Није искључено да Дан државности Србије, који се свечано обележава у среду, политички засени одлука врха владајуће Српске напредне странке кога ће да кандидују на председничким изборима — Александра Вучића или Томислава Николића.
За кандидатуру премијера Србије за фотељу на Андрићевом венцу залажу се јавно наијстакнутији функционери напредњака: Небојша Стефановић, Зорана Михајловић, Милош Вучевић, као и већина чланова страначког председништва.
И најважнији коалициони партнер Ивица Дачић апелује на Вучића да уђе у председничку трку и напомиње да би се, у противном, он као лидер социјалиста сам кандидовао.
Главни аргумент свих који „гурају“ председника СНС-а и премијера на изборе је да, како тврде, једино он може да победи у првом кругу, чиме би се избегла било каква неизвесност у предстојећој политичкој бици. Притом, Вучић још ниједном није јавно показао жељу да напусти Немањину 11 и најоперативнију функцију у земљи и да се кандидује за место председника.
Са друге стране, актуелни шеф државе Томислав Николић јавно је исказао недвосмислену жељу да проведе још један петогодишњи мандат у згради председништва. С тим што је слао различите сигнале o томе да ли ће се кандидовати сам, без обзира на став СНС-а, или ће кренути у овај политички бој искључиво уз подршку напредњака.
Он је најпре најавио да ће свој улазак у трку објавити уочи Божића, да би се након разговора са премијером Вучићем ова важна политичка одлука померила за Сретење.
У међувремену, бројна истраживања јавног мњења објављивала су да шансе за победу у првом кругу има само Вучић, а његови најближи саборци свакодневно су поручивали да он треба да се кандидује. Прошле недеље (као и крајем децембра), агенција Медија галуп „одговорила“ је својим истраживањем по ком би и Николић могао убедљиво да победи све ривале, чак и независно од подршке СНС-а.
И сада се чека одлука.
Њој ће, како неки незванични извори из врха власти потврђују, претходити пресудни разговор Вучића и Николића у четири ока, после ког ће Србија сазнати — ко је председнички кандидат најјаче политичке странке у земљи.
Могућа су три сценарија:
Први — да и Николић пристане да Вучић буде председнички кандидат.
У том случају, према свим сондажама, актуелни премијер би победио на изборима и постао би председник државе. Упразнило би се тада место председника Владе Србије, а за ту важну позицију, према садашњим незваничним сигналима, могао би да конкурише чак и лидер социјалиста Ивица Дачић.
Остаје непознаница која би политичка рола у таквој расподели припала Николићу, али се по кулоарима спекулише да би могао да се врати на место лидера СНС.
Други — да Томислав Николић од Вучића, ипак, добије подршку за другу председничку кандидатуру. Та одлука не би изазвала велике кадровске рокаде у земљи, а председничку трку би учинило занимљивијом и то што би владајући блок имао више кандидата. У том случају, наиме, у битку до Андрићевог венца могао би, поред Дачића, да уђе и лидер СДПС-а Расим Љајић.
Трећи — да Николић и Вучић не успеју да се договоре и да обојица истакну кандидатуру на председничким изборима. То је најмање реалан сценарио, и спада пре свега у домен теорије. Јер то би најпре могло да нанесе штету неприкосновеној СНС и да јој у одређеној мери окруни подршку непосредно пред важне државне изборе. Она би представљала и својеврсни — „растанак на Сретење“.
Свакако, поред ове три опције још није потпуно искључена варијанта одржавања и ванредних парламентарних избора уз председничке. Ипак, о њима се све мање говори у врху власти и веће су шансе да изостану.
Непознаница у овој једначини још је пуно. Извесно је да су пред Србијом дани који би могли пресудно да утичу на препакивање политичке сцене и на нови распоред у институцијама у наредним годинама.
Можда је и симболички корисно да се овакве одлуке донесу на Сретење, баш кад је првим уставом утемељена модерна Србија.