00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Динар остаје на сигурном курсу

© Sputnik / Милош ЋурчинДинари
Динари - Sputnik Србија
Пратите нас
Курс динара ће сутра опет бити испод нивоа од 124 динара за евро и у наредним месецима се ништа битније неће мењати. Апсолутно можемо да очекујемо да се и у овој години одржи валутна стабилност, каже за Спутњик аналитичар Економског института Иван Николић.

Уз подршку Народне банке Србије (НБС), која је 3. фебруара на међубанкарском девизном тржишту продала 45 милиона евра, динар ће се у понедељак вратити испод нивоа од 124 динара за евро. Званични средњи курс износиће 123,9982 динара за евро, домаћа валута ће према евру бити слабија 0,3 одсто него пре месец дана, а 1,2 одсто на годишњем нивоу, саопштила је НБС.

Да ли ће евро пропасти, или ће уништити Европу?

Слабљење динара према евру последњих дана и прелазак те нове психолошке границе од 124 динара за евро донео је узнемиреност због подсећања на ситуацију с почетка 2015. године, када је динар из дана у дан слабио.

Да ли треба да нас брине то што је за месец дана ове године распон курса отишао од 123,4512 динара за евро, када је 4. јануара био најјачи, до 124,0147 када је 3. фебруара био најслабији?

По оцени директора у Економском институту, аналитичара Ивана Николића, нема разлога за бригу.

„Ништа страшно“, каже Николић за Спутњик и објашњава — имамо сезонске стандардно јаке факторе који делују око Нове године. Уз то је стицајем околности, као и прошле године, промењена монетарна политика америчке централне банке (ФЕД) и све је деловало на нешто већу тражњу за девизама.

Да битнијих промена нема у односу на прошлу годину, он илуструје чињеницом да су интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту од почетка ове године биле отприлике у истом обиму као оне у исто време 2016.

Шта је уплашило елите из Давоса? (аудио)

Ситуација се поновила, што је довело до благог слабљења динара будући да, како подсећа, НБС не брани неки ниво домаће валуте већ интервенише само да би спречила веће дневне осцилације.

На питање шта можемо даље да очекујемо кад је реч о курсу, Николић одговара да је апсолутно убеђен да се ништа битније неће променити у наредним месецима.

„У овој години можемо да очекујемо да се одржи та релативна валутна стабилност. Нећу рећи апсолутна јер и у прошлој години је динар ослабио до два одсто, отприлике 1,9 према евру, односно 1,7 према долару. Ништа више од тога се неће променити 2017. У том погледу грађани и привреда могу да буду потпуно спокојни“, тврди Николић.

На питање да ли ће се на већу тражњу за девизама одразити и нова повећања основне каматне стопе од стране ФЕД-а, који је то раније најавио, аналитичар Економског института договара: „Видећемо како ће то ићи“.

Та најава ФЕД-а да ће у 2017. најмање два пута мењати референтну каматну стопу односила се на неке друге околности.

Бављење финансијама - Sputnik Србија
Да ли је прошло време Гогољевог ревизора

„Они су најавили, али то сада све зависи од економске политике коју ће водити председник Доналд Трамп и његова администрација, што сада још није познато“, напомиње Николић.

Ипак сматра да свакако неће бити повратка на нивое неконвенционалне монетарне политике која је била када су камате практично биле негативне.

Инфлација је, како је објаснио, у порасту и у Америци. Достигнут је готово тај циљани ниво од два одсто, с друге стране, стопа незапослености као значајан индикатор, јесте испод природног нивоа. Према томе, закључује Николић, стекли су се услови да се монетарна политика нормализује, односно напусти неубичајена пракса из претходних година, а то значи и нешто више каматне стопе.

Проблем са земљама у развоју каква је и Србија јесте што те више каматне стопе представљају сигнал делу инвеститора да због очекивања и ризика селе капитал из тих земаља, наглашава аналитичар. Он, ипак, додаје да се ништа у Србији другачије не дешава него што је у сличним земљама у региону.

„Коначан закључак је, дакле, да се не дешава ништа неуобичајено, инфлација је потпуно под контролом. Нико не сагледава ову годину ништа другачије него што је била прошла“, каже за Спутњик директор у Економском институту.

Београђани славе светску титулу - Sputnik Србија
Српска економија — дубљи џеп, али не довољно

У изазове стабилном курсу у 2017. Гуверенерка НБС Јоргованка Табаковић је још крајем прошле године навела очекивани наставак нормализације монетарне политике ФЕД-а, експанзивнију фискалну политику САД, али и политичка дешавања на међународној сцени. Од  избора у Немачкој, Француској, Холандији… до одлуке Европске централне банке о даљем спровођењу програма куповине финансијске активе.

Она је оценила да најбољу одбрану од тих утицаја чине даља позитивна домаћа кретања на пољу макроекономске и фискалне стабилности, раст привреде, као и смањење спољнотрговинске неравнотеже и  нивоа јавног дуга.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала