Чим будемо имали нацрт измена и допуна закона о пољопривредном земљишту, у наредних 10 до 15 дана ћемо организовати јавну расправу, рече министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Он је пре три дана најавио да ће Влада „већ следеће недеље имати нацрт измена закона о пољопривредном земљишту“. Макар су тако медији пренели.
С обзиром на предисторију случаја званог „продаја земље странцима“, који траје од 2008. године, када је бивша власт то омогућила потписавши Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) ЕУ, уместо Недимовићевог већ, пре би требало да стоји да ћемо тек за недељу дана имати нацрт закона. Јер, то и врапци на грани знају, према слову ССП-а, Србија од 1. септембра 2017. држављанима ЕУ законски треба да омогући куповину пољопривредног земљишта.
Иако Недимовић рече да се са пољопривредним произвођачима разговара шест месеци и да ништа није непознато, судећи по реаговању Спутњикових саговорника, који се овом темом дуго и стручно баве, њима је све било непознато, па и предложена решења.
А према незваничним сазнањима појединих медија, предвиђају се да ће после 1. септембра физичка лица, држављани ЕУ, који буду желели да купе пољопривредно земљиште у Србији морати претходно овде да имају пребивалиште најмање седам година. Услов за правна лица је да су бар пет година регистрована у Агенцији за привредне регистре.
Тиме би се, како се сматра, колико-толико искомпликовала продаја српских ораница странцима које је бивша власт Бориса Тадића због лоше „испреговараног“ ССП-а ставила на тацну ЕУ. Колико лоше види се већ из податка да је Србија једина земља која је у обавези да „пусти“ продају земље странцима и пре уласка у ЕУ. За све остале новопридошле „ЕУропљане“ то правило је важило тек по уласку у ЕУ, и то са различитом дужином мораторијума. Углавном око 10 година.
Коментаришући решења, наш познати агроекономски аналитичар Милан Простран, који већ годинама заговара драстично заоштравање услова под којима држављани ЕУ могу да купе земљу, подсећа да је предлагао да странац најмање 10 година мора да буде наш резидент.
„Две ствари још морају да се уреде законом, а то је да се купци најмање пет година баве пољопривредом и да се ограничи површина земље коју могу да купују сва физичка и правна лица из ЕУ када дође то време. Ја предлажем да то не буде више од 100 хектара“, каже Простран за Спутњик. Треба, додаје он, користити искуства земаља ЕУ где, такође, постоје ограничења.
По његовом мишљењу, када прође тај законом предвиђен период, с обзиром на то да нисмо ни близу уласка у ЕУ, требало би ићи на још радикалније услове, као што је то урадила Мађарска, која је добила мораторијум на продају земље од седам година и додатне три и на крају Уставом забранила продају земљишта.
„Имамо веома неповољну ситуацију и мислим да јако каснимо у доношењу овога закона и мислим да је јако лоше што се он ставља у јавну расправу половином јула месеца када су људи на одмору и плашим се да многи неће имати прилику да кажу своје мишљење о том закону“, истиче Простран који упозорава: „Продаја земљишта је продаја суверенитета земље“.
На питање да ли тих седам година може да значи „куповину времена“ до још оштријих услова, Простран каже: „Наравно. До тада ћемо видети како ће тећи преговори са ЕУ. Мој став је најрадикалнији, а он је да се распише референдум у Србији са питањем „Да ли сте за продају земље странцима“ и да се онда то питање Уставом уреди. То су урадили Мађари, и ја њих подржавам“, каже Простран.
Он подсећа да је Мађарска имала горко искуство пре уласка у ЕУ када је продала део западне Мађарске немачким и аустријским богаташима. Касније су је реоткупљивали јер су схватили да су продајом земље продавали и свој суверенитет, истиче Простран за Спутњик.
Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић, такође, сматра да је недопустиво што још немамо решења у закону о пољопривредном земљишту када је у питању продаја земље држављанима чланица ЕУ.
„Сматрам да је ово изузетно неодговоран однос ресорних министарстава и владе према сектору пољопривреде посебно према изузетно значајном националном ресурсу какав је пољопривредно земљиште. Јер земљиште је мајка свих ствари“, каже Шеварлић за Спутњик.
Дочекали смо лето и време одмора, када нема могућности за организовање квалитетне јавне расправе о нацрту закона, додаје он и констатује: „Опет је на делу политика свршеног чина“.
На питање како он види решења о којим се пише, Шеварлић каже да, по његовом мишљењу, не би требало ићи испод границе од 10 година сталног боравка у Србији за држављане из ЕУ који би да купе српско обрадиво земљиште. У прилог томе подсећа да је Србија једина земља која то треба да омогући пре него што постане чланица ЕУ, ако каже икада то и буде постала.
„Апсолутно мислим да треба применити модел Данске, да право стицања власништва над пољопривредним земљиштем треба ограничити на 300 хектара јер нам нису потребне латифундије са празним територијама без становништва“, каже он, истичући и другу димензију тог проблема — празна велика погранична подручја. А ми, додаје, немамо војску, а питање безбедности границе препуштено је полицији.
На питање да ли би ово решење могло бити прелаз до неких још условнијих, професор Пољопривредног факултета сматра да је ово последњи тренутак за полагање поправног.
„Мислим да нећемо моћи још једном да идемо на поправни“, закључује Шеварлић за Спутњик. А политика свршеног чина, као и овога пута, онемогућује квалитетну расправу за добробит Србије, каже он.