Како се наводи у отвореном писму СИНОС-а и ПРОНУС-а Европској комисији, Мисији Европске уније у Београду, Светској федерацији новинара и Европској федерацији новинара, такви закони довели су до гашења Националне новинске агенције Танјуг уз образложење да то „захтева Брисел“.
Синдикат и професионално удружење новинара истакли су да годину и три месеца од доношења „реформских закона“ медијском сценом Србије влада апсолутни хаос у којем су медији претворени у оружје медијског подземља и прикривених власника, док новинарство тоне у потпуни мрак.
СИНОС и ПРОУНС су подсетили да је државна агенција Танјуг престала да постоји одлуком Владе Србије која је донета на основу Закона о јавном информисању и медијима и Закона о Танјугу.
Међутим, како истичу та новинарска удружења, много је оних који верују да је намера законописца била да се Танјугу не дају никакве шансе да преживи.
СИНОС и ПРОУНС су истакли да је врхунски цинизам покушај Министарства културе и информисања и Агенције за приватизацију, који су били надлежни за спровођење и праћење процедуре продаје Танјуга, да сву кривицу сада пребаце на запослене у Танјугу.
„Вест да се гаси државна агенција никог није оставила равнодушним. Јавност је бурно реаговала указујући да Србија остаје без важног извора информисања. Танјугу је подршка стигла и од колега бројних светских новинских агенција које не крију да су запрепашћене потезом српских власти“, наводи се у отвореном писму.
Како се додаје, није јасно која ће формула спасити Танјуг, али једино решење је хитна измена медијских закона.
СИНОС и ПРОУНС су истакли да је забрана држави, односно локалној самоуправи, да оснива медије у супротности са чланом 50. Устава Србије, због чега су пре више од годину дана та два удружења поднела Иницијативу Уставном суду, на шта још није стигао одговор, иако та законска одредба има изузетно штетно дејство на медије националних мањина.
Медијски закони, како се додаје, у супротности су и са Медијском стратегијом коју је усвојила Влада Србије, а која предвиђа постојање шест регионалних јавних сервиса у централној и јужној Србији.
СИНОС и ПРОУНС истичу и да је Закон, супротно претходном, дозволио фирмама из „офшор“ зоне да оснивају медије, чиме су прави власници медија и њихови интереси сакривени од јавности.
Спорно је и финансирање, јер је Закон омогућио само медијским удружењима која су се залагала за приватизацију медија да имају своје представнике у комисијама које су расподељивале новац грађана Србије, наводи се у отвореном писму.
„Посебно желимо да укажемо на то да ови закони нису у интересу јавности, већ су писани за потребе финансијско-политичког лобија уз подршку одабраних удружења. Новинарске организације и асоцијације које су се противиле оваквим законским решењима биле су у старту дискриминисане тиме што им је ускраћено да учествују у раду тела која су припремала законе“, закључено је у писму СИНОС-а и ПРОУНС-а.
