање Европских безбедносних снага.
Иако у Европи све чешће помињу већу самосталност у сфери безбедности, она је тешко изводљива, каже политички консултант Владимир Добросављевић.
Он тако коментарише захтев Доналда Трампа да европске чланице НАТО, ако желе заштиту, прво испуне своје финансијске обавезе, али и позиве појединих европских званичника да Европа ојача своју сувереност јер ће остати сама ако он победи на америчким председничким изборима.
„То је билдовање самопоуздања у ЕУ. Мени је много ближа реченица коју је рекао некадашњи председник Пољске Александар Квашњевски на питање шта ће се догодити ако победи Трамп. Одговорио је: ништа, тражиће се путеви према новој републиканској администрацији.“
Добросављевић подсећа да су још 1993. Мастрихстским споразумом, петом и шестом тачком, предвиђене Европске безбедносне снаге, као и касније Лисабонским уставом, али да оне никад нису заживеле.
Европа је, констатује он, навикла на лагодан живот и на државу благостања - хтела је да њени грађани не раде тешке послове, примала мигранте, примала америчке трупе да је бране и сад има проблем због тога - мислили су да ће то вечито да траје, а у историји не постоји ништа вечито и то је цена која се плаћа.

Страх од Трампа у два европска града

По мишљењу др Стевана Гајића из Института за европске студије, у Европи су се од Трампових порука уплашила два града – Брисел где су се скупиле европске елите, и Лондон који с времена на време највише воли да се поиграва идејом "шта ако САД изађу из НАТО".
Међутим, како каже, све ове дилеме не решавају се ни у Бриселу ни у Лондону, па чак ни у Вашингтону већ на истоку Европе, у украјинском сукобу, где се већ десет година води рат а суштина је шта ће Русија да уради. Уколико победи, што је за очекивати и уколико то уради довољно брзо, онда би САД и Трамп ако буде изабран за председника могли да одлуче да пођу путем нове Монроове доктрине изолационизма, а то заправо значи крај НАТО.

„Европа је из угла САД увек била бојно поље. Кратак је период кад је Европа постала нека врста ботаничке баште како воли да каже Жозеп Борељ где је све функционисало и где је постојао безбедносни оквир који је суштински био НАТО оквир односно зона западног утицаја која се само проширила на исток после 1991. Суштина је у безбедносној архитектури Европе. Русима сигурно не одговара корејски сценарио који гурају глобалистичке елите, Лондон и делови Брисела. А то је да се замрзне сукоб и на тај начин купи време за неку поновну агресију против Русије. Али Путин то неће“, објашњава Гајић.

Међутим, у варијанти у којој НАТО у овој форми престаје да постоји гради се нова безбедносна архитектура Европе у оквиру неке широке међународне конференције и то је нешто што би, сматра политиколог, желео и Трамп.

НАТО као балон

На подсећање да је Трамп у првом мандату чак помињао да је НАТО сувишан, Гајић каже да је тај војни блок сличан Совјетском Савезу у финалним фазама - огромна институција која изгледа моћно и која се шири:
„Али она је као балон – довољан је неки догађај, неко може да га пипне и да он као у цртаном филму пукне. Он почива на америчкој моћи а уколико Америка одлучи да се окрене изолационизму зарад унутрашњег оздрављења, НАТО ће имати озбиљан проблем.“
Добросављевић дотле истиче да су Трампове изјаве попут оне да чланицама Алијансе које не издвајају довољно за одбрану не би помогао да их нападне Русија намењене пре свега домаћој јавности и да су мање-више увод у предизборну кампању. Он, међутим, сматра да ни Трамп ни демократа Џозеф Бајден, који ће се вероватно поново суочити у председничкој трци, не желе да им спољнополитичке теме буду примарне, било то Блиски исток или Украјина, и да ће у наставку кампање акценат бити на економским темама.
„Трамп прво жели да среди стање у оквиру „вашингтонске мочваре“ и да среди стање у САД и та унутрашња динамика ће се кретати око тих питања“, сматра Добросављевић.
Кад је реч о спољној политици, како каже, ако ћемо да будемо цинични можемо рећи да је Бајден само наставио Трампову политику.
„Трамп је тражио од Европљана да финансирају НАТО, Бајден тражи од њих да финансирају подршку Украјини. Али ако се Трамп врати његов приоритет би била Кина. Не мислим да би се рат у Украјини одмах зауставио као што не мислим да је Трамп русофил али би из прагматичних разлога гледао да се направи нека врста примирја на граници која мање-више одговара западним савезницима и колико-толико чува достојанство Кијева. За Трампа би главни били огромни трговински и технолошки дисбаланси које САД имају са Пекингом,“ уверен је Добросављевић.
Русија НАТО илустрација - Sputnik Србија, 1920, 14.02.2024
РУСИЈА
Шта би требало да сакрије нуклеарни кишобран изнад Европе
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала