Питање обнављања дипломатских односа између две земље поставља се већ годинама, а очекује се да ће бити покренуто и током сусрета руских и грузијских дипломата 7. фебруара у Прагу.
Aналитичари оцењују да редовни сусрети специјалног представника грузијског премијера за односе са Русијом Зураба Абашидзеа и заменика руског шефа дипломатије Григорија Карасина доприносе нормализацији односа, али сумњају да ће њихов састанак у Прагу довести до успостављања дипломатских односа.
Грузија је спремна да разговара о трговинским и економским везама, одређеним хуманитарним проблемима, о решавању питања укидања виза за грађане Грузије, али све што се тиче политике требало би „преселити“ у Женеву, у формат међународних разговора. Питање о успостављању дипломатских односа се не разматра, јер је везано за проблемом територијалне целовитости Грузије. Док не буду решена питања Абхазије и Чинвакског региона (тако у Тбилисију називају Јужну Осетију), то питање се неће покретати.
„Ми са тим нећемо трговати“, рекао је Абашидзе.
Москва на то гледа једноставније — Русија није прекинула дипломатске односе, па није на њој ни да прва покреће успостављање тих односа.
„Није Русија прекинула дипломатске односе у августу 2008. године и са наше стране није ни било препрека за њихово успостављање. Тако да позитивне промене о овом питању зависе искључиво од Тбилисија“, истакао је Карасин.
Подсећања ради, краткотрајан оружани сукоб између Грузије и Русије избио је у августу 2008. године када је грузијска војска, обучена од стране америчких инструктора, напала Јужну Осетију и покушала да спроведе операцију која, по оценама многих експерата, има много сличности са операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ из 1995, када је Хрватска извршила напад на територију Републике Српске Крајине.
Међутим, руска војска је одлучно заштитила своје грађане на тој територији и осујетила војни покушај тадашњег грузијског председника Михаила Сакашвилија да поврати контролу над Јужном Осетијом.
Дипломатски односи између Русије и Грузије су прекинути одлуком Тбилисија, као одговор на то што је Москва признала независност Абхазије и Јужне Осетије.
Аналитичари оцењују да је у току процес отопљавања односа двеју земаља у односу на период када је Сакашвили био на челу Грузије — обновљена је трговинско-економска сарадња, говори се и о могућностима успостављања дипломатских односа, али камен спотицања и даље остаје територијално питање Абхазије и Јужне Осетије.
„Став Грузије је непромењен — они сматрају да би Русија требало да размотри своју позицију по питању Абхазије и Јужне Осетије. Ништа се није променило ни откако је на власт дошла нова коалиција ’Грузијска машта‘. Та коалиција жели да оствари прагматичне односе са Москвом, заинтересована је за дијалог у економској и хуманитарној сфери, али што се тиче политичких питања напретка нема, а помаке не би требало ни очекивати, јер ниједна страна није спремна на уступке. Фраза да је успостављање дипломатских односа могуће у случају да се постигне концензус по питањима Абхазије и Јужне Осетије раније се могла чути од стране владајуће елите у Тбилисију, али јасно је да ни Русија ни Грузија неће одступити од свог става по том питању“, каже за Спутњик Константин Тасиц, виши научни сарадник сектора кавкаских истраживања руског Института стратешких истраживања.
Он истиче да упркос прекиду дипломатских односа, Русија и Грузија имају богату заједничку историју, а да везе између народа никада нису ни прекидане.
„Авиони из Тбилисија ка Москви су пуни, а у амбасади Швајцарске, која у Грузији представља интересе Русије, увек су редови за визе. Москва је спремна да изађе у сусрет и не искључује могућност враћања безвизног режима, али тек након што дипломатски односи са Тбилисијем буду успостављени“, додаје је Тасиц.
Тренутно, Руси могу да посећују Грузију без виза, док је Грузинима виза за Русију потребна.
Крајем прошле године руски председник Владимир Путин је рекао да је могуће враћање безвизног режима за грађане Грузије, јер за то „има основа“.
Ово питање је веома важно за Тбилиси, ако се узме у обзир чињеница да у Русији живи више од милион Грузина, што је скоро трећина становништва Грузије.
Више од половине грађана Грузије (54 одсто њих) сматра да би земља требало да има прозападни спољнополитички курс, а истовремено истичу и да треба да сачува добре односе са Русијом.
