Спиновање је једна од пропагандних метода где онај који пласира поруку полази од неке чињенице на коју накалеми низ других информација, али тако да оне до те мере преобликују почетну поруку, па она до крајњег корисника стигне не онаква каква јесте, већ каква би пошиљалац желео да она буде.
Тако је чињеница да министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров долази у посету Србији 12. и 13. децембра. Чињеница је, такође, да би са властима у Београду требало да разговара о билатералним питањима важним за две земље, регион, али и оне светске теме које дотичу и земљу домаћина.
Међутим, ако случајно чита српску штампу, Лавров ће се изненадити које га све обавезе чекају у Београду и шта му је све у агенди коју су му спремили „истраживачки новинари“ и „ексклузивни“ избори.
Тома, или нема МиГ-ова
Најфришкија вест коју један престонички дневник сазнаје у изворима — ни мање ни више блиским Москви — гласи да Лавров у Србију долази како би од премијера Александра Вучића затражио да подржи Томислава Николића на предстојећим председничким изборима.
Да би „вест“ додатно „зазвонила“, у њу је убачено и да руски председник Владимир Путин лично препоручује да Николић добије подршку.
Све је додатно гарнирано „информацијом“ да Николић већ има подршку једног од Путинових сарадника Генадија Тимченка.
Само дан-два раније, Лавров је — опет према „медијској агенди“ — у Београду требало да преговара о српској набавци руских тенкова и испоруци руских „МиГ-ова“ Србији.
Ако се после ове реченице питате: „Одакле? Којим парама?“, медији и за то имају одговор. Како „дознају“ — лично је Сергеј Шојгу интервенисао и смањио цену за 25 милиона долара. Испаде да Шојгу воли више Србију него Русију.
То је просто немогуће, знате и сами. Као што је недавно било немогуће да Николај Патрушев долази у Београд како би — „према поверљивим медијским изворима“ — у Москву одвео неколицину обавештајаца „за које се сумња да су били умешани у дешавања у Црној Гори“, на дан и у данима око тамошњих парламентарних избора. За обавештајце се, дакле, сумња, а за Патрушева који их (од)води нема сумње. Залудни новинари, мисле да су сви остали залудни и да другог посла до бављења тричаријама немају.
То да, како су га сами српски медији ословљавали, главни руски обавештајац долази како би лично одвео шпијуне, има везе са логиком колико је она макета који је Дмитриј Рогозин донео у Београд прошле године имала везе са правим С-300 противракетним системом.
Где то главни човек долази по чиновнике, чак и да је стварно истина да су руски обавештајци имали неког посла по Црној Гори?
Лавров амбасадор здравог живота
Можда ће Сергеј Лавров морати да завршава и Патрушевљев „недовршени посао" у Београду, само ако се „истраживачима“ то учини као тиражно и кликтично.
Очас посла они накалеме дезинформацију на дезинформацију. И ето „приче“.
Пошто има још недељу дана до Лавровљеве посете Србији, ко зна шта ће нам још медији „открити“ о његовим намерама, пословима, тајним састанцима и поспремању за другима.
Машта може свашта, још ако је идеолошки подмазана…
Можда један од наредних наслова буде: Лавров држи едукативна предавања о штетности дуванског дима и техникама одвикавања од пушења. То што је човек страствени пушач не умањује „ексклузивитет“ вести. На такву „информацију“ ће сигурно бити додато како за противуслугу Москва тражи од Србије да са тржишта избаци западне дуванске компаније.
А онда се наредни наслови сами исписују. Новинарски сан.
Чудни су путеви „истраживачких новинара“, па тако не би чудило да уочи самог дана посете руског министра освану „ексклузивне“ да ће Лавров у Београду доћи да са српским колегама пронађе правни модалитет како да се Владимир Путин кандидује на предстојећим председничким изборима у Србији.
А и некако је „природније“ да уместо да агитује за Томислава Николића, Путин самом себи обезбеди сигурну победу.
Тада може да крене и фељтон са све доказима да су и Рогозин, и Патрушев, и Пушков, и сад Лаваров, били на истом задатку — наћи Путину ухлебљење у Србији.
А ухлебљење оних који се из дана у дан показују као лоши публикатори порука још лошијих спин доктора? Не морамо и о томе да мислимо.
