Које вредности и која идеологија су водили интелектуалце да дају подршку овом или оном кандидату? У емисији „Спутњик интервју“ о томе су говорили директор Завода за уџбенике Драгољуб Којчић, пензионисана професорка Електротехничког факултета Србијанка Турајлић и професор Филолошког факултета Мило Ломпар.
Према речима Којчића, који је потписник Прогласа 650, критеријум за оне који су подржали Вучића, а међу којима су, између осталог, таква имена као што је сликар Милош Шобајић или наш најпревођенији писац Зоран Живковић, јесте да Србија мора да иде путем економског јачања, а да је политичка стабилност услов свих услова.
Србија следи политику стабилности и када је реч о односима у региону, али и када се ради о ситуацији у свету која је поларизована и турбулентна, а сад треба у свим тим околностима водити онакву политичку игру која ће допринети да због инвестиционог капитала буде препозната као поуздано место, верује Којчић. Уз Вучићеву патриотску политику, која, како каже, „има драјв“, иде и грађански принцип са сетом права и слобода, укључујући и мањинска. Та политика подразумева и ЕУ и одржавање пријатељства са традиционалним савезницима попут Русије, додаје он.
Када су у питању односи у региону, истиче Којчић, важно је схватити да је једна ствар пацификовати те односе тако што ћемо се извињавати свима, као што смо радили до пре четири и по године, а друга ствар је када се успоставља стабилност односа на Западном Балкану где се Србија доживљава као равноправан партнер.
Најзад, напомиње он, подршку таквој политици дали су и руски председник Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел.
Којчић истиче да је основна разлика између интелектуалаца са списка 650 и оних других што препознају да је Вучићева политика реална.
„Не можемо да имамо само фантастичне снове. Када је у питању опстанак једног народа којем је потребан историјски предах после стотину година масакрирања, ратова, санкција све до бомбардовања, оно што су урадили Вучић и СНС са коалиционим партнерима јесте управо постизање те две вредности — стабилности и економског развоја“, каже Којчић и закључује да је разлика између Вучића и других кандидата што они остали имају добре жеље, а овде се ради о томе ко је способан да их реализује. Списак 650, напомиње он, препознао је да је то реалполитика, а све друго представља само политичку литературу.
„Ја живим у реалности. Из дана у дан живим све горе, не само ја, него цела Србија. Украдена ми је пензија коју сам поштено зарадила, а Уставни суд се огласио ненадлежним“, узвраћа Србијанка Турајлић.
Ова Влада је, према њеном мишљењу, „уништила и последњи траг свих вредности које су преживеле до њеног настанка“.
„Наши односи у региону су неупоредиво гори него 2012. године, када је ова Влада преузела кормило“, тврди она, а као примедбе наводи и партијско запошљавање, нерешен случај 24 спорне приватизације, али и то што је Србија земља у којој „полиција не реагује када је грађани зову у помоћ, што се десило пре годину дана“.
„Премијер и цела Влада не мисле да је у томе проблем и понашају се као да је најнормалније да ви као грађанин зовете полицију и она не одговори, а неко то проглашава за вредности. Тужилаштво које не може годину дана да покрене оптужницу, макар против Н.Н. лица за оно што се десило у Савамали, ја ту не видим никакве вредности“, констатује Турајлићева и упозорава да нема ни економског напретка ни стабилности у региону док не профункционишу институције.
Како истиче, Саша Јанковић је за 10 година на месту омбудсмана показао да није слуга ниједне власти, а показао је и да зна шта је правна држава и да хоће да учини све што је могуће да се она успостави.
Мило Ломпар, члан савета председничког кандидата Српског покрета Двери Бошка Обрадовића, сматра да у Србији постоји „симулакрум власти“. Та власт, каже, шаље хотимично противречне поруке јер треба да задовољи два различита кретања. Са једне стране, мора да делује у складу са захтевима бирачког тела које даје предност националним и патриотским оријентацијама, а са друге стране, мора да испуни очекивања спољашњих чинилаца који битно утичу на њено постојање, а то није у најбољој сагласности са овим првим.
Ломпар напомиње да ту власт треба критиковати не само из перспективе грађанских права, рецимо због случаја Савамале, него и због Бриселског споразума, који је, како истиче, противуставан.
„Ако желите да будете унутар нечег што је правна држава не можете хипостазирати Савамалу, а заборављати Бриселски споразум. Критика власти мора да буде кохерентна и ако је реч о правном аспекту онда су то два пола, иако та два примера нису иста, али у оба случаја ми се суочавамо са тим да ли функционишу закони или не. Они који је критикују због Савамале неће да кажу да је из те исте структуре тај исти премијер проглашаван Де Голом и Черчилом када је потписао Бриселски споразум“, каже Ломпар.
То што нико не потенцира питање неуставности Бриселског споразума објашњава тиме да би се тиме замерили „јачој адреси“ него што су председник Владе и владајућа странка, а то је западна политика.
„Ово су тужни дани за представнике прозападних оријентација код нас зато што видимо да Запад у лику Ангеле Меркел подржава ову власт. Тужни су ово дани и за русофиле међу нама јер видимо и да Владимир Путин подржава ову власт“, тврди Ломпар и истиче да у Србији људи не треба да се деле на „аустрофиле и русофиле“ него треба да воде рачуна о српским интересима, а то значи да уваже и грађанске и националне не само интересе, него и расположења. Носиоци националних интереса морају имати легитиман простор деловања, а не да буду сатанизовани, каже наш саговорник.
„Могу са вама да се сложим или не сложим о Бриселском споразуму. Наравно, мислим да Косово треба решавати другачије него што мисле Двери и ја јесам за ЕУ, али суштина је у томе да ми док не направимо Уставни суд не можемо да разговарамо ни о Бриселском споразуму, ни о пензији“, прокоментарисала је Србијанка Турајлић.
Додала је да иза Саше Јанковића не стоји некаква „проказана Друга Србија“, него људи који јесу за Европу, који мисле да проблем на Косову треба да се реши, али који се заправо залажу за правну државу изнад свега.
Мило Ломпар је упитао Драгољуба Којчића каква је то политика реализма ако се људска права Срба у Црној Гори газе „на најгори могући начин“, а „овај режим има најбоље односе са режимом у Црној Гори која та права ниподаштава“. Ништа боље није ни са правима Срба у Хрватској.
„То је политика која са једне стране може да прича о националним вредностима, са друге о европским интеграцијама, а њена суштина је да почива на три момента: осиромашени народ, ауторитарни вођа, спољни чиниоци. Ту постоји сагласност и док се та сагласност не промени ова власт може да буде мирна, а ова држава ће да пропада“, тврди Ломпар.
„Ваљда су за стање српских националних права у Црној Гори најмеродавнији Срби који су представници политичких странака у Црној Гори, а Андрија Мандић је као најрепрезентативнији представник Срба у Црној Гори подржао Александра Вучића“, одговорио је Којчић.
На питање хоће ли бити другог круга, он је оценио да на овим изборима постоји нека врста „националног консензуса“ и да је „политички реализам оно што је Србији најпотребније“, као и да „народ препознаје да не сме бити дисконтинуитета ако ћемо да наставимо путем којим смо кренули“.
„Видећете у првом кругу да смо са својим кандидатом показали да је Србија на најбољом путу“, оценио је Којчић.
Турајлићева верује да ће бити другог круга, али и страхује да постоји опасност од крађе гласова.
„Идеја да на Косово не може да дође нико ко не припада владајућој странци говори о томе да ће минимум 150.000 гласова бити непроверено и да маса људи на Косову неће ни знати за кога је гласала“, тврди Турајлићева.
„Немојте унапред да говорите да ли ће бити крађе. Онај ко има подршку 55 одсто гласача од кога да краде? Од оног ко има 7-8 одсто? Та идеја је била само у Суперхику код Алана Форда“, негодовао је Којчић.
Ломпар би волео да буде другог круга, али сматра да „без једног новог споразума о аутентичном и напоредном заступању грађанских и националних вредности тешко можемо да рачунамо на пад овог режима“.
„Људи имају право да гласају како они мисле. Ја бих само волео да оних 650 људи који су потписали Проглас, ако једног дана овај режим падне, пређу у опозицију, а не да иду из власти у власт“, додао је Ломпар.
„Пошто сам ја један од оних који су покренули демократски процес 1989. и 1990. године, један од оних који су правили Народну радикалну странку, ја сам већи део свог живота проживео у опозицији, знам како то изгледа“, узвратио је Којчић.
Додао је да му је драго што Мило Ломпар признаје да припадници опозиције могу да живе нормално, што је „велико постигнуће савремене Србије“, с чиме се нису сложили ни Турајлићева ни Ломпар, који сматрају да је довољно укључити телевизор, па схватити да нема равноправности.
„Ако је то реч која треба да буде бачена у функцију страначке или председничке кампање, могу само тако да је прихватим“, рекао је Којчић.
