Партократија је највећа кочница српске економије и неопходно ју је што пре укинути да би се увео ред у земљи, будућност је у малим и средњим предузећима, а не у страним инвестицијама са нашим парама. Што се тиче спољне политике, мале земље треба да се држе на периферији геополитичких токова, изјавио је за Спутњик председнички кандидат покрета „Доста је било“ Саша Радуловић.
Гитара на крају јесењег заседања у Скупштини можда се није некима свидела, али је покрету „Доста је било“ удвостручила број посетилаца на друштвеним мрежама, каже он. Иако су на овим изборима странке много активније на друштвеним мрежама, Радуловић верује да није све у томе да се на њима буде присутан, већ и да има шта да се понуди. Председнички кандидат покрета „Доста је било“ верује да је Александар Вучић победив, и сматра да цео регион пати од исте бољке.
Покрет „Доста је било“ направио је изненађење на парламентарним изборима. Мислите ли да су изненађења могућа и на председничким?
— Мислим да су могућа. Вучић је победив, његова подршка је значајно пала, са неких 40 одсто у укупном бирачком телу на око 30. Ако се повећа излазност, он онда значајно пада.
Инсистирали сте на томе да се Јеремић и Јанковић договоре и да опозиција има једног кандидата, али до тога није дошло. Зашто сада и ви улазите у изборну трку?
— Нажалост, до те стратегије није дошло, и оно што сад покушавамо да радимо, пошто смо видели да Вучић побеђује у првом кругу, јесте да ја улазим у трку да бисмо подигли излазност јер тај раст у ствари и спречава Вучића да победи у првом кругу. Сличан ефекат би, на пример, произвео и Прелетачевић Бели када би успео да заврши прикупљање потписа, и то била јако добра ствар јер би он такође неке од апстинената извео на изборе. Ми треба да дођемо до свих апстинената не бисмо ли спречили победу у првом кругу. Наш циљ на овим изборима је победа против Вучића, и она се постиже тако што уз раст излазности долазимо до другог круга. Наравно, мислим да сам бољи кандидат од осталих, међутим, грађанима не говоримо да не гласају за друге кандидате. Кажемо, гласајте за онога за кога мислите да вас најбоље представља, а онда ће онај ко буде најуспешнији доћи до другог круга, и онда очекујемо да га подрже сви. Тада је Вучић заиста победив.
Дакле, нема дилеме кога ћете подржати у другом кругу уколико се ви не пласирате?
— Уколико Вук Јеремић или Саша Јанковић буду водили бољу кампању и дошли до другог круга, без икакве резерве ћемо их подржати и чак активно радити на кампањи да се победи на изборима. Међутим, ако ја дођем до другог круга, очекујем исти такав приступ.
Шта сте хтели да поручите гитаром на крају заседања Народне скупштине?
— То је било заседање Скупштине у којој је 27 закона и одлука слупано у једну тачку дневног реда, а онда је Скупштина „силована“ у целовечерњем заседању до ујутро само из једног разлога — да не би заседање ушло у четвртак. Јер, да је ушло у четвртак, Вучић би морао да се појави у парламенту и да одговара на питања посланика. Све су урадили само да би то спречили, и наше свирање гитаре је било протест против тога. Тим протестом смо практично и успели да пошаљемо поруку која је дошла до огромног броја људи који су чули после тога и озбиљне ствари. Разумем да има људи којима се то не допада али циљ који смо имали смо постигли.
Протестовали сте и због прекида рада парламента…
— Оно што се тада десило је нешто што је по нашем мишљењу потпуно неприхватљиво. Прво је распуштена, односно суспендована скупштина, и то је својеврсно ванредно стање. Образложење председника Владе, односно председнице Скупштине, која је само његов гласноговорник, да тобоже Скупштина уноси политичку нестабилност у друштво, заиста је испод сваког политичког нивоа. Поврх тога што су суспендовали Скупштину, заказали су ванредну седницу на коју је дошла Могеринијева да би се сликали са њом и да би рекла неколико добрих речи о томе шта је Влада радила. То је тек испод нивоа. И онда долазимо до тога да нам се председник Владе кандидује за председника Републике.
Не знам ниједну демократску земљу у свету у којој се то десило. То сам рекао Могеринијевој у лице, и није јој баш било пријатно. Дала је легитимитет свим тим одлукама које ми сматрамо дубоко неморалним и нелегитимним.
На парламентарним изборима прошле године максимално сте искористили друштвене мреже, да ли су сада и друге странке активне?
— Постале су много активније остале странке, али имају један мали проблем — немају садржај. Није довољно само користити друштвене мреже, морају и да се анимирају људи. На пример, наша страница на Фејсбуку у последња два месеца бележи милион посета недељно. Томе је допринело свирање гитаре. Пре тога смо имали отприлике пола милиона оних који су долазили на страницу, а након једног перформанса с гитаром, тај број је скочио.
Шта поручујете бирачима, зашто да гласају за вас? Који су то економски потези неопходни да се направе што пре?
— Имамо план у 20 тачака у коме смо показали шта тачно треба да се уради у Србији за годину дана. Суштина од осам главних проблема Србије је партократија, односно партијски паразитски систем који уништава све сфере друштва. Он се манифестује кроз партијско запошљавање, кроз корупцију, кроз партијску буразерску економију, кроз субвенције које се дају којекаквим инвеститорима из којекаквих земаља, које све иду уз неки партијски рекет који се узима. Читав партијски паразитски систем нас годишње кошта преко две милијарде евра, а с друге стране, пензионерима је отето 180 милиона евра и то се зове реформа. Сматрамо да је суштинско решење за Србију увођење реда, укидање те партократије, а то се ради тако што се склањају партијски кадрови из јавног сектора.
Верујете ли да је то могуће у Србији?
— Апсолутно је могуће. То сам радио кад сам био у Министарству привреде преко Агенције за приватизацију. Ми не говорим о вишку лекара, просветних радника, медицинских сестара или рецимо радника у комуналним предузећима, радника у ЕПС-у и тако даље. Говоримо о партијским кадровима са углавном купљеним дипломама са измишљених универзитета који седе на измишљеним административним радним местима. Треба укинути субвенције страним инвеститорима, то је једна потпуна бесмислица где практично неко добија 10.000 евра по радном месту за које плаћа наше људе 200 евра месечно. Претварамо се у земљу јефтине радне снаге из које нам деца беже. Нама треба систем универзалне социјалне заштите, здравствена заштита за све, култура које се финансира из буџета, смањење пореза и доприноса за трећину јер они су извор сиве економије. Наша економска политика мора да се окрене према домаћим малим и средњим предузећима, породичним фирмама.
Противите се иностраним инвестицијама?
— Немамо ништа против страних инвеститора, управо супротно. Међутим, не са нашим парама. Значи, ако долазите, инвестирајте своје паре. Ово су неке основне економске ствари о којима сам говорио кад сам био министар. Што се тиче ових предузећа у реструктурирању, уместо политике Владе, која призива спасиоце, треба увести ред онако како се то ради на Западу више од 100 година. Прво урадите личну карту, попишете имовину, попишете обавезе, утврдите шта сте дужни.
Рођени сте у Босни и Херцеговини, отац вам је погинуо у Сарајеву…
— Да у колони у Добровољачкој улици.
Чини ми се да ретко причате о томе. Какав је ваш однос према земљама у региону и како би требало да изгледа сарадња са суседима?
— Мој отац је рођен на Косову, у општини Дечани, мајка ми је Личанка. Обоје су завршили факултете у Београду, отац медицински, а мајка економски. Ја сам одрастао у Сарајеву, тако да јако добро разумем мултинационалне средине, шта је ваљало, а шта није ваљало. Тај живот ′60-их, ′70-их и ′80-их година био је леп, али било је наравно ствари за које човек касније, кад одрасте, види да баш нису биле како треба. Ипак, у односу на ово данас, то је било више-мање уређено друштво. Проблем региона поново је партократија, исто као и економија. Постоје корумпиране политичке елите које се хране сукобом. Значи, њима је потребно подгревање сукоба, међусобни напад јер тиме најбоље анимирају своје гласаче, односно збијају редове, пошто немају решења за животне проблеме грађана. Када политичке елите биле одговорне, онда не би било запаљиве реторике. Наравно, не треба бежати од дешавања деведесетих, исто као што не треба бежати од дешавања у другом светском рату. Сваки злочин је злочин, и сви злочинци морају да буду кажњени на којој год страни да се налазе жртве. Потребна је политичка воља да се то разреши али бојим се да се ове ствари не решавају зато што нема политичког интереса. Тињајући конфликти су у интересу свих корумпираних, неспособних политичких елита у региону.
Како бисте себе дефинисали — као евроскептика или као еврофанатика?
— Грађанин сам Србије и само водим рачуна о томе шта је интерес ове државе. Нама требају добри односи са целим светом. У неким стварима Европска унија је идеалан партнер, а не треба потценити ни односе са Русијом. Значи, треба радити ствари које су нама у интересу.
Да ли је могуће балансирати?
— Мислим да није потребно балансирати већ држати се својих интереса. У спољној политици као и економији не постоје пријатељства. Постоје само и искључиво интереси. Мале земље су паметне ако се држе на периферији геополитичких токова и никад не буду захваћене самим вртлогом. Наши политичари су били довољно неодговорни да су у прошлости увек дозвољавали земљи и целом народу да буде ухваћен у вртлоге геополитике. На крају, велики се увек договоре, а страдају мали. Нама треба позиција у којој нећемо бити топовско месо за геополитичка разрачунавања. Оно што имамо данас је очигледно редефиниција односа јер су и односи између Америке и Европске уније, Русије и Кине, врло компликовани.
На шта сте мислили кад сте рекли да је Србији потребно темељно чишћење политичке сцене?
— Промена се дешава већ од избора 2012. Странке које су имале прилику да управљају државом након Петог октобра изгубиле су подршку. Ти политички лидери су истрошени, можда су они добри људи, али су изгубили поверење грађана. Њихово учешће у кампањама појединих кандидата сада им само снижава шансе, и то је једини разлог због ког се бунимо. Јер ако нам је циљ да победимо Вучића, ко год смета тој победи заиста би требао да стане са стране, не би требало да користи ове председничке изборе и кандидате за прање својих биографија и на неки начин спасавање својих странака. Мислимо да је то њихово време прошло и да су потребне нове политичке снаге. Нама су потребне нова левица, нова десница и нови центар. СНС ће нестати са политичке сцене, срушиће се као кула од карата, а људи ће се питати да ли је могуће да то тако лако може да се деси.
