https://sputnikportal.rs/20261101/od-porodicnog-vaspitanja-do-nesputanog-ega-kako-formiramo-identitet--na-poslu-1205158537.html
Од породичног васпитања до неспутаног ега: Како формирамо идентитет – на послу
Од породичног васпитања до неспутаног ега: Како формирамо идентитет – на послу
Sputnik Србија
Начин на који градимо каријеру и односимо се према послу не обликују само образовање и професионално искуство. На њега утичу бројни фактори – породично... 01.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-01T09:53+0100
2026-11-01T09:53+0100
2026-11-01T09:53+0100
друштво
друштво
србија – друштво
породица
посао
каријера
васпитање
деца
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/02/1180113327_0:173:1024:749_1920x0_80_0_0_4a8a19624cd3f42aa2af87c210db4756.jpg
Формирање професионалног идентитета Чињеница је, како објашњава у подкасту “Породично…са Сандром Черин”, да је породица прво место где дете учи многи вештине и односе, где се формирају уверења, а самим тим и однос према новцу, послу, радним обавезама, према животу уопште.“Многе ствари које у породици научимо да решавамо на одређени начин, гледајући наше родитеље или старију браћу и сестре, касније пројектујемо на све сегменте нашег живота, па тако и на пословни. С обзиром на то да се на јако раном узрасту усвајају нека правила понашања, породица је важна зато што заиста поставља темеље како ћемо се односити према свету око нас, како ћемо третирати људе око нас, што је веома важно сутра ако се бавимо било којим послом, као и какве ћемо навике стварати везано за одговорности које носи свако запослење. Веома је важна и социјализација, касније и однос са институцијама, нарочито са школом, поготово данас када родитељи са децом минимално времена проводе”, објашњава психотерапеут.Питање ауторитетаТу, додаје, долазимо и до питања ауторитета и поштовања:И Милан Миличић, оснивач Менаџмент трејнинг центра и едукатор у области продаје, маркетинга и менаџмента, сматра да из примарне породице доносимо доста ствари и да је то прво што се види и у пословним интеракцијама.„То се јасно види и на едукацијама које водим будући да већ на самом представљању полазника могу да препознам ко је шта „донео“ - примера ради ко има изражен его, а ко је повучен. Када је реч о поштовању ауторитета у пословном амбијенту, на различите генерације су утицали различити ауторитети. На нашу је, рецимо, више утицао родитељски ауторитет, док на ове млађе, нарочито на Зед генерацију, више утичу инфлуенсери које они прате. Тај уплив друштвених мрежа у њихово одрастање и понашање огледа се, између осталог, и у томе да су они често убеђени да ће са 25 година бити милионери и да је катастрофа ако се то не догоди“, указује гост подкаста.Комуникација је кључНема сумње, како додаје, да на наш професионални пут утиче оно што смо понели из куће, али то није једини фактор.„Даћу пример из праксе, о два рођена брата - млађи је био успешан власник огромне компаније, а старији је радио код њега као возач и као возач се пензионисао, никада није имао жељу да напредује. Васпитавани су идентично, исте стартне позиције су имали, али су им професионалне каријере биле другачије. Дакле, има доста у томе чему су нас родитељи научили, али је на крају крајева и до нас самих, до наше амбиције, жеље да напредујемо и радимо на себи, да се окружимо људима од којих можемо нешто да научимо“, напомиње Миличић.На питање шта би издвојили као највећу вредност у пословном свету и односима, гости подкаста су једногласни у оцени да је то - комуникација. Ипак, примећује Милан Миличић, питање је да ли смо њоме задовољни:Комуникација је кључ свега, истиче и Миља Попара Живић.“Сматрам да је човек ипак највећи ресурс, без обзира на то што је ова технологија отишла далеко и ко зна докле ће још да оде. Мислим да ће се људи који се озбиљно баве и који размишљају о будућности ипак вратити на то да треба највише улагати у човека, а самим тим и у комуникацију. Ми смо ипак људи, ми једини на планети комуницирамо на тај начин”, закључује психотерапеут.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20251109/klica-liderstva-kako-je-prepoznati-i-razvijati-kod-najmladjih-a-izbeci---kljucne-greske-video-1192280105.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
друштво, србија – друштво, породица, посао, каријера, васпитање, деца
друштво, србија – друштво, породица, посао, каријера, васпитање, деца
Од породичног васпитања до неспутаног ега: Како формирамо идентитет – на послу
Начин на који градимо каријеру и односимо се према послу не обликују само образовање и професионално искуство. На њега утичу бројни фактори – породично окружење, васпитање, друштво у којем одрастамо, вредности које усвајамо и очекивања која током живота имамо, каже Миља Попара Живић, специјалиста социотерапије и психотерапеут.
Формирање професионалног идентитета
Чињеница је, како објашњава у подкасту “Породично…са Сандром Черин”, да је породица прво место где дете учи многи вештине и односе, где се формирају уверења, а самим тим и однос према новцу, послу, радним обавезама, према животу уопште.
“Многе ствари које у породици научимо да решавамо на одређени начин, гледајући наше родитеље или старију браћу и сестре, касније пројектујемо на све сегменте нашег живота, па тако и на пословни. С обзиром на то да се на јако раном узрасту усвајају нека правила понашања, породица је важна зато што заиста поставља темеље како ћемо се односити према свету око нас, како ћемо третирати људе око нас, што је веома важно сутра ако се бавимо било којим послом, као и какве ћемо навике стварати везано за одговорности које носи свако запослење. Веома је важна и социјализација, касније и однос са институцијама, нарочито са школом, поготово данас када родитељи са децом минимално времена проводе”, објашњава психотерапеут.
Ту, додаје, долазимо и до питања ауторитета и поштовања:
„Поштовање је јако важно у сваком односу, па и у пословном. Морате поштовати своје колеге, а да бисте могли да напредујете, нарочито ако желите да будете вођа неког тима, морате да поштујете ваше подређене, а и ваше надређене. Ипак, има људи којима то недостаје, који не знају шта је ауторитет нити шта је поштовање. Морам да напоменем и да су најчешћи проблеми због којих се људи јављају на психотерапију везано за посао, поред мобинга, управо те ствари ега, које се, у суштини, односе на њихову немогућност да се прилагоде неким ситуацијама, да прихвате неке улоге и одговорности које одређени посао носи. Не само због стреса који трпе, обима и количине посла, већ мало и због структуре њихове личности и навика које су стекли, а које морају да се потруде да промене. То, међутим, није баш једноставно.“
И Милан Миличић, оснивач Менаџмент трејнинг центра и едукатор у области продаје, маркетинга и менаџмента, сматра да из примарне породице доносимо доста ствари и да је то прво што се види и у пословним интеракцијама.
„То се јасно види и на едукацијама које водим будући да већ на самом представљању полазника могу да препознам ко је шта „донео“ - примера ради ко има изражен его, а ко је повучен. Када је реч о поштовању ауторитета у пословном амбијенту, на различите генерације су утицали различити ауторитети. На нашу је, рецимо, више утицао родитељски ауторитет, док на ове млађе, нарочито на Зед генерацију, више утичу инфлуенсери које они прате. Тај уплив друштвених мрежа у њихово одрастање и понашање огледа се, између осталог, и у томе да су они често убеђени да ће са 25 година бити милионери и да је катастрофа ако се то не догоди“, указује гост подкаста.
Нема сумње, како додаје, да на наш професионални пут утиче оно што смо понели из куће, али то није једини фактор.
„Даћу пример из праксе, о два рођена брата - млађи је био успешан власник огромне компаније, а старији је радио код њега као возач и као возач се пензионисао, никада није имао жељу да напредује. Васпитавани су идентично, исте стартне позиције су имали, али су им професионалне каријере биле другачије. Дакле, има доста у томе чему су нас родитељи научили, али је на крају крајева и до нас самих, до наше амбиције, жеље да напредујемо и радимо на себи, да се окружимо људима од којих можемо нешто да научимо“, напомиње Миличић.
На питање шта би издвојили као највећу вредност у пословном свету и односима, гости подкаста су једногласни у оцени да је то - комуникација. Ипак, примећује Милан Миличић, питање је да ли смо њоме задовољни:
“Нашао сам податак да сви ми слушамо да бисмо одговорили, а не да бисмо разумели. У просеку 18% времена слушамо да бисмо разумели, а 82% да бисмо одговорили. To није добро.”
Комуникација је кључ свега, истиче и Миља Попара Живић.
“Сматрам да је човек ипак највећи ресурс, без обзира на то што је ова технологија отишла далеко и ко зна докле ће још да оде. Мислим да ће се људи који се озбиљно баве и који размишљају о будућности ипак вратити на то да треба највише улагати у човека, а самим тим и у комуникацију. Ми смо ипак људи, ми једини на планети комуницирамо на тај начин”, закључује психотерапеут.
