У Управи царина Србије Спутњику је речено да српска страна очекује да на том састанку буде помака ка усвајању Стратегије, чији је интегрални део и „зелени коридор“, који би требало да олакша извоз српске робе у Русију и остале чланице БСЕЦ.
„’Зелени коридор‘ је добра и здрава иницијатива коју Управа царина Србије здушно поздравља. Имајући у виду да је он интегрални део Стратегије о регионалним трговинским олакшицама, коју је у оквиру БСЕЦ поднела Турска у марту 2015, односно руски предлог у оквиру коментара на Стратегију, неопходно је сачекати усвајање Стратегије од стране свих земаља-чланица БСЕЦ“, кажу у Управи царина Министарства финансија Србије.
Како се 24. маја у Москви одржава састанак Радне групе БСЕЦ на коме ће се расправљати и о Стратегији, српска Царина се нада да ће на том састанку бити позитивних помака у правцу њеног усвајања.
„То практично значи да је позив српске стране за преговоре о ’зеленом коридору‘ послат, и убрзо по усвајању Стратегије може се приступити преговорима о ’зеленом коридору‘, који би значајно допринео трговинским олакшицама и повећању трговинске размене свих земаља-чланица БСЕЦ“, речено је Спутњику у Царини.
Заменик директора Управе царина Душко Маринковић недавно је у разговору за Спутњик најавио упућивање позива колегама у руској царини за почетак преговора о „зеленом коридору“.
Контакт са колегама из руске царине је начињен, и у току је процес започињања техничких преговора о успостављању „зеленог коридора“, рекао је тада Маринковић.
Он је објаснио да категорија „зеленог коридора“ подразумева примену посебних олакшица и убрзање царинских процедура при промету робе, што ће омогућити бржу отпрему и прелазак робе преко царинске линије уз минималне административне препреке.
Од такве трговинске размене обе стране могу да имају вишеструку корист, а свакако највећу би имала пословна заједница, додао је он.
„Ми у сваком случају поздрављамо сваку иницијативу која би довела до побољшања привредних активности, до привредног раста и економског опоравка земље и то је у овом моменту један од приоритета Управе царина“, нагласио је Маринковић.
Да је скори договор о „зеленом коридору“ могућ најавила је и заменица шефа руске царине Татјана Голендејева, истакавши да у Москви желе да што пре олакшају и убрзају увоз робе из Србије.
Ако се интензивирају преговори на релацији Москва—Београд, целокупан посао око „зеленог коридора“ би се могао завршити у неколико наредних месеци јер, што је посебно важно, постоји добра воља и услови за то, казала је Голендејева.
Ове године бољи извоз у Русију
Србија је са Русијом још 2000. године потписала Споразум о слободној трговини, који јој практично омогућава бесцарински извоз домаће робе. Погодности тог споразума, које је добила ретко која држава, међутим, нису искориштене.
Насупрот очекивањима, извоз у Русију у 2014. је после четворогодишњег раста био три одсто мањи него 2013, а резултат би био и гори да извоз прехрамбених производа није био 66,7 одсто већи, првенствено због ембарга који је августа те године Русија увела на увоз прехрамбених производа из ЕУ као одговор на санкције Запада због ситуације у Украјини.
Такав тренд, коме је допринела и нестабилна рубља, настављен је и у прошлој години када је, према расположивим подацима Министарства трговине, у првој половини забележен пад укупног извоза од 19 одсто, иако је продаја прехрамбених производа на годишњем нивоу порасла 40 одсто.
Овогодишњи резултати су знатно бољи, па је извоз Србије у Руску Федерацију у првом тромесечју повећан 21 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), од почетка године до краја марта извезено је робе за 181,5 милиона долара.
Остварен је раст извоза свих производа, а у овом периоду највише смо извозили јабуке, женске чарапе, лепак, спољне гуме, млади сир, цеви од рафинисаног бакра и подне покриваче.
Тромесечни извоз пољопривредних прoизвода, уз повећање од 17 одсто у поређењу са првим тромесечјем 2015, достигао је 68,4 милиона долара.
Знатно бољим резултатима извоза Србије у Руску Федерацију од почетка ове године допринела је и стабилизација курса рубље, сматрају у ПКС.
Увоз Србије из Русије у прва три овогодишња месеца достигао је 409,6 милиона долара, што представља пад од 17,8 одсто. Покривеност нашег увоза извозом у првом кварталу ове године повећана је са 30 на 44 одсто.
Руска Федерација је четврти партнер Србије у извозу и трећи у увозу, посматрајући укупну трговинску размену са светом.