Људмила Савчук. Тако се зове „новинарка и самохрана мајка двоје деце“ из Санкт Петербурга, а суштински анти-Путин активисткиња која је већ неколико година главни субјект „вести“ најозбиљних медија са Запада који своје читаоце свако мало информишу о „Путиновој армији ботова“.
Знамо да је сарма једина ствар која је добра подгрејана, а подгрејана бајата вест је, ипак, само подгрејана бајата вест.
Међутим, генерисање те једне те исте „информације“ не престаје. Свидело им се, шта ли.
Изглед вара — мали робови иза рачунара
Основна нарација „истраживачке“ приче из Русије гласи: ево зграде у Санкт Петербургу, у њој ради 400 ботова, плаћени су (е, ту цена варира од 700 до 1.000 евра, очигледно, нешто морају и променити) да по друштвеним мрежама и форумима постављају коментаре у којима хвале руског председника, а с друге стране и да критикују изопаченост и неправде Запада.
И онда се ту укључује Би-Би-Си, „Гардијан“, „Њујорк тајмс“… А све редовно преноси српска штампа која је то некад била. „Путинова војска ботова: Они су млади и ’не верују ни у шта‘, а измишљањем вести мењају свет“, преноси колико данас београдска булеварска штампа писање „Велта“. Сви забринути да очувају свет истим, да не дође апокалипса.
И гле коинциденције — и та фришка „вест“ почиње управо онако како описасмо све остале досад прочитане. Сад се појавила и репортажна надоградња — доцније читајући схватимо и зашто — „брадати момак у фармеркама и дуксу са капуљачом седи на ивичњаку. Сви су млади, у тренду и није их тешко замислити како седе за лаптоповима у неком кафићу у њујоршкој хипстерској четврти Вилијамсбург“.
Наратор затим описује како дотични „руски хипстер“ нестаје у згради, али креће кулминација радње јер „Људмила Савчук добро зна шта се догађа унутра“.
Забранио јој Путин да (о)стари
Даље је у тексту појашњено да је „тридесетчетворогодишња новинарка прошле године два месеца радила на овом месту како би то сазнала“. Међутим, у вестима од прошле године, дотична Људмила Савчук је приказана као неко ко је без посла доспео у „фабрику ботова“, а потом тужио послодавца јер није добио зараду за два месеца.
Важно је напоменути да је активисткиња прошле године у свим текстовима имала 34 године, колико поред њеног имена и презимена наводе и у текстовима ове године. Изгледа да јој је Путин забранио да стари, нема друге.
Такође, у текстовима од прошле године, услови рада наводних ботова описивани су као нељудски, па је чак навођено да кажњавају оне који не „ботују“ добро — једном речју робови, а ове године су то хипстери. Хм.
Посебно је занимљиво да је свих осталих 399 ботова, колико их према писању наводно има, толико престрашено па не смеју да причају, а једино је храбра Људмила Савчук. Притом је још „самохрана мајка“, по још „двоје деце“, па сузе човеку да крену.
Ма, да је часна цела Русија па да се расплаче, а те сузе да падају на све оне нуклеарне реакторе, на све каписле на најсавременијем оружју, на гусенице „армате“ да зарђају кад за боље нису — па мора армија ботова да брани Путина и Русију поред праве армије.
Зарђала је и дипломатија. Ништа Лавров и Путин не би постигли ни око споразума са Ираном, ни у „Нормандијској четворци“, у Сирији тек не би имали успеха — да није ботова. Да не говоримо о томе да амерички државни секретар Кери не би ни прст помолио у Русију без ботова, а овако свако мало долази Путину на ноге.
Перформанс са магарцем или хипстером — свеједно
Свега тога неће бити сад кад их је „самохрана“ Савчукова разоткрила. Тачније, кад их „разоткрива“ неколико година. „Велт“ тренутно пише да је ова боркиња — каквих је у Русији једна, а у Србији их има неколико — „недавно стала испред улаза у зграду са огледалом у рукама, на коме је претходно нацртала изобличени лик једног од ботова. Већина људи је прошла поред ње, али неки су се насмејали, као да су схватили поруку“. Било би дирљиво, да није жалосно.
Подсетимо, на крају ове бизарне приче, и на бизарност од прошле године према којој „у Србији постоје такозвани ’ботови Кремља‘, које регрутује неколико малих десничарских странака које финансијски и политички подржава Русија“, па да није било њих, оде Путин у политичку пензију, а Србија у Европску унију. Овако је све супротно. Путин је ту, а и Србија се макла на путу није.
Озбиљни медији нису оно што су некад били. Озбиљне државе и државници сметају такмацима. А уметнички перформанси остају перформанси, па разговарала уметница са магарцем или „руским хипстером“. Немало је оних који се насмеју. Премало оних који у томе виде вредност.
