Доналд Трамп јесте победио Хилари Клинтон на председничким изборима у Америци, али није осујетио њену политику на Балкану. Клинтонови, ако рачунамо и оба мандата Барака Обаме, дуже од двадесетнгодина суверено одлучују о свему што се дешава на овим просторима. Кријући се иза „Клинтон фондације“, овај политички и супружнички пар уз помоћ Џорџа Сороша још „влада Балканом“.
Зашто је Клинтоновима битан баш Балкан?
Иза свега се, наравно, првенствено крију новац и бизнис. Трговина оружјем, улагање у инфраструктуру од гасовода, па до аутобанова, рудна богатства… Наравно, нема ни доброг бизниса без политичког аспекта. Балкан је идеалан за оне који желе да држе под контролом Европу, Блиски исток и изблиза „надгледају Русију“. Имајући то у виду, не треба да чуди што се такозвана Хиларина „љубичаста револуција“, првобитно скројена за обарање Трампа, очас посла преселила на наше просторе.
То, додуше, није ново, јер је Хиларин план о преуређењу Балкана у неколико наврата, премда стидљиво, изнет и у њеној председничкој кампањи.
С обзиром да су Клинтонови, или боље речено Бил Клинтон и Медлин Олбрајт, фактички пре свих „скројили“ садашњи изглед Балкана, није ни чудо што су себи дали за право да га и — преправе.
Наравно, што већа нестабилност у овој регији, то већи страх у Европи. Владавина страхом од сукоба на тлу Европе је у неку руку изум Клинтонове администрације. Пелцер се примио, па се ни Обама ни Меркелова нису усудили да демистификују ову појаву, упркос чињеници да је немачка обавештајна служба располагала подацима о такозваним фингираним сукобима на етничкој основи у режији Америке.
Редом гледано, Косово је, факат, приватна држава Клинтонових. Они не само да имају тамо новац инвестиран преко разних посредника, већ преко Албаније имају и излаз на море, што за њихове послове даље од овог региона има и те какав значај, посебно за транспорт оружја, намењен „борцима за демократију“, какви су били нарочито у ОВК, или за хуманитарне акције. Не треба заборавити да се управо једна таква хуманитарна акција под окриљем Клинтонове фондације тренутно истражује у Америци јер се испоставило да се иза свега крије трговина децом са Хаитија.
Клинтонови су добрано задужили Косово, али и Косово њих, па није ни чудо што се Приштина у последње време одлучује на кораке које раније не би ни помишљала да предузме без става званичне Америке.
Клинтонови су, наравно, и овде умешали прсте јер им је потребно Косово без било каквог међунардног надзора. Да не кажем „скровиште“ у срцу Балкана, Европе, одакле могу да диригују без икакве бојазни целим светом, па и Америком, оним делом који не подржава Трампа.
С друге стране, ту су три године кризе у Македонији, и пре неки дан изречен став званичне Америке да имају доказе да је тамо неки амбасадор САД добио новац да финансира, или боље да кажемо, кроји владу у овој држави. Македонијом „суверено влада“ Џорџ Сорош у спрези са Клинтоновима. Посебно су ангажовани око дела територије које насељавају Албанци, а у чијем делу се налази траса којом ће пролазити такозвани руски гасовод. Отуда и не чуди што им је потребна влада која ће само парафирати већ саставаљене документе на концесије итд.
Хиларина стратегија за „финално решење сукоба на Балкану“, није тајна у Америци. Посебно јер су у њој учествовали стручњаци са „Стратфора“ и „Ренд корпорације“. Осовина њеног програма за овај регион је коначно решење националних питања Срба, Хрвата и Албанаца. У анализи стања на терену наглашено је да на простору бивше Југославије неће и не може бити дугорочног мира све док три највећа народа дефинитивно не одустану од рата и сукоба као решења за националне проблеме.
Предуслов за то јесте праведно решење, „симетричан модел“ за Србију који подразумева да Београду треба дати право на уједињење са Републиком Српском, али под условом да призна Косово, које би се припојило Албанији. Север Косова би имао статус дистрикта као Брчко, које би добило право на широку аутономију и право на специјалне везе са Србијом.
Босна и Херцеговина, која је буквално „америчко чедо“ није дала очекиване резлтате, а с обзиром на Клинтонове везе са исламским земљама, не би дошло у обзир да Босна нестане, већ би се направила првобитна Босна (Алије Изетбеговића), њој би се припојио Саџак, који би имао специјални статус у оквиру БиХ. Хрватски део Босне би се повезао на исти начин са Хрватском, до тренутка сједињења. Постоји и опција да Бошњаци и Хрвати заједно направе државу, али то није нешто чему је склон Загреб.
По овој Хилариној мапи Македонија, са којом не зна нико шта ће, прошла би најгоре. У садашњем облику је за Хилари то „неодржива држава“, а као разлози се наводе непремостиве разлике између Македонаца и Албанаца који чине трећину становништва, као и сукоб са Грчком. Решење Клинтонова види да се Македонија по убрзаној процедури убаци пре свега у НАТО, па и ЕУ.
Када се говори о Клинтоновима, не треба заборавити ни Медлин Олбрајт, која је за себе излобирала уносне послове на Балкану, превасходно на Косову. Клинтонови су добили милионе долара у кампањама и донације за „Клинтон фондацију“ од Сороша. „Љубичаста револуција“ Клинтонових има циљ да скрати Трампову владавину уличним протестима и политичким ремећењем у свету, а с обзиром на однос Америке и Европе — где ћеш боље место за „потпаљивање ватре“ од Балкана.
Циљ је дестабилизован Балкан и Европа, што ће поткопати декларисани циљ Трампове администрације да доведе до нове међународне геометрије засноване на економском развоју и сарадњи међу народима, без намештања, натурања режима и промена власти у другим држава.
Другим речима, уколико дође до дестабилизације која би одвела у оружане сукобе, Трамп би морао да реагује, што би га натерало да погази своју реч и обећање. С обзиром да нема баш много присталица у Европи, лако би могао да буде „намештен“ у некој перверзној игри Клинтонових, а то би било довољно да му се мандат скрати. Јер тренутно у свету постоје две америчке спољне политике: званична Трампова и незванична Клинтонова.
