Све је већи број држава које се удаљавају од САД и покушавају да се ослободе њиховог утицаја, сматра политички аналитичар интернет портала „Nation of Change“ Мајкл Пејн.
Аналитичар сматра да земље Латинске Америке почињу да протестују против политике Вашингтона — забрањују да се код њих размештају америчке војне базе, отказују програме размене студената. Против присуства америчке војске иступају и у Италији, Јужној Кореји, Енглеској, људи протестују испред зграда америчких амбасада на Филипинима, у Украјини и Чешкој. Немачкој се упућују оптужбе због нелегалног учешћа у „беспилотном рату“ САД.
„Амбасада САД у Либији је и даље затворена, не тако давно затворено је и дипломатско представништво у Јемену, а може се очекивати да ће пример тих земаља следити и друге. Иако је војно најмоћнија држава, Америка тешко да може нешто да учини ако нације и народи широм света више не буду желели њено војно присуство на својим територијама. Број незадовољних крајње агресивном војном политиком Вашингтона расте огромним темпом“, сматра Мајкл Пејн.
А то је само врх леденог брега, пише он. Блиски исток је у вихору рата од Сирије до Ирака и Јемена, где се зловоља и разочарање грађана иностраним снагама које их деценијама притискају огледају у појави великог броја наоружаних бандитских група. Конфликт са те три државе лако се може пренети на Пакистан, Сомалију, Авганистан и раширити се по целом Блиском истоку.
Експерт тврди да садашњи председник САД Барак Обама наставља линију Џорџа Буша Млађег, политику према којој се у свакој земљи где САД претпостављају да постоје терористичке организације, све особе мушког пола од 18 до 54 године могу сматрати потенцијалним борцима. Другим речима, Американци могу да их нападну у било ком тренутку уколико не докажу да су невини.
Против политике САД не протестују само земље Блиског истока. У европским земљама које су деценијама у саставу НАТО-а, на подсвесном нивоу ствара се противљење агресивној војној политици Вашингтона, која тешко да одговара принципима који су утврђени приликом стварања Алијансе, првобитно замишљене као „одбрамбени“ савез.
По мишљењу политиколога, многим земљама не одговара улога Вашингтона као „светског полицајца“ — судије, тужиоца и поротника у једној особи. Са сваким ратом који Америка води на територији других држава њена контрола над очувањем америчког светског поретка слаби. Сведочанство о кидању везе хегемона и остатка света јесте и растућа улога БРИКС-а, који предлаже алтернативне економске и политичке перспективе без притиска било које државе.
„Пре неколико година популарна је била позната књига америчког педагога и психолога Дејла Карнегија 'Како освојити пријатеље и утицати на људе'. Догађаји последњих година говоре о томе да лидери САД никада нису читали ту књигу јер је њихово деловање управо супротно ономе што је саветовао Карнеги. Уместо да осваја пријатеље, Вашингтон се окружио мноштвом непријатеља“, сматра аналитичар.
