Шта ће Србији ванредни парламентарни избори ако смо у владајућој коалицији на прагу јасног политичког договора о председничким? Мала је вероватноћа да ће бити ванредних парламентарних избора, али ту могућност свакако не би требало потпуно искључити, каже у интервјуу за Спутњик потпредседник Социјалистичке партије Србије Душан Бајатовић.
Председник ваше странке Ивица Дачић изјавио је да владајућа коалиција преговара о наставку сарадње са СНС-ом. Шта то конкретно значи?
— Власт у којој је и СПС премашила је 65 одсто подршке у парламенту, можда се приближимо и двотрећинској већини… У претходних пет година смо применили врло тешке економске мере, али смо задржали интегритет — пре свега по питању националног идентитета. То су веома важни фактори. СПС није контролисан од стране СНС-а. Колико ја видим, постоји јасна намера владајуће коалиције да се јединствено изађе на председничке изборе, а то значи да ће се наставити и наш јединствен наступ у српском парламенту. У том смислу, поставља се јасно питање — а шта ће нам уопште ванредни парламентарни избори. Тренутно је најважније шта ће се десити на председничким. У том смислу су и председник Дачић и цео СПС веома јасни: ми сматрамо да би, зарад јединственог наступа владајуће коалиције, наш кандидат требало да буде Александар Вучић. Он ће најлакше објединити и помирити интересе свих коалиционих партнера. А моје лично мишљење је да је вероватноћа да се паралелно одрже и ванредни парламентарни избори веома мала.
А ко ће бити премијер Србије у случају да Александар Вучић буде Ваш кандидат на председничким изборима? Можда Дачић?
— Када будемо знали ко је конкретан кандидат, то ће постати важно и размишљаћемо о премијеру. Али тренутно су нам председнички избори најважнији. Не могу да коментаришем тезу да ће Ивица Дачић бити премијер — вероватно ће бити један од кандидата, уколико Вучић буде кандидат за председника. Када постане актуелно, то питање ћемо свакако решити безболно. Дакле, у случају да Вучић буде кандидат, ми смо ту, договарамо се и разговарамо… Нисам адвокат ни СНС-а ни Вучића, али сам за политичку и сваку другу стабилност. У одсуству парламентарних избора, то је нешто о чему треба водити рачуна, јер је та стабилност услов економског развоја. У пракси, то значи да треба спречити расипање енергије на унутарполитичке борбе. Што се мање политички тучемо, то боље за нове инвестиције. Да не поплашимо инвеститоре, то је најважније. Политичка нестабилност нарушава и интегритет институција.
Зашто мислите да би кандидатура неког другог, а не Вучића, изазвала нестабилност?
— Свака странка би, наравно, хтела да узме себи што више власти, али у овом моменту се треба окренути интересима Србије. Можда би у име демократије или демократске игре на председничким изборима требало да буде неки други кандидат, али шта то значи? То би нужно довело у питање финансијске токове, па и нестабилност курса динара. Зарад игре демократије и унутрашњег сукоба и фрустрираног испољавања разних незадовољстава поново бисмо били на прагу некакве „обојене револуције“, а видимо какво је добро донела, како европским државама, тако и арапским. Надам се да ће овај пут бомбе изостати као део увођења демократије. Није нам потребна нова „обојена револуција“ у Србији — видели смо резултате.
Како оцењујете опозиционе кандидате за председничке изборе?
— Колико ја видим, они имају два кандидата. Чекају други круг, па ће трговати. Велика предност ове власти, морам то тако да кажем, јесте квалитет опозиције у Србији.
А да ли су таквој опозицији уопште потребни парламентарни избори?
— Мислим да је циљ опозиције у Србији да понуди грађанима опцију која ће довести до разградње политичког интегритета и постигнуте економске стабилности. Ако желимо такав начин размишљања, ако желимо „цветне револуције“ у Србији, то је онда прави избор. Мислим да владајућа коалиција сада све добро држи под контролом — а ово што се нуди грађанима као алтернатива, су „слатке лизалице“… Мислим да оне представљају једну мало перфиднију политичку форму. За парламентарне изборе они очигледно баш ништа не могу да договоре, зато што је поприлично поништен потенцијал тих петооктобарских идеја. Ту су шансу добили функционери и вође тих протеста, они очигледно јако добро живе, а они који су их подржавали и шетали остали су без икакве шансе, управо захваљујући политичкој структури коју су довели на власт. Пети октобар је био револуција која је појела своју децу и њихову будућност. Ако желимо исто размишљање, исте структуре и револуције на бази грађанских права, добићемо много права, али нећемо моћи да користимо ниједно. Камен-међаш ће бити управо то какву економску будућност земље видимо и како видимо њен интегритет, пре свега на националном плану.
Може ли блискост са Кином да помогне Србији? Та земља је у Европу, на неки начин, дошла преко Србије….
— За нас је тренутно добро што нисмо у Европској унији, заиста — јер у супротном, од руских и кинеских инвестиција не би било ништа! Све што ми треба да урадимо је да задржимо политичку стабилност, да градимо своје институције. Ми почињемо да клизимо у то стање где ћемо у једном тренутку бити на одговарајућем цивилизацијском нивоу. Ако будемо имали јасне економске планове, не треба да играмо на само једну карту. Идемо у ЕУ — али што се мене тиче, ући ћемо у њу кад будемо спремни. Неки би додали, ако Европске уније буде. Ја се надам да ће је бити — али она има многе структуралне слабости о којима се данас мало говори: од самог евра, преко разних визних режима и мигрантске кризе… Све то угрожава пројекат ЕУ. Још је то далеко од заједнице уједињених европских држава какву смо замишљали.
Ова и претходна Влада направиле су добре аранжмане са Кином, а настављена је и сарадња са Русијом, али то нам се највише замера у Бриселу и Вашингтону…
— Шта нам то замерају? Па с ким раде они из Брисела? Чији гас увозе ти исти Европљани који мисле да ми не треба да га увозимо? Разговарајте са било којим привредником из Немачке, Француске или Италије. Сви кукају што су евробирократе увеле санкције Русији. То је огромно тржиште које је добро плаћало. Ти привредници су за укидање санкција, али политика то не дозвољава. Ја нисам видео да Русија прижељкује да пропадне долар или евро, јер то ни Русији не одговара. То одговара онима који хоће да униште Европу и направе хаос у свету. Мора до дође до ребаланса односа снага у свету. Свет постаје мултиполаран, чак и у војном смислу.
Видимо велике отпоре тим променама у свету…
— Тако је. Ево рецимо, на многим медијима већ је уведена нека врста цензуре. Од кад су други почели да развијају медије, као што су рецимо Спутњик и РТ, сада некоме то одједном не одговара, размишљају да их забране. Ма немојте?! Си-Ен-Ен може да ради свуда, и Би-Би-Си, али РТ и Спутњик не могу?! Па нешто с тим системом није у реду. Стварају се наводно вредности које су нам проколамоване, али очигледно да су и оне ограничене одређеним елитама. Те елите покушавају да диктирају све. Све више се размишља о том протекционизму, и у Европи, и у Америци. Та тржишта ће се, дакле, затварати за конкуренцију коју су до јуче прокламовала. Ми морамо да имамо осећај за то. Ја бих, рецимо, свима дао да зидају и граде у Србији под најбољим могућим условима, али никада не бих забранио или ускратио помоћ домаћем капиталу и домаћим предузетницима. То је, и то морамо да признамо, била наша велика грешка у претходном периоду.
Може ли се Србија одупрети спољним притисцима кад је у питању очувању државног интегритета?
— Када говоримо о очувању интегритета и о том питају морају се повремено правити компромиси — то је рецимо видљиво у Републици Српској… Али рецимо, кад говоримо о Косову — и ту смо под великим притиском да признамо независност. Под огромним притиском. Међутим, колики год да буде притисак, то у овом тренутку није политичка реалност. И како год да се води бриселски процес, то је нешто што решава питање опстанка Срба на КиМ. Што се нас тиче, то није и неће бити разговор двеју држава, већ државе Србије и њене јужне покрајине.
