Они, такође, траже да Србија уведе контрамере на увоз пољопривредно-прехрамбених производа из Македоније.
Према новој процедури, брашно се из Србије шаље у Македонију без македонских маркица. Тамо се потом складишти, а тек након фитосанитарног прегледа увозник може да требује маркице и потом их истакне на производ. Међутим, мора и да распакује брашно и ангажује људе. Та процедура, пише „Политика“, може да потраје и месец дана.
„Увозницима су тиме значајно повећани трошкови и посао са Србијом постаје економски неисплатив. Реално је очекивати пад извоза домаћег брашна“, каже Здравко Шајатовић, председник „Житоуније“.
За српске произвођаче, Македонија је треће извозно тржиште на које се годишње пласира 30.000 до 40.000 тона брашна.
То удружење поднело је иницијативу министру трговине Расиму Љајићу да се македонској страни одмах уведу мере реципроцитета за неке њима важне производе.
Предлажу да се изаберу производи који су паковани у амбалажу, да се након уласка у Србију пропише обавеза складиштења, распакивања и контроле квалитета, као и поновно лепљење декларација и паковања, уз додатно образложење да је то уобичајена процедура која не ствара додатне трошкове.
У Министарству трговине су за „Политику“ рекли да су се, преко Цефте, обратили надлежнима у Македонији и затражили објашњење у вези са увођењем нових мера на увоз српског брашна.
„Процедура је у току, покушавамо да утврдимо чињенице. Наш циљ је да заштитимо интересе српских произвођача и извозника, како брашна, тако и других производа“, рекла је помоћница министра трговине Оливера Јоцић.
„Политика“ подсећа да спор у вези са извозом брашна у Македонију траје већ годинама.
