„Није случајно да македонске опције нису могле да нађу међусобно разумевање и да у бољем светлу очувају македонске интересе као што то чине албанске странке. Албанске странке ниједног момента нису биле у дилеми да ли треба да уђу у власт са Заевом и то је део стратегије оних који управљају македонском кризом.“
То је изјавио за Спутњик генерал-мајор у пензији Митар Ковач, професор Војне академије и директор Евроазијског безбедносног форума, који оцењује да предајом мандата за састав нове Владе Зорану Заеву македонска криза није затворена.
Зашто сте онда у јавности ствара слика да је криза окончана?
— Пре избора ни Заев ни албанске партије нису говориле о могућем сценарију удруживања и расплету македонске кризе. Албански фактор у Македонији заинтересован је да у миру добије стратешке циљеве, а то је пре свега федерализација кроз редован процес одлучивања у македонским институцијама. Шта је допринело томе да се на овакав начин развије и разрешава криза и да се ствара привид да је криза решена, тешко је рећи, али сигурно је да је председник Македоније већ дуже изложен различитим притисцима са Запада, пре свега САД. То смо видели по посетама њихових емисара, али и уценама челника ЕУ. Такође, НАТО је непосредно учествовао у креирању македонске кризе и условљавању да се деси баш овакав сценарио који видимо. Мало је проблематично да је председник Македоније попустио тако брзо и да није ишао на расплет кризе преко ванредних парламентарних избора. Када у неком наредном периоду Албанци почну да испостављају услове које су договорили са Заевом доћи ће до поновне ескалације кризе и изнуђивања нових избора.
Шта се десило са „тиранском платформом“ која се више не помиње?
— Стратези са Запада који су управљали кризом преко Тиране су схватили да постоји критична маса у Македонији и да може да дође до грађанског рата или сукоба за који нико не може поуздано да зна како ће се завршити и да ли ће део македонске територије остати под контролом Албанаца. Прешло се на сценарио да се постепено преузме власт и од председника чиме би се укинула и та једина полуга воље македонског народа.
У којем правцу иду односи Београда и Скопља после изјаве Зорана Заева да Србијом руководи националистичко руководство?
— Заев није никаква фигура која може да говори у регионалном смислу ко је какав, нити поседује ауторитет у самој Македонији. Он је само један звучник који преноси интересе и мишљење дугих, он је један од центара који треба да дискредитује власт у Србији, да је проглашава националном. Како год размишљали, власт у Србији има неку дозу самосталности у односу на друге државе Западног Балкана у смислу артикулације својих националних интереса и односима према другим великим центрима моћи.
Да ли ће изјава Заева утицати на положај Срба у Македонији?
— То је могуће у неком сценарију заоштравања односа између Србије и Македоније, што се, надам се, неће десити. Надам се да ће Заев смањити мало ту реторику, да ће бити колико-толико свестан да ће то штетити првенствено македонском народу. Знају какве односе имају са Грчком, треба само још да покрену проблем према Србима и онда долазе у позицију да буду још већи савезник са албанским партијама и са албанским народом.
Како видите то што је бивши командант ОВК Рамуш Харадинај, ког Србија терети за ратне злочине, кандидат за косовског премијера?
— Та лажна држава Косово је простор државе Србије који је суштински окупиран и нама било која промена на власти на Косову неће пуно донети, јер у албанском народу постоји консензус око отцепљења те територије и њеног присаједињења са Албанијом у будућности. Са друге стране, ми мислимо да ће процес мирног преговарања са Албанцима довести до мирног решења.
Да ли је његова кандидатура гурање прста у око Београду?
— Ми га теретимо као једног већег злочинца, што не значи да Хашим Тачи није злочинац, а не видим и да се већи део чинилаца власти у Приштини некада нису афирмисали као припадници ОВК и да на основу тих заслуга нису стекли политичке позиције. Беспредметно је правити градацију између тога ко је мањи или већи злочинац — Харадинај или Тачи, али у смислу политичког утицаја имаће исти однос према Србији.
Али изјава Харадинаја да га Срби и ЗСО не занимају звучи веома застрашујуће…
— Ако би се Харадинај тако понашао, можда би то у крајњем случају било добро и за Србе, не толико на КиМ, колико за српско национално питање, јер Београд више не би могао да гледа проблеме на тај начин, нити да жмури и да не поврати суверенитет над целим или делом Косова и Метохије, јер су се околности од 1999. промениле. Ја то као војник не искључујем. Да ли ће се то десити у овој генерацији, за 20 или 120 година није битно, битно је да нам се не оспори простор КиМ.
На изборима на Косову и Метохији учествоваће неколико српских странака или групација. Колико је то добро за Србе на КиМ?
— То није добро и огроман капитал је кренуо ка куповини гласова посланика, утицаја на поједине српске листе и партије да би се после избора чак и оне које се декларишу као српске окренуле ка албанским интересима. Бојим се да на тај начин власти на КиМ не испуне услове које им је Америка поставила у погледу војске или формирања оружаних снага Косова и да то учине уз помоћ српских посланика. Званични Београд треба да утиче на српске политичке субјекте на КиМ да се укрупњавају и да стану иза јединствене платформе као што то чине Албанци где год се нађу у прилици, па и у Македонији.
Бакир Изетбеговић је рекао да би поново покренуо тужбу против Србије. Да ли он то прижељкује неке немире?
— Он као високи функционер никада није напустио идеологију унитарне БиХ, а камоли прихватио могућност демократског разлаза, а такав је био и током рата за време власти свога оца. На дуже стазе тешко је очекивати да је БиХ као јединствена држава одржива из истих разлога из којих се распала и СФРЈ. Не постоје реалне претпоставке нити критична маса ни у муслиманском народу да предузме неке озбиљније активности изузев екстрема. Они не могу да промене ситуацију у своју корист, али није искључено да ће покушати нешто приликом демократског опредељења РС ка самосталности, када би могло да дође до различитих облика провокација и оружаног насиља. Изетбеговић не може да схвати да резултат грађанског рата јесу два ентитета од којих је РС део БиХ, а не талац или роб муслиманских власти у Сарајеву.
Завршен је и велики економски форум у Пекингу. Можемо ли да кажемо да Пекинг и Москва освајају Европу без рата?
— Мислим да је прошло време када је Европа била амерички протекторат САД још од Другог светског рата. Постоји та логика Сједињених Држава да и је Европа и даље неко недоношче којем треба тутор и да зато и држи и повећава контингенте војних снага. На томе се виде и друге мере утицаја посебно претходне америчке власти према Европи. Радује ме такав скуп и није неочекиван у смислу ефеката резултата и стратегијских опредељења према цивилизацији. Данас само неуки не виде да свет јесте већ постао мултиполаран, да Америка није више једина суперсила, у многим елементима је Кина та која предводи светске процесе, а Русија се афирмисала као незамењива војна сила у региону Евроазије и у региону Блиског истока. Москва је показала да у Сирији брани свој суверенитет и своју независност, не само у војно-безбедносном, него и у привредном смислу. Наиме, постојала је стратегија Запада да разбијањем Сирије стави под контролу Блиски исток и да обезбеди трансфер нафте и гаса према Европи, искомпромитује снабдевање нафтом и гасом са Истока. Тиме би се на дуже стазе урушио привредни развој, изазвали социјални, негативни процеси и последице по мир и безбедности Русије и обезбедило неко јаче растакање Русије изнутра, а тиме и остваривање геостратешког интереса за распарчавање Русије у будућности. На срећу, Русија је видела да мора да обезбеди своје интересе на простору Сирије и да стане на маргине тих енергетских токова и да контролише трансфере и путеве трансфера енергената.
Да ли Вам је компјутер безбедан?
— Не верујем да је безбедан. Чим сте на мрежи онда сте са информацијама сасвим глобално доступни. Генерална моћ са Запада јесте и моћ у домену електронских медија, она се са напретком других цивилизација помало диверсификује, али верујем да носиоци глобалних мрежа у свету јесу у могућности да прате политичке поједине утицајне субјекте и привредне субјекте у свету, а мале државе су већином и небезбедне у том смислу, када су небезбедне и велике државе. Верујем да се са свим овим сценаријима са вирусима и са њиховим решавањем управља из истог центра као што се то ради са вирусима у реалном животу.
Плаши ли Вас таква врста ратовања?
— Искрено, иако смо као војска оскудевали у средствима за опремање неких сложених борбених система, покушавали смо да у теоријском смислу будемо у врху, да пратимо та сазнања и код нас у институтима и у институцијама које се баве развојем технике и опреме, развојем процедура у том електронском спектру и заштити информација. И урадили смо пуно. Наши институти и школе баве се тим сајбер ратовањем, то није стран појам још од мог времена, тако да сам данас сигуран да људи у војсци знају шта раде на заштити информација и на заштити борбених система који раде на тим основама.
