Тренд је опадања. Демографија ће учинити своје и за 50 година неће више бити српског питања у Хрватској. Изузетак може да се направи ако Србија буде јака и ако помогне те, какве су да су, српске установе у Хрватској. Рецимо, имамо српску заједницу општина у Славонији, али је она само невладина организација. Међутим, кад би Србија ту помогла, кад би имала неке фондове, то би опстало. Исто то важи и за област некадашње Крајине.
Мајка антисрбизма
Напредни клуб већ девету годину заредом објављује извештај о политичким правима српског народа у региону у осам држава и једном протекторату, а његов председник Чедомир Антић овако оцењује будућност положаја српске мањине у Хрватској.
Повод за разговор са Антићем јесте најновија оцена Милорада Пуповца, саборског посланика и новог председника Самосталне демократске српске странке, да радикалне хрватске десничарске групације желе апсолутно да изолују Србе, чак и дословно, и то након што су Срби већ искључени из виталних питања хрватског друштва, почев од језика, школа, па све до развојних програма.
„Кад је реч о Хрватској она је ту вероватно и кључна држава, зато што је уопште концепт антисрбизма и концепт негативног односа према Србији и Србима тамо формулисан. Потом га преузимају други. Неки милом, неки под утицајем тог сукоба међу великим силама и потребе да еманципују своје народе и стекну нека права која можда и не би имали над другима“, наглашава Антић за Спутњик.
У Хрватској је реч о идентитетском проблему, прецизира председник Напредног клуба, који води ка томе да постоји консензус о неприхватању Срба као политичког народа у Хрватској, у чему се не разликују много тамошње највеће политичке странке.
„Господин Пуповац је потпуно у праву, с тим што он покушава да направи неку врсту споразума са хрватском Владом, па онда оптужује неке неименоване десничаре. Ко су ти људи? Па наравно, врх Хрватске демократске заједнице и врх Социјалдемократске партије који се непрекидно доказују у патриотизму и покушавају да добију битку која је унапред изгубљена, а то је да буду већи Хрвати од ХДЗ-а“, указује Антић.
Зашто кажемо да Срби данас живе на историјском минимуму у Хрватској, пита он. Формално, Срби имају висока права, међутим, то није тачно.
Европа жмури над расизмом
„Ердутски споразум и Закон о људским правима и националним мањинама којима је требало да буде омогућена реинтеграција и због којих су српске власти наводно одустале од аутономије за Србе и безусловно дозволиле реинтеграцију сремско-барањске области, нису спроведени“, подсећа Антић за Спутњик.
Штавише, подвлачи он, Срби су током протеклих 20 година изложени непрекидној дискриминацији и асимилацији. Најбољи доказ за то јесте однос према повратницима, стамбеном станарском праву, пензијама, старој штедњи.
„Ове године на изборима Срби су на политичком минимуму, вероватно од времена Независне државе Хрватске. Од времена Османског царства они нису имали тако мали утицај у Хрватској. То је зато што је 65.000 људи лишено права да учествује на општинским изборима“, констатује Антић.
Све би то било другачије, додаје, да је Хрватска остала при ономе што је обећала, а то су аутономни котар Книн и аутономни котар у Глини.
„У овом тренутку у Хрватској, постепеном маргинализацијом и нестанком Срба као политичког фактора, Србија постаје претња зато што је хрватски идентитет нестабилан. То није интегрисано друштво. Али постоји снажни антисрбизам и потреба да се у мржњи обједине припадници политичке елите. Непрекидна мобилизација народа на наводну угроженост“, напомиње председник Напредног клуба.
Проблем Срба у Хрватској, подвлачи Антић, у којој је скоро три пута више напада на Србе него на Косову, није само српски, него европски.
„Међутим, Европска унија, која је ипак прихватила да њене границе буду катедрале, а не да обједини све европске народе и чак евроазијски континент као што је била идеја, то толерише и не прихвата да је то расизам“, категоричан је Антић.
Сетим се често серије, каже на крају Антић, где детектив који је пореклом Ирац каже „где су она времена кад је свако био невин, док се не докаже да је Ирац“.
Дакле, кад поменете права Срба у Хрватској, Босни, онда вам се, закључује Антић, неки европски бирократа насмеје и каже: какви Срби.
