Скуп план послушне Немачке: „Америчка кухиња“ лансира нову идеју у јеку антируске хистерије
© Фото : U.S. Army Corps of Engineers Europe District"Иџис ашор" у Румунији
© Фото : U.S. Army Corps of Engineers Europe District
Пратите нас
Идеја о стварању заједничког система противваздушне одбране у Европи, коју је у јавност прогурао немачки канцелар Олаф Шолц, највероватније је изашла из „америчке кухиње“ у јеку антируске хистерије. То је повратак хладноратовској политици, оцењују руски експерти.
„Он жели да оживи НАТО-ов систем ПВО који је постојао још у време Хладног рата. Тада је створен систем против Совјетског Савеза, пошто су се плашили и очекивали да ће доћи до сукоба са Совјетским Савезом... Након распада СССР-а, тај ПВО систем је делимично демонтиран, јер се више није сматрало да постоји претња са Истока, али сада у сенци антируске хистерије која се распламсала још 2014. године, нагло појачаног антируског расположења и у вези са текућом руском специјалном војном операцијом у Украјини, одлучио је да покрене иницијативу за оживљавање овог система, у коме неће учествовати само НАТО земље, него и оне државе које су кандидати за НАТО, пре свега Шведска и Финска“, каже руски војни експерт Алексеј Леонков.
Експерт подсећа да је још и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел преговарала са САД о постављању противракетног и противваздушног одбрамбеног система у Немачкој који би могао да поуздано заштити земљу у случају сукоба са Русијом. Ти преговори су, напомиње Леонков, завршени безуспешно.
„Зато је Шолц одлучио да преузме иницијативу не само у Немачкој, већ и у другим земљама како би био изграђен такав систем који би укључивао савремене ПВО системе америчке производње или оних земаља са којима Америка има заједничке пројекте, а када то кажем мислим на ПВО системе ‘Насамс’“, каже Леонков.
© AP Photo / Olivier MatthysНемачки канцелар Олаф Шолц најавио је стварање новог заједничког система противваздушне одбране у Европи
Немачки канцелар Олаф Шолц најавио је стварање новог заједничког система противваздушне одбране у Европи
© AP Photo / Olivier Matthys
Шолц промовише америчко оружје
Експерт оцењује да је стварање јединственог система противваздушне одбране у Европи „скуп план“ и да је то још један Шолцов знак послушности према Вашингтону.
„Јер, ако се буду користили системи САД, онда ће тај - назовимо га - европски ПВО систем, бити и амерички... Мислим да Шолц, највероватније, испуњава налог америчког војноиндустријског комплекса под маском своје личне иницијативе или иницијативе Немачке. Он промовише америчко оружје на европском тржишту“, истиче Леонков.
Експерт напомиње да је то одбрамбени систем, али истовремено упозорава и да противракетна и противваздушна одбрана предвиђа нове локације за те системе, који се лако могу претворити у офанзивно оружје, што је директна претња Русији.
„Уосталом, САД су више пута изјављивале да би било лепо да се такво позиционо подручје створи негде на територији Шведске или у Финске. Таква позициона подручја са противракетном одбраном постоје у Румунији и Пољској, а по свему судећи појавиће се и на северном крилу, а могуће је да ће их бити и много више. Ствар је у томе што су ти лансери универзални и могу да лансирају не само противракете, него и крстареће ракете, које у будућности могу имати и нуклеарне бојеве главе“, наводи Леонков.
Експерт подсећа да је у Румунији постављен оперативан амерички противракетни штит развијан више година у циљу заштите Европе, наводно од потенцијалне претње корејских и иранских ракета дугог домета. Москва не верује саопштењима Пентагона да се систем распоређује због наводне претње која долази из Северне Кореје и Ирана, пошто је из вертикалних лансера МК-41, који су у саставу „Иџис ашора”, могуће лансирати не само противракетне пројектиле, већ и крстареће ракете „Томахавк”, што ове системе не чини само одбрамбеним, него и офанзивним.
На те лансере, упозорава експерт, могу се инсталирати и крстареће ракете које у перспективи могу имати нуклеарне бојеве главе.
„Они одавно планирају да направе бојеве главе слабе снаге за крстареће ракете. Иначе, пре потписивања уговора СТАРТ, њихове крстареће ракете носиле су нуклеарне бојеве главе“, подсећа експерт.
Амерички ракетни системи претња за Русију
САД су пролетос почеле убрзано да инсталирају свој ракетни систем „Иџис ашор” у Пољској, иако је било планирано да се амерички систем инсталира до октобра ове године, а руске сумње да су ти ракетни системи уперени против Русије поткрепљује и чињеница да се налазе на северу земље у близини Балтичког мора, у селу Редзиково, недалеко од руске Калињинградске области. Други доказ да систем није усмерен ка оним непријатељима које су САД навеле је и тај што су Американци још почетком двехиљадитих година, након изласка САД из Споразума о ПРО, одбили да са Русима направе заједнички одбрамбени противракетни систем.
© AFP 2023 / DANIEL MIHAILESCUИз вертикалних лансера МК-41, који су у саставу „Иџис ашора”, могуће је лансирати не само противракетне пројектиле, већ и крстареће ракете „Томахавк”, што ове системе не чини само одбрамбеним, него и офанзивним
Из вертикалних лансера МК-41, који су у саставу „Иџис ашора”, могуће је лансирати не само противракетне пројектиле, већ и крстареће ракете „Томахавк”, што ове системе не чини само одбрамбеним, него и офанзивним
© AFP 2023 / DANIEL MIHAILESCU
САД су се једнострано повукле из споразума с Русијом о противракетној одбрани још пре две деценије, уз образложење да „није у складу са тренутним реалностима“, и како би приступили стварању националног система противракетне одбране.
Експерти подсећају да САД већ годинама развијају свој глобални систем противракетне одбране, што изазива велику забринутост и противљење Русије и Кине, које сматрају да то може довести до нарушавања глобалног стратешког баланса снага и да води ка новој трци у наоружању.
У сваком случају, Европа има технички потенцијал да план о стварању заједничког система противваздушне одбране на Старом континенту реализује, али за то ће бити потребно пет до 10 година, сматра Јуриј Кнутов, руски војни експерт и директор Музеја ПВО.
"Низ европских земаља има технички потенцијал за то. Приликом стварања сопствених система ПВО, по правилу се користе амерички развоји - или локатори станица за навођење ракета или саме ракете. Дакле, већ имају заједничке стандарде. Осим тога, сви нови системи НАТО-а су конструисани тако да буду компатибилни. Ипак, и даље су потребни велики аутоматизовани системи управљања који би требало да контролишу читав овај европски систем. То је тежи задатак, напорнији“, каже Кнутов.
Кнутов сматра да ова идеја може бити подржана од стране низа земаља.
„Овде учешће није неопходно – они једноставно могу да укључе оне земље које желе да направе такав систем. Не сумњам да ће им се придружити балтичке земље, Пољска, Румунија, и низ других земаља, на пример Холандија, Шведска, Финска“, рекао је војни експерт.
Подсетимо, немачки канцелар најавио је намеру да заједно са европским суседима створи нови заједнички систем противваздушне одбране, који би са безбедносне тачке гледишта користио, како је рекао, целој Европи. Како је оценио, то би било јефтиније и ефикасније од стварања таквих система на националном нивоу.
Шолц је рекао да Немачка намерава да у наредним годинама знатно више улаже у јачање система ПВО и да га организује тако да у њему учествују и европски суседи, међу којима су Холандија, Пољска, балтичке земље, Словачка, Чешка, као и скандинавске земље. Према Шолцовим речима, Европа мора да надомести пропуштено по питању заштите од претњи из ваздуха и из свемира.