Хрватски сабор усвојио је за Србију спорни Закон о правима хрватских бранитеља из „Домовинског рата“, чији је првобитни текст пре само два месеца изазвао бурна реаговања политичких представника Срба у Хрватској, али и званичника у Србији због формулације у нацрту закона да су „агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ, уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској“.
Мит мора да се гради, храни и траје
„Хрвати су победници. Имају преко пола милиона бранитеља. Бранитељи су најјача групација у Хрватској. На њима почива данашња Хрватска. Свака држава има свој некакав мит, тако су и они направили мит од бранитеља и праве га све више и више, праве им све више и више уступака, тако и са овим законом они су направили многе уступке бранитељима, тим њиховим ветеранима и њиховим породицама. И онда су морали да дефинишу шта је то бранитељ“, констатује за Спутњик Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра Веритас.
Закон је, за разлику од нацрта, усвојен са нешто коригованим текстом, јер су из њега избачене „паравојне јединице из БиХ“, а формулација „велики број припадника српске националне мањине у Хрватској“ замењена је са „делом српског пучанства у Републици Хрватској“.
У Декларацији коју је 2000. усвојио Сабор, подсећа Штрбац за Спутњик, пише дефиниција о „Домовинском рату“, односно да су агресију на Хрватску извршили Србија, Црна Гора и ЈНА, са делом српског пучанства у РХ.
„Од те декларације, а и у Уставу, дата је слична дефиниција ’Домовинског рата‘. Али и у свим другим законима, у енциклопедијама, у књигама, та се дефиниција протеже као тракавица. И то је већ ушло у свест народа“, напомиње председник Веритаса.
Могуће је, тумачи Штрбац као правник, да би таква дефиниција бранитеља требало да буде усклађена са Уставом, са осталим законима и са том декларацијом. У нацрту су, указује Штрбац, били мало искочили из те дефиниције из Декларације, па су уместо „дијела српског пучанства“ били рекли „великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској“.
Како се на хрватском каже уздржан
„То је очито засметало Србима у Хрватској јер они имају три своја заступника у Сабору. Није имао ко други да дојави председнику Србије Александру Вучићу, који је, кад је нацрт дошао у септембру на прво читање у Сабор, био на заседању генералне скупштине УН, па су захваљујући његовом реаговању цела Србија и регион почели да причају о томе“, сматра Штрбац.
У међувремену, појашњава он, у коначни текст закона је враћена дефиниција из Декларације и осталих њихових закона, на тај начин је направљен уступак Србима у Хрватској и зато су заступници СДСС-а били уздржани приликом гласања.
„То што Пуповац каже да уздржано може значити и против, мени је то смешно. Па наравно да може да нема опције против. Кад имате три опције — за, уздржане и против, онда је уздржан — уздржан. Не може бити ни за ни против“, јасан је Штрбац.
Није, подвлачи Штрбац, проблем овај закон о бранитељима, већ дефиниција „Домовинског рата“ која је још од почетка тих ратних сукоба наовамо живела у свим прописима.
„Тај закон неће наштетити Србији, јер законе доноси Парламент државе Хрватске и он се никаквим аутоматизмом не примењује на друге државе. Тако да они могу да говоре шта год хоће, да пишу по својим законима шта год хоће, они се не примењују у другим државама“, истиче Штрбац.
Хрватска од Србије не може добити никакву накнаду штете, додаје Штрбац
Србима не може бити горе него сад
„Хрватска је то могла пред Међународним судом правде који је једини надлежан за то, што је ономад и покушала са тужбом да је Србија извршила геноцид над Хрватима током деведесетих година прошлог века или да је одговорна за тај геноцид. Но, тај тужбени захтев је одбијен пресудом Међународног суда правде, тако да су то испуцали и нема више шанси да поново иду са тужбом“, појашњава Штрбац.
Друга ствар је да ли нешто појединци могу да добију, резонује Штрбац, али не на основу тог закона („Пазите, не могу искључити да неки заробљеник, хрватски ветеран, који је био у српским затворима, логорима како год то називали, неће тражити неку накнаду штете“), него на основу судске пресуде ако је буде.
„Наравно да преосталим Србима у Хрватској није угодно, али није ово ништа ново. Ово је дефиниција или формулација ’Домовинског рата‘ сад проширена и на бранитеље, која је присутна све ове године. Закон сам по себи, с обзиром да је враћена дефиниција каква је раније била, неће погоршати положај Срба, али им неће ни помоћи“, категоричан је Штрбац.
Положај Срба у Хрватској је, посебно напомиње он, веома бедан и јадан.
„То доказује и тај тихи егзодус Срба из Хрватске јер их је сваким даном све мање. На попису из 2011. године било их је 4,36 одсто у укупној популацији, а на наредном попису, како ствари стоје, њихов број ће по проценама Веритаса пасти на испод три одсто. То је онај пројектовани проценат још са почетка деведесетих година прошлог века кад су Хрвати на челу са Туђманом направили програм да ће, кад сведу Србе у Хрватској на мање од три одсто, бити решено српско питање за сва времена“, закључује Штрбац.
Тихи егзодус увелико траје, напомиње Штрбац, и на једног повратника из Србије у Хрватску њих пет одлази из Хрватске у Србију.
