Фрижидери горе, усисивачи фотографишу: Шта је неопходно за даљи опстанак човечанства
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
У будућности ће напади попут овог на француске фрижидере бити све опаснији, јер је практично немогуће обезбедити потпуну дигиталну заштиту. Стално се појављују нови вируси, а једино решење које нам предлажу велике ИТ корпорације јесте да константно ажурирамо и обнављамо програме, у нади да ће они реаговати брже од хакера, што је такође немогуће.
Овако Слободан Стојичевић, стручњак за дигиталну сувереност и аутор књиге „Дигиталне замке“ коментарише хакерски напад који је погодио стотине фрижидера широм Француске.
Неидентификовани хакери су након затварања супермаркета током ноћи подигли температуру у многим расхладним уређајима на 50 степени Целзијуса, изазвавши пожаре и губитке хране у неколико стотина продавница широм земље, саопштило је тужилаштво у Паризу. Нико још није преузео одговорност за напад нити се зна њихов мотив.
Превише се ослањамо на дигиталу
Огроман број људи широм света већ је прилагодио своје домаћинство потпуно дигиталној апаратури која користи често и вештачку интелигенцију. Било да човек купи фрижидер, клима уређај, телевизор или чак аутомобил, он одавно више није његов једини власник или корисник, будући да се даљински може утицати на његове функције, па и сам рад.
Стојичевић каже да је овакав приступ врло опасан, поготово када утиче на наше снабдевање водом или храном, а да се упркос томе данас људи скоро у потпуности ослањају на овакве апарате.
У почетку је то било занимљиво и свима интересантно, сви су желели нову играчку. Чак се појавила идеја да се умреже одређени уређаји, па затим још неки, а на крају су се појавиле и паметне куће у којима се на даљину подешавају грејање, хлађење и томе слично. Након свега тога, појавио се „Интернет ствари“, односно The Internet of Things – IoT, где се све повезује на интернет и координира међусобно. Оно што је најгоре јесте то што људи врло радо прихватају такве технологије зато што им се чине новим, занимљивим, напредним, каже Стојичевић за Спутњик.
Један од бизарнијих случајева нарушавања личне приватности од стране паметног уређаја и повезивањем на Интернет ствари догодио се у Америци када је жена, сасвим случајно претражујући интернет, пронашла слику себе како седи на тоалет шољи. Испоставило се да је паметни усисивач усликао кроз отворена врата толаета. Фотографије које усисивач прави са својих шест камера које му служе да мапира простор који чисти аутоматски су прослеђене произвођачу, који их је даље проследио „фриленсерима“ у Колумбији. Иако се девојка жалила компанији, испоставило се да је, као и сви људи, пристала на кориснички уговор који подразумева да се фотографије и подаци прикупљени приликом коришћења апарата могу користити за побољшавање услуга.
То се односи и на све остале уређаје у кући за која ми потписујемо кориснички уговор тако што само ставимо штиклицу на уређај када га активирамо. То су уговори типа „узми или остави“ – можете или да не користите тај уређај или да га користите на начин који је произвођач већ предвидео. Ово се додатно компликује када се сви ти уређаји заједно умреже, не само са интернетом, већ и међусобно. Тако у неким случајевима имамо паметне куће у којима човек може командовати гласом или покретом, наређивати одређеним уређајима да обављају одређене активности. То је веома опасно зато што нас у том случају апарати снимају и аудио и видео-записима.
Многи људи постављају телевизоре у спаваће собе, упозорава наш саговорник, и уопште нису свесни да када укључе функцију гласовног управљања, уређај може да снима звукове у соби, а да функција управљања покретима подразумева и снимање видеа. Ти подаци се затим шаљу у „Облак“ који се врло лако може хаковати, па се тако сви ти снимци често појављују на „црном интернету“ односно „дарк вебу“ у виду илегалних порно снимака.
Ово што се догодило у Француској представља следећи ниво опасности, односно чињеницу да Интернет ствари може бити хакован и да се те ствари могу користити на онај начин на који је у том тренутку интересантан хакерима. То може бити крађа података, али не мора. Може да буде и тероризам. Нападачи су могли да искључе само фрижидере у којима се налазе одређене врсте хране, попут животиња које не желе да се конзумирају, а да не дирају оне са поврћем. Могли су и да искључе фрижидере током ноћи, па да их поново укључе ујутру, тако да не дође до пожара, већ да се храна поквари, а да то нико не примети. То је изузетно опасно.
Враћање на старо
Нови тренд, поготово међу најбогатијим слојем становништва, јесте враћање „на старо“. Уместо паметних телефона, сада се производе и по врло високој цени продају тзв. „глупи телефони“ – без могућности качења на интерент. Функције подразумевају обављање позива и слање СМС порука, док неки чак ни камеру немају. Ипак, ово је првенствено распрострањено међу врло имућним пословним људима или познатим личностима којима асистенти одговарају на мејлове и које шофери возе. Њима не треба ни мејл адреса, нити Гугл мапе или апликације и купони за јефтину набавку. За већину осталог становништва, дигитала је за сада неизбежна, а кућни и други апарати долазе у пакету са вештачком интелигенцијом.
Лично мислим да ће повратак на старо бити могућ само из разлога што ово сада постаје и војни проблем, и безбедносни проблем, и етички проблем, али и проблем у многим другим областима. Зато се сада све више појављују стари уређаји који нису повезани на интернет.
Наш саговорник каже да Руси већ имају телефоне за које компанија „Касперски“ развија оперативни систем који, према њиховим тврдњама, неће моћи да буде хакован. То ће, наравно, трајати годинама, исто као што је било потребно време да се развију Андроид и Епл оперативни системи.
Изговор да овакве ствари живот чине лакшим није довољан, јер се врло брзо може десити да нам живот не буде лакши, већ много, много тежи, када нам, на пример, украду новац са банковног рачуна или, ето, изведу хакерски или терористички напад. Довољно је да се тако нешто само једном деси.
Морамо да почнемо да се бавимо дигиталном хигијеном и дигиталним минимализмом. То је једини начин који може да нас сачува, уместо да се непрестано жалимо како је неко нешто ружно урадио, додаје он.
Гори Француска, горе и фрижидери
Француску тренутно потресају насилне демонстрације, па многи овај напад тумаче у том кључу. Још не постоје поуздани подаци који би потврдили везу између ова два, међутим, Стојичевић каже да су сајбер демонстрације будућност свих демонстрација. Паљење аутомобила, школа, контејнера, демолирање локалних бакалница ни изблиза не постиже ефекат као, на пример, паљење и саботажа 200 супермаркета одједном уз потенцијално масовно тровање.
Оно што је можда и најопасније, каже наш саговорник, је то што, уколико се не открије ко стоји иза сајбер напада, или уколико одређена организација не преузме кривицу на себе, све стране које учествују у било ком скобу упираће прстом и оптуживати ону другу страну за напад. То добија сасвим друге димензије кад се схвати да се градска расвета, семафори, електродистрибуција, банке, базе података итд. све контролишу издалека и да исто тако, издалека, могу бити уништене или саботиране.
Све ово суштински значи да су коришћење интернета и повезивање уређаја на интернет већ постали и војни проблем, а не само безбедносни, закључује Стојичевић.
Погледајте и:
