Добро опробан метод Приштине да, кад јој политички процес не иде на руку, изазове пажњу западних ментора тако што испровоцира инциденте и сукобе за које окриви Србе, овај пут је ударио у политички бедем Београда.
Званичници Србије хитно су обавестили амбасаде великих сила да Албанци могу да изазову немире на северу покрајине, а да ће Срби на КиМ поново бити мета. Ако томе додамо и да Приштина тврдо одбија да спроведе договорено у Бриселу, извесно је да је преговарачки процес упао у најдубљу кризу.
„Дијалог између Београд и Приштине је већ прекинут. Албанци инсистирају на стварима које само њима одговарају не желећи да учине ни корак у правцу испуњења према српској страни, као што је формирање Заједнице српских општина“, за Спутњик оцењује тренутну ситуацију политички аналитичар Бранко Радун, напомињући да и површна анализа досадашњег спровођења бриселског споразума указује јасно на то.
„Ситуација је сада дошла до тачке блокаде процеса и због тога што ЕУ нема тај капацитет да наметне пре свега Албанцима да испоштују оно што је договорено“, каже он.
За Албанце на Косову остало је „нерешено“ још само питање севера Косова. Иако је север одмах по потписивању бриселског споразума, одржавањем локалних избора по косовским законима, „умрежен“ у систем Приштине, стварну власт Косово још није успело да оствари. Управо то може и да буде разлог да Приштина почне да „звецка оружјем“ северно од Ибра, покушавајући да Србима стави до знања — ко је главни.
Одраније се зна да Приштина не ради ништа сама, па тако ни специјалне јединице РОСУ не би завршиле на северу без пристанка Срба да за то нису однекуд добилe зелено светло. Не би се ни због рушења потпорног зида високог пола метра у Северној Митровици, који је изградила српска локална самоуправа, подигла толика бука да неко Приштини опет не шири крила… Можда је тај неко попут америчког амбасадор Кајла Скота који је безбедносну ситуацију на Косову назвао само „малом неравнином“ која се испречила на путу дијалога Београда и Приштине.
Да ли Београд с правом упозорава на, на прву лопту, „невидљиве потезе“ који вуче Приштина? Да ли је Београд у неку руку успео да упозори међународну заједницу да је могућ поновни погром Срба као што се то десило 17. марта 2004?
Радун каже да је више него очито да су Албанцима потребни конфликти на Косову, јер одлазеће структуре из Вашингтона и међународне заједнице, желе да искористе тај интерегнум да направе конфликтну ситуацију коју би искористили како би Србију оптужили за кршење и прекид преговора.
„И не само то, већ и за дестабилизацију региона и ко зна шта још како би тако добили предност. Чак можда и за зелено светло изазивању агресије на северу. Србија је то препознала као опасност и ради све што је у њеној моћи да не одговори на то“, каже Радун.
Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин затражио је од Европске комисије да јасно каже ко крши договоре и дијалог у Бриселу.
Вулин се данас у Бриселу састао са комесаром за проширење и суседску политику Јоханесом Ханом, којем је пренео забринутост Србије за судбину Срба на КиМ и судбину дијалога Београда и Приштине.
„Понашање Приштине, у коме се полази од претпоставке да је Србија некоме нешто дужна и где се не бежи чак ни од посезања силом и уношења немира и несигурности за Србе који живе на КиМ, за нас је апсолутно неприхватљиво“, поручио је Вулин у седишту Европске комисије.
Он је оценио да је премијер Србије Александар Вучић показао велику способност да се уздржи и да у интересу живота Срба на КиМ, дијалога и регионалне стабилности успе да контролише ситуацију, умири Србе и пошаље поруку да ће учинити све како би се сачувао мир и стабилност.
Истовремено, како каже, не види исту уздржаност као ни храброст и способност са приштинске стране да кажу да ће сачувати мир и стабилност на читавој територији КиМ.
„Настављамо да се боримо за Србе на КиМ и очување регионалне стабилности. А Европска комисија мора да изађе са јасним ставом ко је тај ко крши договоре који се постижу у Бриселу и ко је препрека дијалогу. Србија то није“, поручио је министар Вулин.
