То је открило научно истраживање објављено у часопису „Анали неурологије“.
Стручњаци неуролози истраживали су мозак пацијената који умиру, посматрајући снажну активност која се појавила у њиховим мозговима и претходила је коначном гашењу већине виталних органа.
Ово откриће сугерише на могућност да је свест присутна и доста времена након што тело оног који умире више не даје знаке живота, те да се та свесност може задржати чак и пет минута пре него што се искључи и људски најсложенији орган — мозак.
Тим неуролога непрекидно је надгледао сигнале у мозгу деветоро људи који су умирали. Сваки пацијент, од оног у Берлину, до оног у Синсинатију, задобио је фаталне повреде мозга и нису их оживљавали.
Научници су уверени да кад би се људима који умиру имплантирале електроде у мозак, могли би да открију сâм механизам и време у мозгу током процеса умирања.
Открили су да чак пет минута након престанка откуцаја срца, његове мождане станице, односно неурони, могу и даље да функционишу.
Али управо „ширење депресије“ означава тренутак кад неурони почињу да се гасе пре него што наступи сама смрт.
„Након што крв престане да циркулише телом, ширење деполаризације означава губитак сачуване електрохемијске енергије у можданим станицама и наступају штетни процеси који вероватно воде до смрти, написао је у научном магазину др Јенс Драјер с Медицинског факултета у Берлину.
„Станице умиру тек када крв престане да тече кроз крвоток, јер тако мождане ћелије остају без кисеоника који им служи као гориво за рад.
Зато, кад се заустави крвоток, мождане станице још раде на резервама пре него што се комплетно искључе. Колико то тачно може да траје, још увек се испитује.
Аваз
