Стотине припадника „Белих шлемова“ евакуисано је са члановима породица 22. јула из Сирије. Операција су координисале мировне снаге УН, а смештени су у демилитаризоване зоне између Израела и Сирије, а операцију су спровеле Израелске одбрамбене снаге. На територији Краљевине Јордан коначно су могли доћи до ваздуха – успели су да избегну најгоре, пише политиколог Кирил Бенедиков у колумни за РТ.
Најстрашније за „Беле шлемове“ било би да буду у зони под контролом сиријске армије. Да би се схватило зашто се толико плаше доласка сиријских снага, неопходно је да се осврнемо неколико година уназад.
У пролеће 2011. године у Сирији су избили немири, инспирисани западним обавештајним службама, који су прерасли у грађански рат. Током година, рат је захватио готово читаву територију те земље. У покрајинама које су заузеле снаге „опозиције“ Асада, ниједна служба спасавања државе нити државне здравствене институције нису радиле. На тим територијама настали су први тимови добровољних спасилаца. Помагали су да се извлаче људи из рушевина уништених кућа, организују снабдевања лековима и производима — уопште, ангажовани су за неопходни и племенити рад.
„Активности ових тимова током 2013. године привукла су пажњу оснивача и шефа невладине организације ’Мејдеј рескју‘ Џејмса ле Мезирјеа“.
Та особа са енглеским именом и француским презименом заслужује да се нешто више каже о њему. Дипломирао је на Краљевској војној академији у Сандхерсту и формално се сматра официром британске војске, али је радио и у обавештајној служби (МИ6).
Ле Мезирјеов досије је обиман. Радио је у Босни, на Косову, Ираку, Либану. Како је 2015. године писала новинарка Ванеса Били, он је био координатор обавештајне службе НАТО-а у Приштини и „сносио је велики део одговорности за геноцид над Србима који су спроводили Албанци ослањајући се на војну моћ НАТО-а“.
Убрзо након што је Косово отцепљено од Србије, Ле Мезирје се повукао и приступио УН (паралелно са припадницима приватних војних компанија). По његовим речима, схватио је да у условима савремених ратова „хуманитарна помоћ може бити ефикаснија од војске“. Ле Мезирје је развио читаву технику коришћења хуманитарне технологије да „стабилизује крхке државе“ кроз „сектор безбедности“ и „програм демократизације“.
„Ове гласне и лепе речи су маскирале ружну суштину бившег британског обавештајног официра (да ли је бивши?) — ставити хуманитарне активности у службу политичких интереса владе Велике Британије и њених савезника“, наводи Бенедиктов.
У марту 2013. Ле Мезирје се састао у Истанбулу са представницима „Сиријског националног савета“ – коалиције сиријске опозиције која је настала пре свега захваљујући новцу из Катара и катарског Црвеног полумесеца. На овом састанку рођени су „Бели шлемови“ – организација која је одиграла веома важну улогу у формирању слике рата у Сирији од стране светске заједнице.
Камера је моћније оружје него аутоматска пушка
„Добро је познато да се у нашем времену рат и прва његова најважнија слика виде на ТВ-у. Симпатије и антипатије ’спасилаца‘ који посматрају рат са сигурне удаљености директно зависе од онога што се приказује на екрану. И у сиријском рату екран стално исијава — ’Бели шлемови‘ – снажан човек са белом кацигом и жуто-плавом траком на рукаву, са јединим ’оружјем‘ — дигиталном камером“, примећује Бенедиктов.
Примањем великодушних и званичних средстава од влада САД, Немачке, Данске, Холандије и ништа мање јаког, али незваничног спонзора — Катара, који је од самог почетка био главни партнер Ле Мезирјеа, „Цивилна заштита Сирије“ покренула је сјајну активност. Само у Сирији имала је око 120 центара, али из неког разлога само на територијама под контролом опозиције. Градове и провинције под контролом законитих сиријских снага „Бели шлемови“ су у великом луку избегавали.
„Врло брзо се испоставило да је Ле Мезирје био у праву — видео-камера је много моћније оружје него аутомат, па чак и бацач граната. Пошто ни митраљез, ни бацач граната нису у стању да убеде јавно мњење да подржи једну од страна. Видео-камера може то да учини“, констатује аутор текста.
Већину времена добровољци „Сиријске цивилне одбране“ проводили су у постављању фотографија болница, школа и џамија на својим налозима на Твитеру и Фејсбуку, срушених — обавезно! — које су уништиле ваздухопловне снаге Сирије или руски авиони. Одмах, према утврђеним шемама, ови „необориви докази“ постављани су на њиховој интернет страници „Сиријског центра за праћење“ у Лондону, а након тога би се поново зачуле претње из Вашингтона.
„227 ’Белих шлемова‘ је убијено, а 600 је рањено од почетка сукоба током хуманитарних операција“, навео је Џејмс ле Мезирје на свом налогу на Твитеру.
Терористи или хуманитарци?
Могуће је да су се обични волонтери „Сиријске цивилне одбране“ увек сматрали потрошним материјалом, те их нису жалили. То није спречило западне медије да уврсте „Беле шлемове“ у легенде — организовање неустрашивих алтруиста који ризикују своје животе како би спасили несрећне жртве од „крвавог диктатора Асада и његовог патронаша Владимира Путина“. У августу 2016. године, „шлемови“ су чак номиновани за Нобелову награду за мир. Тада су им приписали више од 56 хиљада спасених живота. Многи западни медији су намерно цитирали једног таквог спасиоца: „Када видите патњу људи, морате учинити нешто да им помогнете. Сматрам све који остану у Алепу херојима!“.
Алеп је тада био под контролом милитаната терористичке групе Џабхат ел нусра, која се мало разликовала од убица Исламске државе. Блиски сарадник „Белих шлемова“ отворено је признао да су његове симпатије, као и симпатије његове организације, на страни радикалних исламиста.
У исто време, током борбе за Алеп, почеле су да стижу информације у западним медијима, први пут да „Бели шлемови“ блиско сарађују са Ал Каидом. Испоставило се да су неки популарни блогери „шлемова“ били пропагандисти ове терористичке мреже. Наравно, ове информације су покушавали на све могуће начине да сакрију, а новинари који су се усудили да копају дубље брзо су пребацивани на друга места. Ипак, непријатан мирис који је обухватио активности „неустрашивих спасилаца“ спречио је додељивање Нобелове награде за мир „шлемовима“, а шефу „Сиријске цивилне одбране“ Раеду Салаху није чак било дозвољено ни да уђе у Сједињене Државе, где би добио награду за свој „допринос“ миру. Званично, због пропуштене визе, а незванично због чињенице да се сазнало на граници — Салах је већ на листи ФБИ-ја као особа осумњичена за терористичке активности.
У ноћи између 19. и 20. септембра 2016. године у близини Алепа уништен је заједнички конвој Сиријског арапског црвеног полумесеца и хуманитарних организација под окриљем Уједињених нација. Осамнаест од тридесет камиона је уништено, а један официр САЦП-а и двафесет цивила убијено, камиони са хуманитарном помоћи су опљачкани.
„Сасвим случајно“ на сцени су изашли „Бели шлемови“. Они су саопштили центру у Лондону да је напад на хуманитарни конвој извела сиријска авијација уз помоћ руске авијације. „Доказ“ су били фрагменти неких бомби и очевици који су видели сиријски хеликоптер на небу. Одмах након тога, Вашингтон је саопштио да су ваздушни напад на конвој могле извести само руске или сиријске трупе, али су САД за напад окривиле Русију, подсећа Бенедиктов и додаје:
Стари трикови
„Говорeћи о ’подвизима‘ заједничкe замисли британске обавештајне службе, катарских шеика и Џорџа Сороша (у финансирању ’Белих шлемова‘ откривен је и његов траг) може се дуго причати — али ћу се ограничити само на две провокације са употребом хемијског оружја. Четвртог априла 2017. године ’Бели шлемови‘ су објавили видео-снимке о ’последицама тзв. ваздушног напада са употребом хемијског оружја‘ на периферији града Хан Шејкун у провинцији Идлиб, односно материјал два слободна новинара повезана са радикалним исламистскими фракцијама. Ови видео-снимци су продати телевизији ’Ал Џазира‘ и ’Оријент њузу‘, а широко су објављени у водећим западним медијима. Говорило се о томе да је у нападу коришћен изузетно опасан гас сарин. Међутим, на видео-снимку се јасно види, да је ’жртвама‘ помагано, не бринући о средствима за заштиту: код њих нема ни рукавица, ни гас-маски, нити других помагала. И уопште, сви материјали које су снимили ’Бели шлемови‘ много су више неки документарни филм.“
Видео „Белих шлемова“ и њихови „докази“ о коришћењу сарина (наравно, сиријске војске) натерао је ћерку председника САД Иванку Трамп да дође оцу и покаже му шокантне снимке, како би „казнио крвавог диктатора“ Асада. Резултата се сви сећају — напад крстарећим ракетама на аеродром Шаират, након чега су наде за руско-америчку сарадњу у Сирији ишчезле као јутарња магла.
Годину дана касније „Бели шлемови“ поновили су свој стари трик, али много смелије. Овај пут су све измонтирали сами: 7. априла 2018. године „Бели шлемови“ и велики број НВО саопштили су да су сиријске снаге у Источној Гути напале цивиле хемијским оружјем.
„Мада је цео овај спектакл био небулоза „Белих шлемова“, то је било довољно да Трамп нареди још један ракетни напад на сиријске војне објекте (у ноћи 13. на 14. април), а свет је неколико сати опасно балансирао на ивици новог великог рата“, констатује аутор текста.
У принципу, истиче Бенедиктов, ове две епизоде су довољне да се види да су „Бели шлемови“ фалсификатори.
Благајници који су превише знали
„Нажалост, неће бити суђења. На наговор америчког председника Трампа и канадског премијера Трудоа, Израел се сложио да дозволи пролаз кроз своју територију за неколико стотина активиста ’Белих шлемова‘ и њихових породица“, наводи аутор текста. Како каже, јасно је зашто је Западу требало да се „шлемови“ извуку из Сирије – за пет година, они су се борили против Асада и Русије и тешко би могли очекивати добар став према њима.
„И што је најважније — команданти и благајници који су превише знали, а да њихова тајна падне у руке сиријске или руске контраобавештајне службе. Не, нису могли себи то дозволити. Поред тога, заједно са ’шлемовима‘, претварајући се да су мирни волонтери, Сирију су напустила најмање четири господара рата, командира Нусра фронта, који су једва могли рачунати на чињеницу да ће их лако пропустити у Идлиб, заједно са избеглицама из Дарае и Кунеитре. Лист Масдар навео је њихова имена и извештаје да су те четири особе регрутоване од стране израелске војнoобавештајне службе, те да су радиле у интересу јеврејске државе“, прецизира Бенедиктов и закључује:
„Није искључено да су ’Бели шлемови‘ недопустиво знали много о улози Израела у подршци и снабдевању неких џихадистичких група на југу Сирије — група које Израел користи против својих главних непријатеља — Иранаца. У овом случају, ’без преседана хуманитарна акција‘, Израел је отворио транзитни коридор за ’Беле шлемове‘ за Јордан, што се добија као логично објашњење“.
Шта год да је, бег „Бели шлемова“ из Сирије је један пораз глобалиста, који нису успели да преобликују Блиског исток по својим моделима. Још једна победа за Москву и Дамаск. Штета што су провокатори и лажови „Сиријске цивилне одбране“ побегли од правичног суђења. Али можда ово није крај приче?
