https://sputnikportal.rs/20240728/dva-moguca-odgovora-rusije-na-zaplenu-imovine-u-eu-1175336181.html
Два могућа одговора Русије на заплену имовине у ЕУ
Два могућа одговора Русије на заплену имовине у ЕУ
Sputnik Србија
Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ 22. јула је саопштио да ће Европска комисија добити прву траншу од прихода од руске имовине блокиране у земљама ЕУ почетком... 28.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-28T21:55+0200
2024-07-28T21:55+0200
2024-07-28T21:55+0200
русија
русија
кина
замрзавање
замрзавање имовине
имовина
европска унија (еу)
конфисковање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112240/49/1122404925_0:158:3077:1889_1920x0_80_0_0_5f3eb13af7e1fa8bc2454713cde4b77f.jpg
Овај потез европских власти могао би да има различите последице.Европска унија је одлуку о предаји прихода од руске имовине Украјини донела маја ове године када је одлучено да ће Кијев два пута годишње добијати средства од нето прихода од замрзнуте руске имовине. Трансфер новца биће извршен почетком августа. Поред тога, објављено је да ће амбасадори ЕУ размотрити могућност неограничене имобилизације, односно неограниченог продужења санкција против руске имовине.Европска унија, Сједињене Америчке Државе и Канада замрзле су руску суверену имовину укупне вредности око 300 милијарди долара. Око 4-5 милијарди евра је под јурисдикцијом САД, а највећи део је у Европи, код белгијског депозиторијума „Еуроклир”. Посебно, западне земље су блокирале имовину руских физичких лица која се налазе на санкционим списковима.Сама руска имовина на Западу остаје неприкосновена и западне земље не могу да промене право власништва које се односи на њих. Чак и када би нашли начин да се ово промени, преседан би довео до колапса целог финансијског и економског система, јер је заснован на принципу неприкосновености приватне својине.Могућа два одговора РусијеНа Западу разматрају две могуће варијанте одговора Москве: Русија би могла да конфискује приходе од страних хартија од вредности, које се чувају на рачунима „С”. Уплате за имовину која је блокирана на њима могу бити конфисковане у корист државе. Такође, земља може да блокира ванберзанску имовину, која припада непријатељским земљама. Сама Русија је упозоравала да ће одговор бити реципрочан и сразмеран.Указом руског председника Владимира Путина 2022. године уведени су рачуни типа „С” као одговор на западне санкције. Ови рачуни су потребни ради уплате на њих новца за хартије од вредности руских емитената, који припадају странцима. Подизање новца са њих могуће је само уз дозволу владине комисије. Износ који се чува на њима је непознат, али, према званичним подацима, оквирно је једнак вредности руске имовине блокиране на Западу.У Русији не постоје државни европски или амерички активи у сразмерној висини. Истовремено, има улагања западних инвеститора у руску привреду, и имовине у виду удела у својини, те и то се може искористити у својству одговора.Тренутно је у Русији регистровано неколико тужби предузетника против компаније „Еуроклир” како физичких, тако и правних лица. Међу њима тужбе су поднели банке ВТБ и МКБ, а неколико инвеститора поднело је колективну тужбу.Реакције на заплену руске имовинеДејства ЕУ која се тичу конфисковања руске имовине осудила је Кина. У априлу је објављено да су Кина, Саудијска Арабија и Индонезија апеловале на чланице ЕУ да одустану од ових мера. Истовремено, током састанка руског председника Владимира Путина са кинеским лидером Си Ђинпингом у мају, стране су изјавиле да иницијативе за заплену актива и власништва страних држава нису у складу са основним принципом међународног права и да у том случају земље имају право на примену узвратних мера.У Москви су нагласили да мере које је ЕУ усвојила за конфискацију руске имовине представљају крађу. Москва ће радити на могућности правног гоњења људи који су повезани са усвајањем и реализацијом ових одлука. У Русији подвлаче да је то гажење међународног права, али и принципа неприкосновености својине.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240627/moskva-porucuje-neprijateljima-korak-po-korak-se-blizite-tacki-bez-povratka-1174161167.html
https://sputnikportal.rs/20240210/rusija-upozorava-profitere-od-kradje-ruske-imovine-ceka-odmazda-1167528241.html
https://sputnikportal.rs/20231222/zapad-pokusava-da-kradjom-ruskih-para-porazi-rusiju-moskva-ima-odgovor-olivera-ikodinovic-1165453337.html
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, кина, замрзавање, замрзавање имовине, имовина, европска унија (еу), конфисковање
русија, кина, замрзавање, замрзавање имовине, имовина, европска унија (еу), конфисковање
Два могућа одговора Русије на заплену имовине у ЕУ
Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ 22. јула је саопштио да ће Европска комисија добити прву траншу од прихода од руске имовине блокиране у земљама ЕУ почетком августа. Прва транша од 1,4 милијарде евра намењена је куповини граната и ПВО средстава за Украјину. Русија истиче да је то кршење међународног права и да ће узвратити на ове поступке.
Овај потез европских власти могао би да има различите последице.
Европска унија је одлуку о предаји прихода од руске имовине Украјини донела маја ове године када је одлучено да ће Кијев два пута годишње добијати средства од нето прихода од замрзнуте руске имовине.
Већ је познат начин преноса прве транше Кијеву: депозитори ће усмерити приход у Европски фонд за мир, а одатле ће се распоредити за финансирање испорука муниције, ПВО средстава, као и за подршку производње оружја за Украјину.
Трансфер новца биће извршен почетком августа. Поред тога, објављено је да ће амбасадори ЕУ размотрити могућност неограничене имобилизације, односно неограниченог продужења санкција против руске имовине.
Европска унија, Сједињене Америчке Државе и Канада замрзле су руску суверену имовину укупне вредности око 300 милијарди долара. Око 4-5 милијарди евра је под јурисдикцијом САД, а највећи део је у Европи, код белгијског депозиторијума „Еуроклир”. Посебно, западне земље су блокирале имовину руских физичких лица која се налазе на санкционим списковима.
Сама руска имовина на Западу остаје неприкосновена и западне земље не могу да промене право власништва које се односи на њих.
Чак и када би нашли начин да се ово промени, преседан би довео до колапса целог финансијског и економског система, јер је заснован на принципу неприкосновености приватне својине.
Истовремено, управо је на тражење таквих начина позвао украјински лидер Владимир Зеленски када је на састанку британског парламента у јулу изразио наду да ће резолуција о заплени прихода од руске имовине у будућности помоћи Кијеву да добије и саму имовину.
Могућа два одговора Русије
На Западу разматрају две могуће варијанте одговора Москве: Русија би могла да конфискује приходе од страних хартија од вредности, које се чувају на рачунима „С”. Уплате за имовину која је блокирана на њима могу бити конфисковане у корист државе. Такође, земља може да блокира ванберзанску имовину, која припада непријатељским земљама.
Сама Русија је упозоравала да ће одговор бити реципрочан и сразмеран.
Указом руског председника Владимира Путина 2022. године уведени су рачуни типа „С” као одговор на западне санкције. Ови рачуни су потребни ради уплате на њих новца за хартије од вредности руских емитената, који припадају странцима. Подизање новца са њих могуће је само уз дозволу владине комисије. Износ који се чува на њима је непознат, али, према званичним подацима, оквирно је једнак вредности руске имовине блокиране на Западу.
У Русији не постоје државни европски или амерички активи у сразмерној висини. Истовремено, има улагања западних инвеститора у руску привреду, и имовине у виду удела у својини, те и то се може искористити у својству одговора.
Тренутно је у Русији регистровано неколико тужби предузетника против компаније „Еуроклир” како физичких, тако и правних лица. Међу њима тужбе су поднели банке ВТБ и МКБ, а неколико инвеститора поднело је колективну тужбу.
Реакције на заплену руске имовине
Дејства ЕУ која се тичу конфисковања руске имовине осудила је Кина. У априлу је објављено да су Кина, Саудијска Арабија и Индонезија апеловале на чланице ЕУ да одустану од ових мера. Истовремено, током састанка руског председника Владимира Путина са кинеским лидером Си Ђинпингом у мају, стране су изјавиле да иницијативе за заплену актива и власништва страних држава нису у складу са основним принципом међународног права и да у том случају земље имају право на примену узвратних мера.
Поред тога, Кина наставља да улаже у злато, смањујући резерве у америчкој валути. Према резултатима из 2023. године, Кина је постала највећи купац овог драгоценог метала у свету, наставивши тенденцију и 2024. године. У априлу је удео злата у резервама у Кини достигао 4,9 одсто што је постао максимум од 2015. године. На тај процес није утицао само преседан са замрзавањем руске имовине, већ и напети односи Пекинга и Вашингтона како у политичком, тако и у економском смислу.
У Москви су нагласили да мере које је ЕУ усвојила за конфискацију руске имовине представљају
крађу.
Москва ће радити на могућности правног гоњења људи који су повезани са усвајањем и реализацијом ових одлука. У Русији подвлаче да је то гажење међународног права, али и принципа неприкосновености својине.
