Намера Приштине да се отараси мисије Унмик, која је Резолуцијом 1244 успостављена на Косову и Метохији после 1999. године, не може да буде остварена без сагласности Савета безбедности Уједињених нација који је и донео Резолуцију, под којом Унмик делује.
Ово је за Спутњик потврдио и професор међународног права Душан Челић.
„Да би се ствари промениле и Унмик престао да постоји, потребно је да се укине Резолуција 1244 или да се затражи њена измена. За тако нешто потребна је сагласност чланица УН са правом вета да би се остварио захтев Приштине и њених спонзора“, објашњава професор Челић.
Наш саговорник наглашава да не само да је Унмик администрација саставни, неодвојиви део Резолуције 1244, и да без њеног укидања или измене не постоји начин да се ова мисија укине, већ и да би укидањем Унмика под знак питања дошао и опстанак — Еулекса.
„Има више разлога зашто Унмик и даље треба да постоји, а то је чињеница да се Резолуцијом 1244 потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије на Косову и Метохији. Укидањем Унмика, а самим тим и Резолуције, Србија би остала без јединог сидра путем кога би могла даље да води правну борбу за повратак ове територије под своју надлежност. Такође сви заборављају да је после 2008. године и једностраног проглашења независности Косова било предвиђено да мисија Еулекс делује под кишобраном Унмика. Та одредба и даље постоји. Мисија Еулекс, дакле мисија ЕУ, која и данас има одређене надлежности, предвиђено је да делује под кишобраном Унмика. Дакле, у сваком извештају Унмика који се представи у УН разматра се и извештај Еулекса“, додаје наш саговорник.
Професор Челић подвлачи да Приштина не може ни сама, ни преко својих ментора да укине Резолуцију 1244, а самим тим ни Унмик, уколико нема сагласности унутар СБ УН који је ову Резолуцију и изгласао. Он верује да, како сада ствари стоје, тешко да би се таква идеја могла уопште и наћи на агенди СБ УН, управо зато што постоје сигурна два вета на ову тему.
Јуче одржана седница у УН на коме је Унмик представио свој редовни извештај, а Приштина затражила укидање ове мисије, показала је јасно ко вуче конце у Приштини — Америка, Велика Британија и Француска. Ово није први пут да Приштина покушава да прогура ову идеју. Исто је покушала и у априлу ове године када је Влада Косова захтевала од међународне заједнице да Унмику промени мандат и додели политичку мисију како би Косово започело преговоре о учлањењу у УН. Из Унмика је тада поручено да наставља свој мандат, јер је после једностраног проглашења независности уследила реконфигурација мисије.
Приштина, међутим, очекује да ова мисија кроз трансформацију буде претворена у канцеларију за везу са Уједињеним нацијама, која би помогла Косову да постане члан те организације.
„Унмик има своју улогу по Резолуцији 1244 и одговара директно генералном секретару Уједињених нација. Унутар тог мандата и ми имамо обавезу да се бавимо питањима спољних послова“ навео је тада Елми Речица из Комисије Скупштине Косова за иностране послове.
Косовски званичници оценили су да рад Унмика није продуктиван и навели да су и поједине чланице Савета безбедности за смањење буџета и укидање мисије. Тако су из Самоопредељења поручили да је мисија после проглашења независности Косова и консолидовања приштинских институција — вишак.
Подсећања ради, после једностраног проглашења независности Косова део надлежности Унмика преузео је Еулекс. Особље је са 15.000 смањено на 350 радника, као и буџет, који је смањен за 10 милиона евра.
