„Још једном желим да будем јасан — Србија неће признати Косово шта год да нам се нуди заузврат и каквим год притисцима били изложени. Реч је о одбрани принципа и о трајној наклоњености правди. Онај ко се држи принципа и ко се бори за правду, увек је у праву“, поручио је Николић у обраћању на седници СБ УН.
Како је рекао, ускоро ће се навршити четири године од постизања првог Бриселског споразума, а кључни сегмент тог Споразума, договореног и потписаног, односи се на формирање Заједнице српских општина, које нажалост још није ни почело.
„Представници Приштине све отвореније поручују да њихова Заједница и не занима и да се неће држати договора чији је гарант Европска унија. Ову самовољу приштинских преговарача неће решити тек понека узгредна јавна критика упућена Приштини, која стиже са Запада“, оценио је Николић.
Он је додао да Србија с правом захтева само толико — да се Приштина држи договора од пре четири године и очекује да чује уједињен и снажан глас међународне заједнице, укључујући наше партнере из ЕУ, против игнорантског става Приштине о овом питању које је од виталног значаја за Србе.
„Чему договори, обавезе на које се пристало, ако се не спроводе“, упитао је.
Успостављање ЗСО предуслов је за нормалан живот и одржив опстанак српског народа у Покрајини.
„Као таква, завређује да јој се посвети далеко већа пажња и у Извештају генералног секретара УН, чији је задатак да брани основна људска права, пре свега право на живот, слободу кретања, становања, право на рад и образовање, право на очување културне посебности народа, слободу вероисповести“, додао је.
„Заједница српских општина је и осмишљена са задатком да успостави владавину права и људских слобода Србима кроз институције система“, подвукао је председник Србије.
Србија, додао је, и у том контексту сагледава важност редовних седница СБ са којих се упућује порука обема странама, а поготово Приштини, да оно што се договори није и не може бити тек мртво слово на папиру, већ мора да заживи и оствари се.
Он је рекао да се изговори за одуговлачење више не смеју тек тако прихватати. „Формирање и активирање ЗСО је приоритетно. Динамика формирања се мора дефинисати и одредити датум почетка рада Управљачког тима, а Заједница може бити заснована искључиво на ономе што је договорено — никако на некаквим накнадним покушајима једностраних измена онога о чему је, уз посредовање ЕУ, већ постигнут договор“.
Формирање ЗСО са суштинским овлашћењима предвиђеним Бриселским споразумом и постигнутим пратећим договорима, а не са ингеренцијама невладине организације, неопходно је и како би се спречила даља ескалација неповерења.
„Све друго би значило избегавање преузетих обавеза и обесмишљавање самог дијалога између Београда и Приштине“, додао је.
„Реагујући одговорно и одлучно на све изазове, државне институције Србије утицале су на смиривање тензија на Косову и Метохији, које су претиле да ескалирају. Порука коју са овог места желим да пошаљем свим екстремистима јесте да мирна решења немају алтернативу“, рекао је Николић.
Он је истакао штетност изјава у вези са могућим формирањем Војске Косова, чиме би, како је рекао, озбиљно била прекршена резолуција СБ УН 1244, а што би истовремено представљало нову, озбиљну претњу напорима у правцу стабилизације не само КиМ, већ и Западног Балкана.
Говорећи о дијалогу између Београда и Приштине, он је истакао да Србија настоји да утре пут постепеној нормализацији стања, али и указао да је за „искрен и животно спроводљив договор потребна и искреност другог саговорника“.
Према његовим речима, чињеница је да је Србија у оквиру дијалога конструктивна и реална у предлозима и да је спремна на компромисе који нису лаки.
„Овакав приступ Србије није праћен истом таквом намером друге стране, која учестало онемогућава напредак у спровођењу обавеза које је договором и потписом преузела. Одређени резултати јесу постигнути, али ни приближно оним који се очекују“, навео је Николић.
Он је рекао да је сва наша настојања да се држимо дијалога уз посредовање ЕУ, на који су пристали и Београд и Приштина, у континуитету праћена кршењем договора и агресивним поступцима власти у Приштини.
„Циљ (Приштине) је да се испровоцирају сукоби: од забране испорука уџбеника на српском језику, преко константних напада на Србе и њихову имовину, противправног покушаја конфискације рударско-металуршко-хемијског комбината ’Трепча‘, до најновијих примера забране уласка на КиМ воза из Београда, што представља најгрубље кршење основних људских права и слободе кретања“, упозорио је Николић.
Према његовим речима, Приштина је на воз „одговорила претњама, минирањем пруге и употребом дугих цеви и борбених возила“.
Како је навео, такав приступ директно је супротстављен духу дијалога који тежи нормализацији односа и представља озбиљно угрожавање мира и стабилности у региону.
Он је рекао да има оних који кажу да је воз носио поруку да је Косово саставни део Србије и да је то провокација коју су били спремни да зауставе силом оружја.
„Не постоји ниједна одлука УН по којој КиМ није у саставу Србије. За мене, права провокација је то што сви представници привремене администрације у Приштини говоре да је Косово независна држава. Да ли бисте оправдали када би Србија, чланица Уједињених нација, на ту провокацију одговорила претњом оружјем?“, упитао је Николић.
Према Николићу, чин слања специјалних полицијских јединица апсолутно је неприхватљив и „био је позив на оружани сукоб“.
Он је додао да треба питати какво наређење су имали да се воз пун студената, којим случајем, појавио на административном прелазу.
„Мени, на састанку у Бриселу, пред високом представницом за спољну политику и безбедност, госпођом Могерини, нису знали како да одговоре. Можда ће вама рећи“, рекао је Николић али и додао: „овде седе многи заштитници њиховог понашања“.
Николић је подвукао да Србија никада и ничим није дала повод албанским екстремистима, али да они и даље не бирају средства како би изазвали сукобе ширих размера.
„Одраз таквог нашег добронамерног, компромисног приступа је и постизање договора о уређењу дела око моста у Косовској Митровици, 4. фебруара ове године“, рекао је председник Србије.
Он је навео и да не може бити истинског помирења без процесуирања свих злочина.
„То је обавеза према породицама које имају право да сазнају истину о судбини својих најближих. Република Србија никад није оспоравала потребу да сви који су починили ратне злочине, без обзира на етничку припадност, одговарају — напротив“, рекао је он.
Како је навео од кључне је важности да се по овом питању не прибегава манипулацијама и злоупотребама у политичке сврхе, чиме се власти у Приштини служе.
„Тако се показује неспремност Приштине за суочавање са одговорношћу у сопственим редовима по питању ратних злочина. Ово наглашавам свестан предстојећег почетка рада Специјалног суда, у чијој су надлежности злочини извршени на КиМ, а у вези са наводима из Извештаја Дика Мартија о трговини људским органима отетих Срба, као и други ратни и злочини против човечности“, прецизирао је Николић.
Он је подсетио и да француско правосуђе решава захтев за изручење Рамуша Харадинаја Србији зато што је осумњичен за најтеже ратне злочине.
„Тај нечовек, један од команданата терористичке тзв. "Ослободилачке војске Косова", у настојању да избегне задовољење правде, не преза да и данас, пред очима Европе и света, отворено прети новим ратом говорећи да ће — Србија проћи као 1999. године.“
„Не знам, дакле, зашто није уследила оштра осуда иступа, рекао бих отворених претњи Рамуша Харадинаја. Некажњивост за почињене злочине не сме се дозволити ни толерисати. Ово је цивилизацијско питање и озбиљан тест за целокупно чланство УН, прилика да покажемо да су право и правда изнад политике и да су све жртве једнаке у свом страдању“, додао је.
Он је говорећи о безбедности рекао да је у периоду од 1. октобра 2016. године до 31. јануара 2017. године евидентирано више од 30 етнички мотивисаних напада на Србе и друге неалбанце, затим указао на нерешен проблем враћања приватне имовине, да нема елементарних услова за одржив повратак расељених, да је број повратника поражавајуће мали…
Како је рекао штетан је манир приштинских власти да, уз сагласност неких великих сила које су спонзори покушаја њихове независности, прибегавају једностраним потезима, непоштујући Бриселски дијалог као договорени оквир решавања отворених питања.
„Континуитет ове лоше праксе потврђују и настојања у правцу остваривања чланства у УНЕСК-у, Интерполу и другим организацијама, која непотребно ремете атмосферу у којој се дијалог одвија и одвраћају од онога што би требало да буде примарни циљ за обе стране — стабилизација прилика у региону и изналажења одрживих и обострано прихватљивих решења. Србија се, са своје стране, држи договора“, рекао је Николић.
Он је истакао да се пре пет година одлучио да се укључи у дијалог са привременим властима у Приштини да бисмо смирили тензије и да бисмо, надасве, обезбедили што нормалнији и безбеднији живот Срба и неалбанске мањине која живи на КиМ.
„Оно што је Србија доживљавала за време дијалога натерало ме да се запитам да ли сам учинио најбоље" додао је Николић.
Подвукао је и да многи заборављају да је Косово и Метохија историјска територија Србије, а не Албанаца, којих, за разлику од Срба, према турским пописима, у 14. веку није ни било на том подручју.
„Заборавља се да се управо овде, у САД, пре 99 година прослављао Дан Косова као, разуме се, српске земље, и да је том приликом председник Вудро Вилсон упутио Посланицу српској заједници у САД, пожелевши срећу Србији и српском народу“, подсетио је Николић.
Он је навео и да се заборавља да ништа не вреди једнострано проглашавање државности, ако оно није плод сагласности матичне државе и народа, а да је то тачно, потврђује стални притисак на Србију да се одрекне своје територије, земље на којој је пре готово десет векова успоставила своју државност.
Николић је и овога пута апеловао на државе које нису признале једнострано проглашену независност Косова да издрже бесрамне притиске моћних и остану доследне свом принципијелном поштовању међународног права, Повеље УН и врховног ауторитета СБ УН на плану очувања међународног мира и безбедности и позвао оне државе које су то учиниле да ту одлуку преиспитају.
„Србија је спремна на договоре, али не на уцене, спремна на разговоре, али не на ултимативна једнострана решења, спремна на суштинску аутономију Косова и Метохије, никада на Независну државу Косово. И спремна, да у том контексту суштинске аутономије гарантује сва права националним заједницама, а та права су у нашим законима и у свакодневном животу далеко изнад стандарда већине држава“, указао је.
Он је истакао и да је Србија у потпуности сагласна са констатацијом из Извештаја о важности обезбеђивања адекватних средстава за рад УНМИК-а који се суочава са текућим и ванредним изазовима, укључујући "крхко" помирење и растућу претњу од насилног екстремизма.
Према његовим речима чињеница је да је Србија у оквиру дијалога конструктивна и реална у предлозима и да је спремна на компромисе који нису лаки.
„Овакав приступ Србије није праћен истом таквом намером друге стране, која учестало онемогућава напредак у спровођењу обавеза које је договором и потписом преузела. Одређени резултати јесу постигнути, али ни приближно оним који се очекују“, навео је Николић.
Николић је изразио своју захвалност специјалном представнику генералног секретара УН господину Захиру Танину на ангажману на реализацији мандата УНМИК, пожелео успех у даљем раду новом генералном секретару господину Антонију Гутерешу.
Председник Србије је изразио жаљење због смрти амбасадора Русије у УН Виталија Чуркина, „дипломате који је неуморним радом допринео заштити интереса не само Русије у УН и јачању угледа Организације, већ и светској дипломатији и глобалним политичким токовима нашег доба“.
Извор: Танјуг
