https://sputnikportal.rs/20240405/hoce-li-pomoc-kijevu-postati-obavezna-za-zemlje-nato-a-olivera-ikodinovic-1170742062.html
Општи раскол у НАТО редовима - нема ко да пошаље паре
Општи раскол у НАТО редовима - нема ко да пошаље паре
Sputnik Србија
Европске чланице НАТО-а, посебно у условима рецесије и буџетске кризе, нису у стању да троше силни новац на Украјину, иако их генерални секретар алијансе Јенс... 05.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-05T22:27+0200
2024-04-05T22:27+0200
2024-04-29T16:06+0200
специјална операција у украјини
русија
свет
анализе и мишљења
нато
војна помоћ
јенс столтенберг
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/19/1170257524_0:0:2112:1188_1920x0_80_0_0_48d79901b1909c5b61e93ec74d6f8916.jpg
Сва та убеђивања и хушкање Кијева против Москве имају један циљ – да Украјина настави рат против Русије, до коначно порази Русију. У том контексту, Столтенберг, према потврдама из дипломатских кругова, предлаже и петогодишњи пакет војне помоћи Украјини у вредности од 100 милијарди долара, којим би Северноатлантски савез пружио директнију подршку Кијеву.Руски експерти оцењују да је та цифра „амбициозна и значајна“, али сматрају да чак и ако тај износ усагласе она неће омогућити украјинским снагама победу у овом сукобу. Ипак, руски експерти сматрају да су мале шансе да ће европске земље, у јеку економске кризе, моћи да издвоје толики новац.Чак и западни медији наводе да су поједини министри спољних послова из низа земаља НАТО-а „заколутали очима“ реагујући тако на иницијативу генералног секретара НАТО-а да се створи фонд од 100 милијарди долара за Украјину.Позивајући се на своје изворе, амерички медији наводе да су бројне НАТО земље довеле у питање Столтенбергову иницијативу, а неки од савезника су и поставили питање како НАТО може да скупи толико новца.Раскол у европским редовимаЕвропа није јединствена по многим питањима, укључујући и ово око издвајања помоћи за Украјину. По мишљењу Коновалова, изградња ове схеме у пракси ће бити изузетно тешка, ако не и немогућа.„Сведоци смо деградације Европе, видимо вишевекторност и јачање центрифугалних сила... Пољаци и Немци не могу да се договоре око ремонта покварене украјинске технике која је погођена, а Пољаци кажу: ‘Платите пет пута више’. Немци одговарају: ‘Извините, ми смо на истој страни – заједно смо у Европској унији и у НАТО-у’. Међутим, кесе им нису исте. Или, погледајте понашање Мађарске која ни у једном тренутку не одустаје и држи се последњег. То је исправно. Мађарско руководство се води прагматизмом. Они виде да је да је слепо праћење заједничке политике Европске уније и НАТО-а убитачно за њихову земљу. Орбан каже да ако други желе да умру то је њихов проблем, али ‘ми то не желимо’. Сличну слику видимо широм ЕУ и широм НАТО-а и у том смислу веома је тешко неког обавезати, како то Столтенберг предлаже", додао је Коновалов.Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је јасно ставио до знања да се његова земља противи свим НАТО предлозима који би могли да доведу до ескалације сукоба у Украјини, директне конфронтације са Русијом и стварања претње од трећег светског рата.Мађарска, како је рекао, није спремна да допринесе фонду војне помоћи Украјини, а ни друге земље НАТО-а такође не подржавају ту идеју.Новац из европског „мировног фонда“ иде на ратВероватноћа да ће земље НАТО-а у Европи прикупити износ од 100 милијарди долара који је назначио Столтенберг за потребе Кијева је исто толико ниска колико и вероватноћа очувања државе Украјине у блиској будућности, сматра Александар Лосев, члан президијума Савета за спољну и одбрамбену политику РФ.Кијев мора да се бори до последњег Украјинца против Русије, а све остало није важно, каже Коновалов. Он подсећа да је ЕУ својевремено основала Европски мировни фонд, а парадоксално је то што је то „мировни фонд“, а новац се троши на рат. Међутим, Коновалов указује на то да су се Европљани дуго договарали око 50 милијарди евра помоћи за Украјину, али се испоставило да и тај систем не фунционише, док Сједињене Државе пружају нову рунду војне помоћи Украјини у вредности од 300 милиона долара и „ништа више од тога“.Москва је више пута истицала да нема никаквих агресивних намера према Европи, да после Украјине неће напасти НАТО, али западни званичници и медији упорно покушавају да у јавности Русију представе као претњу и агресора како би оправдали своје намере.Осврћући се на Столтенбергову изјаву да НАТО прати стално јачање руске војне моћи и да зато НАТо треба да чини више и јача одбрамбену моћ савезника, Коновалов каже:Иначе, из Столтенбергове визуре прелазак НАТО-а са добровољних доприноса на дугорочне обавезе за Украјину требало би да убеди Москву да не може да добије рат, те да ће бити приморана да седне за преговарачки сто и преговара о миру.Међутим, за разлику од Запада који упорно продужава сукоб „пумпајући“ Украјину оружјем и Кијева који је декретом забранио преговоре са Москвом, Русија је увек истицала да је отворена за преговоре уколико се узму у обзир њени интереси.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240404/zaharova-optuzila-nato-koristite-ukrajinu-kao-antiruski-instrument-1170697351.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, свет, анализе и мишљења, нато, војна помоћ, јенс столтенберг, украјина
русија, свет, анализе и мишљења, нато, војна помоћ, јенс столтенберг, украјина
Општи раскол у НАТО редовима - нема ко да пошаље паре
22:27 05.04.2024 (Освежено: 16:06 29.04.2024) Европске чланице НАТО-а, посебно у условима рецесије и буџетске кризе, нису у стању да троше силни новац на Украјину, иако их генерални секретар алијансе Јенс Столтеберг убеђује да војне испоруке треба да се врше на обавезној, а не на добровољној основи, јер „подршка Украјини није доброчинство, већ улагање у сопствену безбедност земаља НАТО-а“.
Сва та убеђивања и хушкање Кијева против Москве имају један циљ – да Украјина настави рат против Русије, до коначно порази Русију. У том контексту, Столтенберг, према потврдама из дипломатских кругова, предлаже и петогодишњи пакет војне помоћи Украјини у вредности од 100 милијарди долара, којим би Северноатлантски савез пружио директнију подршку Кијеву.
Руски експерти оцењују да је та цифра „амбициозна и значајна“, али сматрају да чак и ако тај износ усагласе она неће омогућити украјинским снагама победу у овом сукобу. Ипак, руски експерти сматрају да су мале шансе да ће европске земље, у јеку економске кризе, моћи да издвоје толики новац.
„Та идеја виси у ваздуху. Не постоји лидер у Европи који би то могао да спроведе, а такође га више нема ни у Сједињеним Државама... Европска унија и НАТО су две организације у којима се одлуке доносе консензусом, али оне су као коњи који вуку колска кола у различитим правцима. Веома је тешко доћи до договора. Политичари попут Столтенберга - и не само он - виде врло једноставно решење - да се створи вертикала контроле у којој ће сви извештавати један центар“, каже руски војни експерт и политиколог Иван Коновалов.
Чак и западни медији наводе да су поједини
министри спољних послова из низа земаља НАТО-а „заколутали очима“ реагујући тако на иницијативу генералног секретара НАТО-а да се створи фонд од 100 милијарди долара за Украјину.
Позивајући се на своје изворе, амерички медији наводе да су бројне НАТО земље довеле у питање Столтенбергову иницијативу, а неки од савезника су и поставили питање како НАТО може да скупи толико новца.
Раскол у европским редовима
Европа није јединствена по многим питањима, укључујући и ово око издвајања помоћи за Украјину. По мишљењу Коновалова, изградња ове схеме у пракси ће бити изузетно тешка, ако не и немогућа.
„Сведоци смо деградације Европе, видимо вишевекторност и јачање центрифугалних сила... Пољаци и Немци не могу да се договоре око ремонта покварене украјинске технике која је погођена, а Пољаци кажу: ‘Платите пет пута више’. Немци одговарају: ‘Извините, ми смо на истој страни – заједно смо у Европској унији и у НАТО-у’. Међутим, кесе им нису исте. Или, погледајте понашање Мађарске која ни у једном тренутку не одустаје и држи се последњег. То је исправно. Мађарско руководство се води прагматизмом. Они виде да је да је слепо праћење заједничке политике Европске уније и НАТО-а убитачно за њихову земљу. Орбан каже да ако други желе да умру то је њихов проблем, али ‘ми то не желимо’. Сличну слику видимо широм ЕУ и широм НАТО-а и у том смислу веома је тешко неког обавезати, како то Столтенберг предлаже", додао је Коновалов.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је јасно ставио до знања да се његова земља противи свим НАТО предлозима који би могли да доведу до
ескалације сукоба у Украјини, директне
конфронтације са Русијом и стварања претње од трећег светског рата.
Мађарска, како је рекао, није спремна да допринесе фонду војне помоћи Украјини, а ни друге земље НАТО-а такође не подржавају ту идеју.
Новац из европског „мировног фонда“ иде на рат
Вероватноћа да ће земље НАТО-а у Европи прикупити износ од 100 милијарди долара који је назначио Столтенберг за потребе Кијева је исто толико ниска колико и вероватноћа очувања државе Украјине у блиској будућности, сматра Александар Лосев, члан президијума Савета за спољну и одбрамбену политику РФ.
Кијев мора да се бори до последњег Украјинца против Русије, а све остало није важно, каже Коновалов. Он подсећа да је ЕУ својевремено основала Европски мировни фонд, а парадоксално је то што је то
„мировни фонд“, а новац се троши на рат. Међутим, Коновалов указује на то да су се Европљани дуго договарали око
50 милијарди евра помоћи за Украјину, али се испоставило да и тај систем не фунционише, док
Сједињене Државе пружају нову рунду војне помоћи Украјини у вредности од 300 милиона долара и „ништа више од тога“.
Москва је више пута истицала да нема никаквих агресивних намера према Европи, да после Украјине неће напасти НАТО, али западни званичници и медији упорно покушавају да у јавности Русију представе као претњу и агресора како би оправдали своје намере.
Осврћући се на Столтенбергову изјаву да НАТО прати стално јачање руске војне моћи и да зато НАТо треба да чини више и јача одбрамбену моћ савезника, Коновалов каже:
„Русија, свесна опасности коју за њу представља колективни Запад, повећава своју борбену моћ како би се одбранила од тог колективног Запада, а тај Запад, увек уверен у своју снагу, изненада је осетио своју немоћ и то је за њих ужасавајуће“, закључио је Коновалов.
Иначе, из Столтенбергове визуре прелазак НАТО-а са добровољних доприноса на дугорочне обавезе за Украјину требало би да убеди Москву да не може да добије рат, те да ће бити приморана да седне за преговарачки сто и преговара о миру.
Међутим, за разлику од Запада који упорно продужава сукоб „пумпајући“ Украјину оружјем и Кијева који је декретом забранио преговоре са Москвом, Русија је увек истицала да је отворена за преговоре уколико се узму у обзир њени интереси.
