Влада Црне Горе крајем 2016. године усвојила је документ према којем у сарадњи са кинеском компанијом „Норинко“ планира да на ријеци Морачи изгради осам хидроелектрана, од којих пет на главном току ријеке Мораче и три на њеним притокама (Мртвици, Сјеверници и Малој ријеци). Реализацију пројекта изградње великих хидроелектрана, најављена је као подухват повећања енергетских капацитета и потенцијала земље, као и смањења губитка преноса на електричној мрежи.
Међутим, у концесионом акту јасно стоји да ће компанија која буде добила концесију имати право да извози енергију која се произведе у овим бранама. А такође, у Црној Гори је јавна тајна да је основна намјера овог пројекта извоз електричне енергије путем подводног кабла за Италију, што је својевремено потврдио и италијански министар за економски развој, који је изјавио да ће испод Јадранског мора хиљаде киловата енергије бити преношене између Црне Горе и Италије, као и да ће то помоћи снабдијевању Италије електричном енергијом.
У јавности су се до сада могле чути бројне критике и инсинуације у погледу овог посла, од констатација да Влади у овом пројекту није стало до интереса грађана, већ да има одређене дилове са представницима страних интереса у земљи, па све до упозорења да би реализација оваквог пројекта у потпуности девастирала биљни и животињски свијет кањона Мораче, трајно нарушила климатску слику у Црној Гори, а представљала би и смртну пријетњу за један од најзначајнијих споменика духовности и културе — манастир Морачу.
Носилац најзначајнијег црногорског државног признања —Тринаестојулске награде, Проф. др Александар Чиликов, каже у разговору за Спутњик да му је ова идеја добро позната још од краја ’80-их година 20. вијека, када је вршио функцију руководиоца Републичког завода за заштиту споменика културе.
„Институција у којој сам радио безрезервно се противила таквом пројекту, првенствено из разлога заштите манастира Мораче, чија би физичка егзистенција реализацијом планираних радова била потпуно угрожена“, објашњава Чиликов.
Професор Чиликов се присјећа да је још прије 30-ак година била планирана изградња четири електране са воденом акумулацијом чији би ниво био неколико метара испод платоа на коме је лоциран манастир Морача.
„У оквиру борбе против градње електрана, између осталог, на моју иницијативу одржан је састанак директора свих републичких институција заштите са екс-југословенског простора којом приликом је произашао јединствен закључак који се суштински сводио на констатацију да манастир Морача формирањем акумулације долази у позицију тоталног уништења изванредних споменичних и цивилизацијских вриједности. На срећу заштитара и бројних интелектуалаца из земље и иностранства, одустало се од изградње електрана и, био сам убијеђен да је тиме за сва времена обезбијеђен физички интегритет чувеног духовног, политичког и умјетничког средишта“, наглашава Чиликов.
Но према признању нашег саговорника, изгледа да је и сам био у тешкој заблуди јер, према најновијим информацијама у медијима, креће се у изградњу чак осам електрана у кањону Мораче, при чему нема ни слова по којим пројектима ће се радити и какве се акумулације предвиђају.
„Ако би се запитали зашто међу релевантним стручњацима постоји толика брига за манастирски комплекс Мораче, одговор је веома једноставан. Морача, заснована половином 13. вијека, не може се посматрати само као домицилно културно добро јер она својим историјским и умјетничким, па и општецивилизацијским значајем заслужује статус универзалног добра на листи Унеска попут средњовјековног Котора“, наглашава Чиликов.
У контексту планираних хидроенергетских реализација свакако, како објашњава наш саговорник, осим манастира Мораче, морају се поменути и опасности уништења једног ванредно важног природног амбијента са потенцијалним значајним археолошким локалитетима и специфичним еко-системом.
„У разговорима са низом експерата скренута ми је пажња и на могућност опасности уништења биљних и животињских врста, изгледне сеизмичке проблеме и поремећаје који ће се одразити на функционисање вода Скадарског језера, те на још многе друге пропратне аномалије“, прецизира професор.
„Без намјере да било кога увриједим, поготово не у политичкој равни, имам утисак да планирање изградње електрана у кањону ријеке Мораче прати нека врста тоталне конспирације, што ни у ком случају не сматрам пожељним. Акције којима би се, дубоко сам убијеђен, уништили неки од најзначајнијих културних и природних добара Црне Горе морају бити предмет разматрања од стране низа експерата, политичких субјеката, интелектуалне елите, невладиних и еколошких организација, па и свих социјалних слојева црногорског друштва“, сматра Чиликов.
Притом, како додаје, „све дискусије морају бити растерећене било каквих политичких, конфесионалних и националистичких конотација јер је ријеч о судбини универзалних вриједности“.
„Након потпуне информисаности јавности о карактеру и начину изградње електрана и изречених мишљења актера релевантних профила, с обзиром на значај проблематике, крајња одлука би била најближе праведности ако би се донијела на референдуму“, закључује Чиликов за Спутњик.
