Самит ОДКБ у Киргизији: Снага и стабилност колективне безбедности
© Sputnik / Амир Исаев
Пратите нас
Организација Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) је војни савез, који данас окупља Белорусију, Јерменију, Казахстан, Киргизију, Русију и Таџикистан са циљем заједничке одбране и пружања војне помоћи у случају агресије на неку од чланица. Самит ОДКБ ће се ове године одржати 27. новембра у Бишкеку под председавањем Киргизије.
Споразум је потписан 15. маја у Ташкенту (Узбекистан) од стране шефова шест држава-чланица Заједнице независних држава – Јерменије, Казахстана, Киргистана, Русије, Таџикистана и Узбекистана. У септембру 1993. године придружио се Азербејџан, а у децембру исте године – Грузија и Белорусија. Ступио је на снагу 20. априла 1994. године.
Државе-чланице преузеле су следеће обавезе: да се уздржавају од употребе силе или претње силом у међудржавним односима; да све несугласице између себе и са другим државама решавају мирним путем; да не ступају у војне савезе и не учествују у било каквим групацијама држава, као и у акцијама усмереним против друге државе-чланице; да се међусобно консултују по свим важним питањима међународне безбедности која се тичу њихових интереса и да усаглашавају своје ставове по тим питањима.
„Ако једна од држава-чланица буде изложена агресији од стране било које државе или групе држава, то ће се сматрати агресијом против свих држава-чланица овог споразума. У случају извршења акта агресије против било које од држава-чланица, све остале државе-чланице ће му пружити неопходну помоћ, укључујући војну, као и подршку средствима којима располажу у оквиру остваривања права на колективну одбрану у складу са чланом 51 Повеље УН“, гласи кључни члан 4 овог споразума.
Овај споразум је закључен на рок од пет година са могућношћу накнадног продужења.
Године 1999. Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан потписали су протокол о продужетку, на основу којег је формиран нови састав држава-чланица и успостављен аутоматски ред продужења трајања договора на периоде од по пет година (Азербејџан, Грузија и Узбекистан прекинули су чланство).
Године 1999. Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан потписали су протокол о продужетку, на основу којег је формиран нови састав држава-чланица и успостављен аутоматски ред продужења трајања договора на периоде од по пет година (Азербејџан, Грузија и Узбекистан прекинули су чланство).
До 2002. године споразум је по својој суштини био регионални, а одиграо је важну улогу у одржавању блиске сарадње и међусобног разумевања у војно-политичкој области.
Одлука да се овом споразуму да статус међународне регионалне организације, која је објединила Јерменију, Белорусију, Казахстан, Киргизију, Русију и Таџикистан донета је 14. маја 2002. године.
У јуну 2006. године донета је одлука „О враћању чланства Републике Узбекистан у ОДКБ“, међутим, у децембру 2012. године чланство те земље је привремено обустављено. У садашњем саставу ОДКБ налази се шест држава – Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан.
Статут ОДКБ усвојен је 7. октобра 2002. године. У складу са њим, основни циљеви организације су јачање мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, заштита на колективној основи независности, територијалног интегритета и суверенитета држава-чланица, при чему државе-чланице првенство у остваривању ових циљева дају политичким средствима.
Врховни орган ОДКБ, који разматра принципијелна питања деловања организације, је Савет колективне безбедности (СКБ), који чине шефови држава-чланица. Председник савета је шеф државе на чијој територији се одржава редовна сесија, осим ако савет не донесе другу одлуку. Његова права и обавезе трају до следеће редовне сесије савета. Ако председник не може да обавља своје функције, за преостали период бира се нови председник.
На заседањима СКБ-а могу учествовати министри спољних послова, министри одбране, секретари савета безбедности држава-чланица, генерални секретар организације и специјални гости. Сесије СКБ ОДКБ одржавају се најмање једном годишње.
Консултативни и извршни органи ОДКБ су: Савет министара спољних послова, који координира спољнополитичко деловање држава-чланица ОДКБ; Савет министара одбране, чији је задатак да обезбеди сарадњу држава-чланица у војнополитичкој, војноиндустријској и војнотехничкој сфери; Комитет секретара савета безбедности, задужен је за питања осигурања националне безбедности. Заседања ових органа одржавају се најмање два пута годишње.
У периоду између заседања СКБ-а координација у извршавању одлука органа ОДКБ поверена је Сталном Савету при Организацији који чине опуномоћени представници држава-чланица.
Стална радна тела ОДКБ су Секретаријат и Уједињени штаб Организације, а највиша административна функција у ОДКБ је положај генералног секретара. Од 1. јануара 2023. године ту функцију обавља Имангали Тасмагамбетов.
Парламентарна скупштина ОДКБ представља орган међупарламентарне сарадње организације. Од новембра 2016. године на месту председника парламентарне скупштине налази се председник Државне думе Русије Вјачеслав Володин.
Статус посматрача имају Парламентарна скупштина Савеза Белорусије и Русије, Народна скупштина Србије и доњи дом Народне скупштине Авганистана.
У оквиру ОДКБ остварује се војна сарадња.
Године 2001. формиране су Колективне снаге брзог распоређивања Централноазијског региона (КСБР ЦАР).
Колективне снаге оперативног реаговања (КСОР) створене су 2009. године, намењене за брзо реаговање на изазове и претње безбедности држава-чланица ОДКБ.
Одлука о формирању мировних снага ОДКБ донета је 2007. године, а 2014. године о формирању – Колективних ваздухопловних снага ОДКБ.
Редовно се одржавају заједничке комплексне вежбе са учешћем контингената и оперативних група држава-чланица ОДКБ.
Међудржавна комисија за војно-економску сарадњу ОДКБ ради од 2006. године.
Антинаркотичке операције
Координациони савет руководилаца надлежних органа за борбу против незаконите трговине наркотицима држава-чланица ОДКБ (КСОПН) формиран је 2005. године.
Од 2003. године на територији држава-чланица ОДКБ спроводи се међународна комплексна антинаркотичка операција „Канал“ (од 2008. године стално активна).
Борба против незаконите миграције
У области борбе против незаконите миграције грађана трећих држава (у односу на ОДКБ) под окриљем организације функционише Координациони савет руководилаца надлежних органа држава-чланица ОДКБ за питања борбе против незаконите миграције (КСБНМ).
Од 2008. године, у циљу откривања и спречавања кршења миграционог законодавства, спроводе се оперативно-превентивне мере „Илегално“. Од 2018. године овој операцији је додељен статус стално активне операције.
Ванредне ситуације и безбедност
Координациони савет ОДКБ за ванредне ситуације (КСЧС ОДКБ) формиран је 2007. године.
Консултативни координациони центар ОДКБ за реаговање на компјутерске инциденте (ККЦ ОДКБ) основан је 2014. године. У циљу борбе против кривичних дела у информационој сфери спроводи се операција „Прокси“.
По иницијативи руске стране, 2022. године установљен је нови механизам сарадње у оквиру организације – Координациони савет овлашћених органа држава-чланица ОДКБ за питања биолошке безбедности.
Јереван „замрзао“ своје учешће
У фебруару 2024. премијер Јерменије Никола Пашињан изјавио је да је Јереван „замрзао“ своје учешће у Организацији Уговора о колективној безбедности.
Генерални секретар ОДКБ Имангали Тасмагамбетов, коментаришући изјаву Николе Пашињана, навео је да појам „замрзавање“ није предвиђен документима ОДКБ, при чему Јерменија значајно смањује обим активности као члан ОДКБ.
Генерални секретар ОДКБ Имангали Тасмагамбетов, коментаришући изјаву Николе Пашињана, навео је да појам „замрзавање“ није предвиђен документима ОДКБ, при чему Јерменија значајно смањује обим активности као члан ОДКБ.
Самит ОДКБ
На састанку у ужем формату учествовали су председник Русије Владимир Путин, председник Белорусије Александар Лукашенко, председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев, председник Киргизије Садир Жапаров, председник Таџикистана Емомали Рахмон и генерални секретар ОДКБ Имангали Тасмагамбетов. Након тога, састанак је настављен у проширеном формату, уз учешће чланова делегација.
По резултатима састанка, лидери земаља-чланица ОДКБ усвојили су заједничку декларацију, у којој су потврдили посвећеност формирању праведног светског поретка. Између осталог, стране су се залагале за формирање одрживог система безбедности у Евроазији и позвале на мере за спречавање трке у наоружању у космосу.
Земље ОДКБ изјавиле су да су неприхватљиви двоструки стандарди у борби против тероризма, наглашавајући да тероризам у било којем облику и манифестацији не може бити оправдан, а толерисање терориста и њихово скривање мора да буде оштро осуђено од стране целокупне светске заједнице.
Државе-чланице ОДКБ обећале су да ће се супротстављати ширењу лажних информација и „наметању деструктивних ставова из иностранства“, као и да ће подизати борбену готовост система колективне безбедности. При томе се у декларацији наглашава да „војна сарадња у оквиру организације није усмерена против трећих земаља и има искључиво одбрамбени карактер“.
23 Новембар 2023, 20:45
Погледајте и:
