Европску десницу чини широк спектар политичких партија, од популиста и националиста до екстремних неофашиста. Једине две државе ЕУ у којима у последњих неколико година није забележен успон деснице су Шпанија и Португалија, у којима су профашистичке диктатуре владале релативно до скора, седамдесетих година прошлог века. У осталим државама, десница се успиње на политичкој позорници и њена популарност је у порасту. Дајемо преглед неких карактеристичних десничарских странака у европским земљама.
Аустрија
Норберт Хофер, кандидат националистичке и антиимиграционе Слободарске партије, постао је фаворит на аустријским председничким изборима када је у првом кругу освојио 35,1 одсто гласова.
У другом кругу освојио је 49,7 одсто гласова и тесно је поражен од стране Александера ван дер Белена, независног кандидата и бившег лидера зелених. Иако је изгубио трку, Хофер је Слободарску партију, коју су педесетих година прошлог века основали бивши неонацисти и тевтонски националисти, први пут у историји довео у могућност да освоји преко 50 одсто гласова на изборима.
Хофер је председничку кампању засновао на јачању војске и чвршћој контроли граница, смањењу бенефиција за мигранте и фаворизовању Аустријанаца на тржишту рада.
Слободарска партија, чији је слоган „Аустрија на првом месту“, има 40 од 180 посланика, колико броји Парламент Аустрије.
Пољска
Партија „Право и правда“ вратила се на власт у Пољској освојивши 39 одсто гласова на парламентарним изборима 2015. године.
Странку су 2001. основала браћа близанци Јарослав и Лех Качински. Први пут „Право и правда“ на власт је дошла 2005. године, када је Лех постао председник, а Јарослав премијер. Лех Качински погинуо је у авионској несрећи 2010. године, код Смоленска у Русији. Јарослав, који није путовао са њим, данас је сива еминенција пољске политике као шеф партије.
Мађарска
Мађарски премијер Виктор Орбан и његова странка „Фидес“, у коалицији са хришћанским демократама (КДНП) већ други мандат заредом су на власти у Мађарској. Иако западни лидери константно изражавају „забринутост“ због Орбанове „ауторитарности“, прави проблем Мађарске су неонацисти окупљени у покрету „Јобик“.
Шовинистички, неонацистички, антиимиграциони и популистички покрет „Јобик“ се ослања на традиције мађарског шовинизма и Стреластих крстова, мађарских нациста из Другог светског рата. Залажу се за економски протекционизам и расписивање референдума о чланству Мађарске у ЕУ, као и за „престанак заташкавања табу тема“ као што су „напори ционистичког Израела да загосподари Мађарском и светом“.
У програму „Јобика“ налази се и програм повећања владиних издатака за Мађаре који живе изван матице и формирање министарства посвећеног њима. „Јобику“ је близак и шовинистички Омладински покрет „64 жупаније“, који се залаже за обједињавање свих територија које је Мађарска изгубила у Првом светском рату у великомађарску државу.
На парламентарним изборима 2014. године „Јобик“ је добио 20 одсто гласова и постао трећа по снази странка у Парламенту Мађарске. Лидер „Јобика“ Габор Вона изјавио је крајем априла ове године да ће партија из свог Главног одбора уклонити половину чланова, у чему неки аналитичари виде покушај да се почисте најекстремнији делови странке пре избора 2018. године, када ће „Јобик“ покушати да постане водећа политичка странка Мађарске.
Шведска
Екстремно десничарска Шведска демократска странка освојила је 13 одсто гласова на парламентарним изборима 2014. године и заузела 49 од 349 места у Парламенту Шведске.
Пошто нико није желео да ступи у коалицију са странком коју оптужују да порекло води од расистичког покрета, на власти у Шведској је коалиција социјалдемократа и зелених, који владају са танком већином.
Политичка партија Шведске демократске странке позива на оштро ограничење имиграције, противи се могућности да Турска приступи ЕУ, али тражи и референдум о шведском чланству у ЕУ.
Грчка
Иако је неофашистичка „Златна зора“ основана још 1980, у фокус европске јавности ушла је 2012. године, када је по први пут ушла у Парламент Грчке, освојивши 18 места. Та странка одликује се екстремним антиимиграционим ставовима и стоји на становишту да је заједничка европска валута кључ економске пропасти Грчке.
Грчка полиција је септембра 2013. године ухапсила десетак високих функционера „Златне зоре“, међу којима и партијског лидера Никоса Михалолиакоса, који је оптужен за организовање криминалне групе.
Златна зора је задржала својих 18 посланика у Парламенту до данас, али су, са ескалацијом мигрантске кризе постајали све тиши, без обзира што су партијски лидери, након што су пуштени из притвора најавили серију протеста против онога што називају „исламизацијом Грчке“. Ипак, активисти те партије одржали су у последње време неколико маршева у близини избегличких кампова.
Француска
„Национални фронт“ можда је најпознатија европска странка крајње деснице. Основана 1972. године, испрва је око себе окупила бивше колаборационисте из Другог светског рата и симпатизере нацизма.
Међутим, странка се умногоме трансформисала од времена када ју је преузео Жан Мари ле Пен. Од 2011. године на челу странке налази се његова ћерка Марин, која покушава да ублажи реторику свог оца, често антисемитску и расистичку, због чега се често налазио на мети закона.
„Национални фронт“ и даље се залаже за економски протекционизам, укидање бенефиција за имигранте и смањивање броја имиграната који могу да уђу у Француску.
У првом кругу регионалних избора прошлог децембра, Национални фронт освојио је већину гласова (27 одсто), међутим у другом кругу странка није успела већину ни у једном од 13 француских региона. Марин ле Пен очекује да ће је партија именовати за председничког кандидата на изборима 2017. године, као и да ће ући у други круг гласања.
Немачка
Десничарска „Алтернатива за Немачку“ упутила је оштар изазов „великој коалицији“, коју чине традиционалне странке, демохришћани и социјалдемократе, освојивши на покрајинским изборима прошлог марта 25 одсто гласова.
Та странка, настала из покрета против евра, није ушла у Бундестаг 2013. године јер јој је недостајало три одсто гласова. Данас се њен рејтинг на савезном нивоу креће између 10 и 12 одсто. Аналитичари очекују да постане прва странка крајње деснице која ће ући у Бундестаг после Другог светског рата.
Подршка „Алтернативи за Немачку“ нарочито је порасла после новогодишње серије сексуалних напада у Келну, које су вршили мигранти. Партија, чија је лидерка Фројке Петри, недавно је усвојила платформу у којој се каже да „ислам не припада Немачкој“ и која позива на забрану изградње џамија.
