И заслужио је! Тако је било и када је стигао из Норвешке на Маракану, јер су га експресно Делије заволеле.
Чинило се да ће љубав потрајати јер је Охи погађао практично у сваком мечу по доласку у редове српског шампиона, али су се ствари брзо промениле.
Преселио га је Дејан Станковић на клупу, сви остали су добијали шансу пре њега и Охи је патио. Најбољем стрелцу норвешког шампионата који терорисао противничке одбране и голове у дресу Молдеа, клупа је постала природно окружење и то га је болело.
Ипак, није желео да оде, желео је да се бори, али му је и та прилика ускраћена. Ни продаја Милана Павкова није утицала да се његов статус промени.
Чекао је и дочекао Охи да заигра у Суперлиги против Јавора на дебију Станковићевог наследника Милоша Милојевића и дао је гол, али му је судбина унапред била одређена, а то је растанак са Звездом.
„Речено ми је да је боље да нађем нови клуб и да ће ми давати све мање шансе да играм. Покушао сам да их убедим да желим да останем и да се борим за своје место, јер сам знао да је то нешто што ћу моћи да урадим. Порука коју сам добио била је да нећу добити минуте и да би требало то да урадим, да одем. Разговорао сам са господином Милошем Миллојевићем после друге утакмице и рекао му коју сам поруку добио од управе и питао да ли жели да останем или не. Рекао ми је: 'Да сам дошао пре три недеље ти би остао, ал је сада Црвена зведза у процесу потписивања нового нападача'“, написао је Охи на друштвеним мрежама по одласку са Маракане.
Раширених руку дочекан је у Данској, где је Брондби за обештећење од око десет милиона норвеших круна, што је око милион евра, добио Охијев потпис. А високи нападач је експресно показао да није заборавио да постиже голове и да су му они у крви.
Једноставно, претплаћен је на њих. Чим је стигао нашао се у стартној постави против Хорсенса у гостима и на указано поверење је узвратио поготком, на старту другог полувремена, а екипа је на крају славила рутинску победу - 2:0.
Како је почео, тако је и наставио пред навијачима Брондбија. У двобоју са Рандерсом успео је да погоди већ у првом минуту, и било је то довољно да разгали навијаче и уђе у њихова срца.
Истина, Брондби је на крају просуо победу у 94. минуту, дозволивши ривалу да изједначи 2:2, али је скандирање навијача и оно што је грмело са трибина: „Охи, Охи“, најбоља потврда да су га брзински заволели.
Нема сумње да је Охи то заслужио, јер има харизму да се брзо „увуче под кожу“ својом искреношћу, непосредношћу, само је најважније да та љубав не буде осуђена на пропаст као она са Црвеном звездом, где му нису пружили прилику да се бори да остане.